Postoji li veza između uzurpacije srpske imovine na Kosovu i nadležnosti koje bi trebalo da ima ZSO?

Zajednica srpskih opština, prema sporazumu Beograda i Prištine iz 2015. godine, ali i prema verziji nacrta njenog statuta koji su izradili evropski zvaničnici, a koja je u opticaju u medijima, imaće pravo da poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu. Koliko će još vremena proći do formiranja ZSO nikome nije poznato, ali ono što je evidentno je da kosovske vlasti srpsku imovinu - bilo da je ona privatna ili društvena, da li su to preduzeća ili nečije privatno zemljište, sistematično prebacuje na centralni nivo.

Sporazum o opštim principima za formiranje ZSO iz 2015. godine kaže da će Zajednica imati pravo da poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i da bude suvlasnik kompanija koje pružaju lokalne usluge iz delokruga Zajednice. Još tada se u kosovskoj javnosti podigla bura oko toga šta može biti u rukama ZSO i da li će ona moći da raspolaže javnom imovinom i, naročito, da li će moći da upravlja prirodnim resursima.

Za deceniju i po Kosovska agencija za privatizaciju krojila je kapu mnogim srpskim preduzećima, a poslednji primer je Rajska banja, koju je preuzela 19. decembra "kao imovinu društvenog preduzeća Kosova" koju je dala u zakup Ministarstvu unutrašnjih poslova. Deset dana kasnije, odbornici Skupštine opštine Severna Mitrovica (izabrani na prošlogodišnjim izborima koje su Srbi bojkotovali) odlučili su da se parcela u ovoj opštini površine 27.400 metara kvadratnih dodeli policiji Kosova na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova.

Sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da su ovakvi potezi kosovskih vlasti samo kap u moru onoga što se dešava sa srpskom imovinom na Kosovu, kao i da je cilj kosovskih vlasti da se ZSO svede na ljušturu bez ikakvih nadležnosti, ekonomske snage i resursa.

Profesor Duško Čelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici kaže za Kosovo onlajn da je uzurpacija kompleksa Rajska Banja pokazala da Priština očigledno postupa sa dugoročnom strategijom, koja ima imovinsko pravnu komponentu.

„Kada govorimo o toj dugoročnoj strategiji, očigledno je da je neko imao u vidu da se dodatno obesmisli ZSO koja je trebalo da bude osnovana po Briselskom sporazumu iz 2013. godine, tako što će joj se oduzeti ekonomski resursi i da se prosto obesmisli uopšte njeno postojanje, da bude jedna ljuštura, bez ikakvih nadležnosti i bez ikakve ekonomske snage i resursa“, kazao je Čelić.

On dodaje da se ova strategija odnosi na trajnu destabilizaciju i promenu etničke strukture stanovništva koje je kompaktno i u jednom dugom istorijskom vremenskom periodu živi na ovoj teritoriji.

"Te stvari su zabranjene u međunarodno pravnim okvirima. Želim da podsetim da, iako bi srpski narod upodobili sa nekom manjinom, a ona pravno nije manjina na KiM niti može biti, javne vlasti su dužne da se uzdržavaju od mera koje bi za cilj imale promenu etničke strukture tamo gde određena etnička zajednica živi kompaktno na određenoj teritoriji“, navodi on.

Čelić dodaje da je ovo klasičan primer kršenja člana 16 Evropske konvencije o pravima manjina i konkretan primer kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima, člana 1. protokola.

Naš sagovornik smatra da je veoma teško u ovim trenucima govoriti o pravu kada je sve što dolazi od Prištine ka Srbima - politika.

„Razume se da kao pravnik želim da verujem da je moguće koristiti sva moguća pravna sredstva, unutar kvazi pravnog sistema Prištine, ali ono u šta sumnjam su dometi delotvornosti tih sredstava. Mislim da je važnije da se u ovom času upale sva svetla, da se uključe sva zvona za uzbunu, ovo ne sme da se dešava u mraku, niti naučne niti stručne zajednice i opšte javnosti, niti međunarodne javnosti. Neophodno je alarmirati međunarodnu zajednicu, one činioce koji imaju ključnu ulogu u donošenju raznih odluka Prištine, kako bi prosto urazumile te javne vlasti u Prištini. Oni se ponašaju kao da su oni vlasnici ljudskih prava a ne građani, kao da nisu ograničeni u ograničavanju ljudskih prava, to čine potpuno neograničeno. Postoje potpuno bezobalne pravne norme u tom pogledu, i način njihovog sprovođenja", kaže Čelić.

Kako konstatuje, ovo što se dešava na Kosovu, odnosno, u srcu Evrope, nema nigde na kugli zemaljskoj.  

Analitičar i član Naučnog društva ekonomista Srbije Branislav Gulan smatra da je prisvajanje objekata u kompleksu "Rajska banja" u Banjskoj od strane Kosovske agencije za privatizaciju samo kap u moru onoga šta se dešava sa srpskom imovinom na Kosovu.

Gulan navodi podatke po kojima je imovina 1.358 srpskih preduzeća na Kosovu već privatizovana, a kako ističe, Srbija je tokom tri decenije na Kosovu uložila 17,6 milijardi dolara. 

"Uzurpirano je milion katastarskih parcela, milion hektara njiva ima na Kosovu, a od toga je 80 odsto privatizovano. To nije dozvoljeno i nije moglo da se radi zakonski, ali je sve već urađeno, već je privatizovano 80 do 90 odsto. Očigledno je da je obavljena privatizacija nelegalna, legalizuje se etničko čišćenje 150.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova", naveo je Gulan.

On navodi i da je privatizacija na Kosovu maskirana u zakup od 99 godina, što, kako kaže, nije legalno i ne bi smelo da proizvede bilo kakve pravne posledice za Srbiju i njene organe.

"Oni čija je imovina privatizovana na 99 godina moći će da vode sporove, a pitanje je da li će se to rešiti. To može samo bilateralnim razgovorima i da nam ti koji nam to rešavaju budu prijatelji. Sve Srbija nekad može da dobije na sudu, kada naši prijatelji budu odlučivali po pravdi i pravima", kaže Gulan.