Povratak SAD u Unesko: Da li se šanse Kosova za članstvo menjaju?

Povratak Sjedinjenih Američkih Država posle pet godina u članstvo Uneska ne znači i veće šanse Kosova za prijem u ovu organizaciju, jer su pozicije Srbije u Strazburu čvrste, smatraju sagovornici Kosovo onlajn. Upućeni tvrde i da je sve veća "neposlušnost" kosovskih vlasti dodatni razlog zbog koga ne treba očekivati da Vašington ulaže svoj autoritet za interes Prištine u ovoj organizaciji.

Priština je krajem prošle godine najavila da će Kosovo na jesen 2023. podneti zahtev za članstvo u Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko). Tada je Generalna konferencija Uneska koja se sastaje svake dve godine.

Kosovo je, podsetimo, već podnosilo aplikaciju za prijem u Unesko 2015, ali tada nije dobilo dovoljan broj glasova da bi prekoračilo prag ove organizacije. 

Predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom profesor Goran Milašinović podseća za Kosovo onlajn da Priština ne odustaje od ulaska u međunarodne organizacije, a Unesko im je pri vrhu liste.

"Mi smo u Unesko značajno ojačali naše pozicije u odnosu na 2015. godinu. I u ovom trenutku šanse su Kosova manje nego što su bile nego tada. Naravno, uvek je neizvesno, jer je jedan glas jedna država i uvek je potrebna neka vrsta lobiranja. Ali, u ovom trenutku oni nemaju nikakve bolje izglede nego što su imali ranije. Pri tome, naši su su izgledi puno bolji jer smo mi sada predsedavajući Izvršnim savetom Uneska, obnovili smo našu kandidaturu, što je bio naš strateški cilj kao države ove godine, za reizbor u ovo telo na period od pet godina.

Prema tome, naša pozicija i respekt koji je Srbija kao država u Unesko dobila je značajno bolji nego što je bilo 2015.", navodi Milašinović.

On ne vidi ništa što bi išlo uprilog da su se u ovom trenutku nešto promenilo u korist Prištine.

Na pitanje koliko je realno da SAD pokrenu pitanje članstva Kosova u aktuelnoj situaciji na severu Kosova i kritika koje Vašington upućuje kosovskim vlastima, zbog odluke da nametnu nove albanske gradonačelnike na severu i to uz pomoć kosovske policije koja je ušla u opštinske zgrade, zbog čega Srbi već tri nedelje protestuju, Milašinović ukazuje da ono što se dešava na KiM sigurno nije dodatna motivacija da Kosovo postane bliže Unesku.

"Politika nije u fokusu Uneska i da ova organizacija želi apsolutno da se ogradi od toga, ali ove stvari koje se događaju na KiM sigurno nisu dodatna motivacija da se Kosovo približi članstvu. Naravno, njihov ulazak u Unesko, isto kao u Interpol i druge međunarodne organizacije, samo je stepenica ka njihovom glavnom cilju, a to su Ujedinjenine nacije", kaže on.

Povodom toga što je albanska ambasadorka u Unesko Besiana Kadare među prvima podelila vest o povratku Amerike u članstvo, Milašinović napominje da ona dugo živi u Parizu, da ima dobre diplomatske veze, da je ćerka poznatog pisca Ismaila Kadarea, tako da je njen lični uticaj veliki. Kadare je bila ambasadorka pri Unesku i 2015. godine, kada je Kosovo zatražilo prijem u članstvo, ali nije dobilo dovoljan broj glasova. Tada je Albanija bila glavni pokrovitelj aplikacije Prištine.

"Pre osam godina ideja bila da se o članstvu Kosova glasa direktno na konferenciji, bez pripremnog procesa koji podrazumeva Izvršni savet. Međutim, tadašnja generalna direktorka Uneska Irina Bokova je odbila je da da procedura 'ide prečicom' i proces je vratila je na normalan put, koji podrazumeva da neka država mora da predloži drugu državu ili teritoriju za članstvo. I tako je izabrano da ta država bude Albanija", priča Milašinović.  

Smatra da Srbija ne treba da se plaši eventualnih novih pokušaja Prištine da otvori vrata Uneska.

"Mi treba da se držimo naših principijelnih stavova u vezi sa Kosovom, da insistiramo na legalnim i legitimnim stvarima. Mislim da u ovom trenutku naša pozicija jeste bolja nego što je bila, a njihova sigurno nije bolja", kaće Milašinović.

Ukazuje da povratak Amerike u članstvo Unesko podrazumeva da ona ponovo želi da povrati svoj uticaj u ovoj organizaciji, jer ga nije imala drugačije nego neformalno. 

"Oni su u prethodnom periodu bili pasivnin član Uneska, pridruženi, kao posmatrač, nisu bili aktivni jer su odbili da plaćaju kontribucije koje su ogromne. Njihova kontribucija je toliko velika da je strašno uzdrmalo budžet Uneska, jer su te 2017. bili nezadovoljni time što je Palestina primljena. Tada je objašnjenje Trampove administracije bilo da se protive anti-izraelskom raspoloženju u Unesko", ističe naš sagovornik. 

Istoričarka Aleksandra Kolaković, viša naučna saradnica u Institutu za političke studije, kaže za Kosovo online da je potrebno šire posmatrati činjenicu da se SAD sada vraćaju u Unesko i plaćaju više od 600 miliona dolara zaostalih obaveza.

"Reč je u povratku u organizaciju u čijem su fokusu obrazovanje, nauka i kultura. Ovo je velika i značajna promena i mora se posmatrati u kontekstu uvećanog značaja ovih tema i velikih promena u međunarodnim odnosima. Koliko god nama u Srbiji jeste najvažnije i u fokusu pitanje Kosova i Metohije, a posebno u kontekstu očuvanja srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i pokušaja tzv. Kosova da postane članica ove organizacije, prve informacije govore da je primarni motiv SAD nastojanje da se ograniči i suzbije kineski uticaj na Unesko u oblastima standarda za veštačku inteligenciju i tehnološko obrazovanje. SAD su pored ispunjenja redovnih finansijskih obaveza za 2023. godinu dale i dodatnih 10 miliona dolara za obrazovanje o Holokaustu, očuvanje kulturnog nasleđa u Ukrajini, bezbednost novinara i naučno-tehnološko obrazovanje u Africi. Ovo nam ukazuje na glavne interesne sfere, diplomatske aktivnosti kulturne i naučne diplomatije", kaže ona.

Kosovo do sada nije uspevalo da obezbedi većinu u Unesko, a povodom toga da li se taj odnos snaga može promeniti povratkom SAD, Kolaković ukazuje da je pre nekoliko meseci amabasadorka Srbije pri Unesku izjavila da Kosovo nema podršku u ovoj međunarodnoj organizaciji, dakle da bi aplikacija bila neuspešna.  

"SAD su, naravno, moćan faktor i petogodišnji proces povratka u Unesko se sada završio, a to je i dugogodišnja odluka, dakle ona na koju neće imati uticaja eventualna promena američke administracije. Sigurno je da će SAD uneti novu dinamiku u funkcionisanje ove međunarodne organizacije i da će se to odraziti i na prijem novih članica. Ipak, imajući u vidu šta su glavni motivi povratka SAD u ovu organizaciju, a u međuvremenu je došlo do nezadovoljstva Kurtijevim potezima i oštrih kritika ka Prištini u kontekstu ometanja toka pregovora sa Beogradom i francusko-nemačkog plana, malo je verovatno da će prva aktivnost SAD u Unesku biti usmerena u pravcu prijema tzv. Kosova", kaže ona. 

Navodi i da teba imati na umu da je u proteklom periodu Srbija uspela da unapredi svoje pozicije u ovoj organizaciji, da srpske diplomate pri Unesku već dugi niz godina posvećeno rade na pitanjima očuvanja i zaštite kulturno-istorijskog nasleđa, a da je ambasadorka Rastovac Siamašvili sada i predsedavajuća Izvršnog saveta Uneska.

"Po francusko-nemačkom planu, koji su podržale i SAD, predviđeno je da tzv. Kosovo u prvoj fazi postane članica Saveta Evrope, u drugoj se pominju članstva u Interpolu i Unesku. Imamo izuzetno kompleksnu bezbednosnu i političku situaciju na Kosovu i Metohiji, pri čemu ne postoji napredak u pogledu Zajednice srpskih opština, što uz ona glavna pitanja o kojima sam govorila kao motivima povratka SAD u Unesko, u ovim okolnostima ne omogućavaju opsežne akcije u smeru prijema, a nije ni prva faza na tzv. “mapi puta”. Ovo ne znači da Srbija treba da smanji svoje aktivnosti, jer uspeh u diplomatskim bitkama nastaje u dobro osmišljenoj aktivnosti i pravovremenom reagovanju. Bilo bi poželjno da koliko je moguće iskoristi diplomatske prednosti multilateralnih organizacija", smatra Kolaković.  

Na pitanje kakve bi posledice po srpsko kulturno nasleđe na Kosovu imao eventualni prijem Prištine u Unesko, ona kaže: 

"Svedoci smo prekrajanja istorije, proizvoljnih i zlonamernih tumačenja istorijskih činjenica. Ovo je posebno opasno kada su osetljive teme iz prošlosti kao što su one vezane za kulturno nasleđe i identitet, a koje se politički zloupotrebljavaju. Srpsko kulturno istorijsko nasleđe je temelj identiteta naroda i stub države, a položaj srpskih manastira i crkava na Kosovu i Metohiji je ozbiljno ugrožen od 1999. godine. Srpsko nasleđe je proglašavano 'kosovskim' i 'albanskim' i to bi bio proces koji bi se ubrzao i osnažio prijemom tzv. Kosova u Unesko. Stoga je za Srbiju ovo pitanje od izuzetnog značaja. U prošlosti se nismo dovoljno posvetili da predstavimo kulturno-istorijsko nasleđe Srbije, što je stvorilo prostor za ovakvo stanje, stoga je nepophodno kontinuirano raditi na tome i povezivati naše nasleđe sa evropskom i svetskom baštinom."