Prekid strateškog dijaloga SAD i Kosova: Hoće li uz političke, Prištinu pratiti i druge posledice?

Grom iz vetra neba, i to baš iz Vašingtona. A onda oluja. Odluka o suspenziji planiranog strateškog dijaloga SAD i Kosova iznenadila je sve, ali i proizvela oštre reakcije stručne javnosti i opozicije u Prištini. Svi upiru prstom na lidera Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. Za analitičare u pitanju je jasna politička poruka nove američke administracije koju će nesumnjivo pratiti i ekonomske posledice. Pitanje je, poručuju, da li je ovo samo početak.

Piše: Đorđe Barović

„Zatvaranja institucija u petak potvrđuju našu zabrinutost zbog postupaka tehničke vlade koji povećavaju tenzije i nestabilnost na Kosovu. Kao što smo ranije rekli, bezbednost i stabilnost su od ključne važnosti za zemlju i region“, poručili su početkom ove nedelje iz američke ambasade u Prištini na pitanje Kosovo onlajn o zatvaranju RFZO i Pio fonda u Severnoj Mitrovici.

Odgovor je usledio samo nekoliko dana pošto je zvanično saopšteno da SAD suspenduju planirani strateški dijalog sa Kosovom.

I dok predsednica Kosova Vjosa Osmani u saopštenju izražava žaljenje i zabrinutost zbog ove odluke, bivši kosovski premijer Isa Mustafa traži institucionalnu odgovornost i upire prstom i na nju i na Aljbina Kurtija.

S druge strane, ekonomisti tvrde da odluka SAD može biti veoma loša po kosovsku privredu.

„Ovo je najgore što se moglo dogoditi Kosovu od 1999. Potrebne su nam američke investicije. Ove politike koje su stvorile neprijateljsku politiku uticale su na strane investicije i građani pate. Kurtijeva vlada je sprečila apsorpciju stranih investicija. To je rezultat politike i oštrog jezika Aljbina Kurtija“, izjavio je predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna.

Američka privredna komora otišla je i korak dalje sa tvrdnjom da je suspenzija strateškog dijaloga „korak unazad za ekonomske i diplomatske aspiracije Kosova“. 

Jasni signali

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović smatra da je odluka SAD posledica „vođenja politike“ u Prištini, ali i “jasan signal“ da mogu uslediti i „mnogo oštrije reakcije“ vašingtonske administracije.

„Priština u dužem vremenskom periodu dobija upozorenja, u kontekstu politike koju vodi pre svega prema srpskoj zajednici. Kurti ima već određene sankcije od strane EU koje su doduše vrlo blage i često se i ne primenjuju. Ali, i američka ambasada je vrlo često oštro istupala u odnosu na pojedine njegove korake koji su razvlašćivali srpsku zajednicu. U tom kontekstu možemo reći da je ovo sada prvi vrlo oštar korak američke administracije koja želi jasno da pokaže da takva vrsta politike Kurtija za rezultat može dati i neku vrstu oštrije reakcije SAD“, naglašava Joksimović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ističe da je reč o prvoj konkretnoj sankciji jednog od najsnažnijih partnera i promotera Prištine.

„Prvi put imamo nešto sasvim konkretno na stolu. Amerika se smatra najsnažnijim partnerom Prištine koja uglavnom posmatra SAD kao deo rešenja, na način na koji oni to žele da vide. SAD su u čitavom periodu bile i promoter nezavisnosti, ali s druge strane, evidentno je da način na koji Kurti vodi politiku je za SAD neprihvatljiv“, smatra bivša ambasadorka u Velikoj Britaniji.

Podseća da su SAD već bile zaslužne za obaranje prve Kurtijeve vlade, a da su na Kosovu sledeće godine zakazani predsednički izbori.

„Videćemo kako će se to odraziti na rejting pojedinih stranaka, ali svakako da vlada nezadvoljstvo onim što se u Prištini sprovodi kao politika. Amerika u ovom trenutku daje jasan signal da se sa time mora prestati“, navodi Joksimović.

Upitana koliko bi prekid strateškog dijaloga mogao da se odrazi već sada, na lokalnim izborima 12. oktobra, Joksimović kaže da „dinamika lokalnih i parlamentarnih izbora nije uvek ista“.

Ipak, ne isključuje i takvu mogućnost zato što „Kurti gubi podršku SAD“.

„Na lokalu se često gledaju konkretni ljudi i teško mi je da predvidim na koji način bi ova politika direktno mogla da se odrazi na Samoopredeljenje u oktobru. Ali, svakako da činjenica da Kurti gubi podršku SAD generalno može da se jasno odrazi na pad njegovog rejtinga, odnosno njegove stranke“, uverena je Joksimović.

Smatra da će albanske opozicione stranke pokušati „maksimalno“ da iskroriste „precizan signal SAD“.

„Oni već dosta dugo o tome govore, ali do sada nije postojao toliko jasan i precizan signal da SAD zaista konkretno protive onom što Kurti sprovodi kao politiku“, uverena je Joksimović.

Naglašava da odluka SAD osim političkih, neumitno proizvodi i ekonomske efekte.

„Svaka politika uvek ima uticaja i na ekonomiju. U tom konktekstu je sasvim sigurno da će određene američke kompanije sa većom pažnjom posmatrati dalji razvoja odnosa Prištine i Vašingtona i u odnosu na to donositi odluke u vezi sa daljim razvojem ili investicijama“, ističe Joksimović.

Višestruke posledice

Predsednik poslovne alijanse Agim Šahini kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je Kosovo nakon američke suspenzije strateškog dijaloga suočeno sa ekonomskim, diplomatskim i političkim posledicama, a da bi jedna od mera mogla da bude i višetruko povećanje carina.

„Nakon suspenzije Kosova kao strateškog partnera, Kosovo je ušlo u grupaciju sa Rusijom, Kinom i  Gruzijom. Ove četiri države nemaju, ili su im SAD suspendovale dijalog ili strateško partnerstvo. To ima ekonomske, diplomatske i političke posledice“, ističe Šahini.

Podseća da je Kosovo već suočeno sa ekonomskim merama EU.

„To su druge sancije od kada je Kurti premijer Kosova. I to direktno utiče na život građana i napredak Kosova“, smatra Šahini.

Uveren je da će se ovakva odluka SAD posredno odraziti i na rezultate lokalnih izbora 12. oktobra.

„Sigurno će imati posledice i na izbore, i na lokalne, ali i centralne izbore“, precizira Šahini.

Šahini objašnjava da se SAD donose ovakve odluke uglavnom protiv onih lidera koji svojim nedemokratskim ponašanjem utiču na SAD ili odbijaju mogućnost saradnje.

„SAD imaju uticaj u celom svetu, pa i na Kosovu. Ovo je jedna velika opomena da će ti lideri, ili neki ljudi sa Balkana, brzo biti na spisku SAD kao persone non grata“, precizira Šahini.

Upitan na koji način bi ova odluka SAD mogla da se odrazi u ekonomskom smislu na Kosovo, ovaj ekonomista upozorava da bi jedna od takvih mera mogla biti drastično povećanje carina za izvoz kosovske robe u Ameriku.

„Administracija Trampa svaki dan donosi po neku meru protiv neke države. Momentalno imamo deset posto carina sa SAD, ali oni mogu da je povećaju i na 50 ili više procenata. Dakle, biće tu dosta posledica“, uveren je Šahini.

„Avganistanski scenario“

S druge strane, istoričar Stefan Radojković upozorava da bi Kosovo moglo da bude suočeno sa „avganistanskim scenarijom“, odnosno potpunim povlačenjem SAD.

Tvrdi, sa tim su odlično upoznate i vlasti u Prištini, pa uveliko traže „odstupnicu“.

Podseća i da je odluka SAD usledila tek nakon niza jasnih upozorenja.

„Ovo je interesantna posledica zato što politički, bezbednosno i diplomatski Priština zavisi od SAD. Suspendovanje njihovog strateškog dijaloga naslućuje 'avganistanski scenario'. To je ono što vrlo mudro shvaćeno od strane prištinske administracije i zato se oni jako puno trude da se vežu za narativ u ukrajinskoj i potencijalnoj tajvanskoj krizi. Sve u nadi da će oko Vašingtona biti dovoljno posvećeno i okrenuto ka Prištini“, kaže Radojković za Kosovo onlajn.

Suspenzija planiranog strateškog dijaloga, naglašava, ipak pokazuje da SAD mogu da preusmere ili da više ne posvećuju dovoljno pažnje Kosovu.

„I to onda dovodi egzistenciju prištinske adminstracije u pitanje“, naglašava Radojković.

Komentarišući brojna saopštenja u kojima su iznete kritike na račun vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje ovaj analitičar smatra da je ova stranka naišla na „klizav teren“ u Vašingtonu.

„Čini se da je trenutna politika Samoopredeljenja naišla na 'klizav teren'“, uveren je Radojković.

Direktne posledice po vlasti u Prištini mogu se ogledati na više načina, a „najradikalnije“ bi bilo smanjenje ili potpuno povlačenje američkog prisustva u okviru misije Kfora.

Takođe, jedna od mera bi mogla da bude obustavljanje „diplomatske pomoći“.

Radojković kaže da je zvanična Priština toga svesna i da u tom svetlu treba posmatrati nedavni vojni sporazum Albanije, Hrvatske i Kosova, ali i „islamsku turneju“ Vjose Osmani.

„Sve to pokazuje da su oni svesni da ne postoji bezuslovna podrška SAD“, naglašava Radojković.

Smatra da će se suspenzija strateškog dijaloga pre svega ogledati na vojne i diplomatske odnose SAD i Kosova.

Kada je reč o onim, ekonomskim, ističe, tu presudnu ulogu igra EU.

„Ekonomske posledice se već osećaju, prevashodno od EU. SAD nije bitna u smislu ekonomskih pokazatelja prištinske administracije, oni su tu bitni zbog vojnih i diplomatskih odnosa. A EU je već preduzela određene mere koje prema nekim analitičarima 'koštaju' oko 600 miliona evra prištinsku administraciju što u kontekstu KiM predstavlja značajan udarac na finansijsku situaciju“, navodi ovaj analitičar.

Precizira da je pogoršanje ekonomske situacije na Kosovu za „direktnu i logičnu posledicu“ imalo nove pritiske na srpsku zajednicu na Kosovu.

Međutim, uveren je da se odluka SAD može da odraziti i na lokalne izbore 12. oktobra, ali i moguće vanredne parlamentarne i predstojeće predsedničke izbore koji su početkom sledeće godine.

„Tajming ove odluke je specifičan. Izjava je data usred kampanje za lokalne izbore. Znamo da albanska zajednica koja je još od osamdesetih vrlo ozbiljno lobirala u vašingtonskoj administraciji, osetljiva je na stavove i mišljenje SAD“, precizira Radojković.

„To je bio način na koji se stavilo do znanja da spoljni faktor, pre svega SAD, ključni činilac za opstanak prištinske administracije. Otuda će ovo imati posledice na dalji rejting Samoopredeljenja“, uveren je on,

S druge strane, ovakav razvoj situacije može da doprinese izolaciji Pokreta Samoopredeljenje od strane albanskih opozicionih sranaka.

„Verovatno će biti ohrabrivani od strane SAD da naprave neki koalicioni sporazum i da će očekivati da Vjosa Osmani, ako planira da ima sledeći mandat da bude daleko saradljivija u odnosu na vašingtonsku administraciju“, smatra ovaj analitičar.

U novonastalnoj situaciji za Radojkovića je iznenađujuće što su izostale reakcije iz Ambasade Nemačke u Prištini.

„Ranije se pretpostavljalo i smatralo da je Nemačka ta članica EU koja je najviše podržavala Aljbina Kurtija. Međutim, sada su tihi. Da li je to prećutna podrška ili znak da i sa strane EU ne može da se očekuje neka podrška prištinskoj administraciji. Može da se tumači na razne načine, ali jedno je sigurno - to će imati posledice i na izbore koji predstoje“, zaključuje Radojković.

Ekonomski i politički „katalizator"

Saradnik Pupin Inicijative Petar Ivić tvrdi da odluka SAD o suspenziji planiranog strateškog dijaloga predstavlja presedan u sanksionisanju „destruktivnih radnji Aljbina Kurtija“ koja će za posledicu imati pad interesovanja investitora, ali i otežati nove robne aranžmane Kosova.

Ivić ističe da čim dolazi do narušavanja bilateralnih odnosa to je i „signal investitorima da nešto tu ne štima“.

„Imamo pad poverenja investitora, otežanu mogućnost da Kosovo možda pregovara neki novi preferencijalni robni aranžman što je izuzetno oštećujuće za njenu privredu i otežavanje sprovođenja nekih programa pomoći koji su veoma značajni za nerazvijenu kosovsku privredu“, kaže Ivić za Kosovo onlajn.

Kao jedan vid „posledice“ vidi dalje urušavanje Pokreta Samoopredeljenje koje će se, tvrdi, odraziti već na lokalnim izborima 12. oktobra.

„Ova odluka predstavlja određeni 'katalizator' daljem padu podrške Samoopredeljenju. Videli smo značajan pad podrške u prethodnom izbornom ciklusu koji je bio izuzetan. On je direktno i uzrokovao ovu paralizu institucija jer se Samoopredeljenje ponaša kao da su jedini većinski akter na političkoj sceni mada to više nije realnost“, smatra Ivić.

Svoju tvrdnju zasniva na podatku da više od 85 odsto stanovništva na Kosovu podržava SAD kao glavnog spoljnopolitičkog saveznika.

„Narušavanje odnosa sa tim akterom predstavlja gubljenje značajnog izbornog kapitala“, navodi Ivić.

Odluku o suspenziji početka strateškog dijaloga doživljava kao američki „presedan u sankcijama“ Kosovu.

„Iako ukidanje strateškog dijaloga nije direktno ekonomska mera, ona se prvenstveno odražava na politiku, a samim tim u narušavanje bilateralnih odnosa. Ovo predstavalja presedan u sankcionisanju destruktivnih radnji Kurtijevog režima od strane SAD“, kaže Ivić.

Ivić smatra i da sve reakcije u Prištini podsećaju da „odluke Kosova moraju da budu u skladu sa realnošću“ SAD.