Protivnik rata i nezavisnosti Kosova - Da li je novi predsednik Slovačke novi udarac za EU i Nato

Nakon pobede Petera Pelegrinija na predsedničkim izborima u Slovačkoj mnogi svetski mediji su ga opisali kao populistu naklonjenom Rusiji. Izgleda da njegova pobednička izjava da će učiniti sve da Slovačka ostane “na strani mira”, koliko god to paradoksalno zvučalo, nije nikog umirila. Za mnoge na zapadu njegov izbor zadao je novi udarac EU, Natou i Ukrajini.

Pelegrini je postao novi predsednik Slovačke osvojivši 53,12 odsto glasova u poređenju sa 46,87 odsto koliko je dobio njegov protivnik, bivši ministar spoljnih poslova Ivan Korčok, proevropski i proukrajinski kandidat.

Obraćajući se javnosti nakon pobede na izborima Pelegrini je poručio da želi da zaštiti i brani nacionalne interese Slovačke i njenih građana i to nazvao svojom misijom.

"Učinit ću sve da Slovačka, sviđalo se to nekome ili ne, uvek ostane na strani mira, a ne na strani rata", istakao je Pelegrini.

Upravo u ovoj njegovoj poruci pojedini prozapadni mediji videli su njegov otklon od rata na istoku Evrope i izvestili da je njegovim izborom evropskim zemljama, SAD i Ukrajini nanet novi politički udarac u njihovim očajnim pokušajima da pruže političku, vojnu i finansijsku podršku Ukrajini, kako bi nastavila borbu protiv ruskih snaga.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, ipak, smatra da Pelegrini neće praviti velike spoljnopolitičke zaokrete. On za Kosovo onlajn ocenjuje pobedu Pelegrinija kao zaokruženje bivše vlasti i povratka Smera Roberta Fica, koji se raspao pre šest godina kada ga je upravo Pelegrini napustio i napravio svoju političku partiju.

„Podelili su se upravo na tom nekom pitanju spoljnopolitičkog kursa Slovačke, budući da je Fico vrlo kritičan generalno prema zapadnim vladama, prema liberalnoj misli, da je sličniji Orbanu, iako je on nominalno levičar, a Orban je konzervativac. Ali, sličniji je Orbanu po tim nekim pitanjima i gaji vrlo proruski sentiment. Pelegrini je nešto drugačiji, on je još tada istupio upravo zbog toga iz Smera i govorio da njemu nije bliska takva politika i da on sebe ne doživljava kao proruskog političara, već kao prozapadnog i možete da vidite da se on godinama unazad uvek u javnosti pojavljivao, čak i na simboličkom nivou, sa zastavama Slovačke i Evropske unije, ističući kako on slovačku budućnost vidi isključivo u okviru tog saveza“, navodi naš sagovornik.

On veruje da će Slovačka sada zauzeti kurs sličan Mađarskoj, ali da će upravo Pelegrini biti „prozapadna karika“.

„Budući da je napravljena koalicija nakon parlamentarnih izbora koji su se odigrali krajem prošle godine, u koju su ušli Smer Roberta Fica, partija gospodina Pelegrinija i nacionalisti gospodina Danka iz Slovačke narodne stranke, i da je ta vlada zauzela jedan kurs koji se može negde uporediti sa recimo stavom države Mađarske, možemo očekivati da će u narednom periodu, sada kada imaju i predsednika iz te koalicije, oni slediti tu politiku. Samo, ja mislim da će Pelegrini, i kao lider, i kao neko ko gaji takve stavove koje smo mogli da vidimo u nekoliko poslednjih godina, biti prozapadna karika u okviru te koalicije“, kaže Rajić i podvlači da će upravo on biti taj koji će nositi poruku da Slovačka ostaje u okviru zapadnog bloka.

„Od sva tri konstituenta te koalicije Ficov Smer i Dankovljeva Slovačka narodna stranka su i deklerativno, pa i po delima mnogo više nahereni u tu stranu koja se može nazvati proruskom, dok je Pelegrini uvek gajio taj neki, ipak, umereni prozapadni sentiment i mislim da će u narednom periodu u slovačkoj politici upravo on biti taj koji će nositi poruku, a to je stav i Roberta Fica, da Slovačka treba da ostane u okviru zapadnog bloka. Mogli smo videti i poslednjih meseci kada god se glasalo recimo o produžetku sankcija Ruskoj federaciji, o novoj rundi sankcija, Slovačka nije ulagala veto. Dakle, ne mislim da će tu doći do promene slovačke spoljne politike, nije došlo ni nakon formiranja vlade sa Ficom koji je retorički daleko bliže toj ruskoj strani, pa ne očekujem ni sada kada je pobedio Pelegrini koji je u okviru te vladajuće koalicije neko ko je zapravo najbliži Briselu“, objašnjava Rajić.

Naučni saradnik sa Instituta za evropske studije dr Stevan Gajić takođe smatra besmislenim kritike da će izborom Pelegrinija Slovačka napustiti prozapadni kurs i okrenuti se Rusiji, ali s druge strane on ocenjuje za Kosovo onlajn da Slovačka politika jeste uzdrmala Nato.

“Slovačka pre svega želi da preživi. Pitanje je da li će, kako to Amerikanci zovu, teatar ratnih dejstava da se širi dalje na Evropu, što je takođe jedna od opcija, i dve centralno-evropske zemlje, a to su Mađarska i sada Slovačka, dakle dve članice Višegradske četvorke su protiv toga, odnosno oni žele da izbegnu ratna razaranja. U Nato zemljama stvorena je takva atmosfera da ukoliko ne šaljete ljude u Ukrajinu zajedno s oružjem i svim, onda ste vi protiv mira i onda ste ‘Putinov agent’. U tom smislu naravno da su to potpuno besmislene optužbe, Slovačka prosto želi da bude van svega toga, odnosno da se isključi”, kaže Gajić.

On objašnjava da je Slovačka jako puno vojne pomoći već poslala u Ukrajinu.

“Setimo se koliko je njenih samohodnih haubica bilo poslato, čak su slali i opremu proizvedenu u Sovjetskom savezu, ‘migove 29’, sistem ‘s-300’ i ko zna šta joj, tako da su se Slovaci već u nekom smislu poprilično razoružali poslavši veći deo opreme, ali politički, ono značajnije, s ona razbija jedinstvo u okviru Natoa i ojačava poziciju Orbana, koji je bio usamljen u Višegradskoj četvorici”, dodaje naš sagovornik i ocenjuje da je cilj i Slovačke i Mađarske da steknu geopolitičku nezavisnost i od Istoka i od Zapada.

Direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija navodi za Kosovo onlajn da je Slovačka vrlo konzervativno društvo, te da su samim tim partije koje su stale iza predsedničkog kandidata Pelegrinija, i Smer i Hlas, zauzele poziciju da u predizbornoj kampanji pristupe vrlo populistički, na onaj način na koji koji to u zemljama centralne i istočne Evrope to daje neke rezultate.

“Stavovi Slovačke koji su vrlo slični stavovima Mađarske i po pitanju rata u Ukrajini i pomoći Ukrajini bili su centralna tema ove kampanje. Predsednički kandidati su se optuživali međusobno, s jedne strane za podršku Rusiji, a sa druge za podršku Zapadu, odnosno slanje vojske u Ukrajinu, što na kraju nije nadležnost predsednika Slovačke. I jedan i drugi kandidat su koristili mehanizme koji su trenutno popularni i nešto na šta su građani osetljivi. Međutim, Slovačka kao vrlo tradicionalno društvo vratila se temama koje su bile populističke i nacionalističke, a koje su Smer i Hlas u ovoj kampanji, mogu slobodno da kažem, i zloupotrebljavalje”, kaže Štiplija.

Kada je u pitanju nepriznavanja Kosova, sagovornici Kosovo onlajna se slažu da je praktično nemoguće doći do promene slovačke politike.

“Slovački stav o Kosovu se nije menjao od dana proglašenja nezavisnosti Kosova. Ona ima jasan, principijelni stav o Kosovu i zastupa ga već nekoliko slovačkih vlada koje dolaze iz različitih partija. I Peter Pelegrini, i njegov protivkandidat na izborima Ivan Korčak su u ranijim periodima potvrdili da Slovačka nikada neće priznati Kosovo. Dok je bio premijer, Pelegrini je u razgovorima sa tadašnjom premijerkom Srbije Anom Brnabić govorio o tome, a Korčak kao državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i kasnije kao ministar vrlo je jasno pričao da Slovačka nikada neće promeniti svoju odluku”, navodi Štiplija, dok Rajić objašnjava da pre svega nije u nadležnosti predsednika da donosi takve odluke, nego vlade, i podvlači da je Slovačka uz Kipar najčvršča u stavu da ne prizna Kosovo.

„Čak su doneli jedan propis da bez odluke parlamenta ne može da se prizna neka nova država. Dakle, za razliku od Češke koja je to donela na nivou vlade, u Slovačkoj to ne može, mora da se parlament izjasni i većina od ukupnog broja poslanika mora da glasa ‚za‘. To je nemoguće, to se neće desiti, pogotovu sad se neće desiti jer ni Pelegrini kao predsednik ne podržava takozvano Kosovo, ni Fico kao premijer, ni bilo ko u toj vladi, a rekao bih ni u najvećem delu opozicije nema stavova koji bi išli u tom pravcu. U Slovačkoj je to prilično čvrsto i rekao bih da je uz Kipar verovatno i najčvršća od ovih pet država članica EU koje su nepriznavači takozvanog Kosova“, zaključuje Rajić.