Prva poseta Kalas Zapadnom Balkanu: Stara obećanja i očekivane packe

Šest adresa i samo tri destinacije. Kao „garnirung“ red pohvala, pa red packi. I staro obećanje: Zapadni Balkan je dobrodošao u evropsku porodicu. Ovako se ukratko da opisati prva poseta regionu visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas. Za sagovornike Kosovo onlajna, od Tirane do Beograda, tu je i dodatno zapažanje: normalizacija odnosa Beograda i Prištine i dalje je visoko na agendi EU, ali ne i „štap i šargarepa“ kojim bi se to i sprovelo u delo.

Piše: Đorđe Barović

Visoka evropska predstavnica za spoljne poslove i bezbednost Kaja Kalas svoju balkansku „mini turneju“ nakon Podgorice i Tirane završila je u sredu u Sarajevu.

„Istinski nam je stalo do ove zemlje i njene evropske budućnosti. Politički lideri moraju zajednički raditi na rešavanju problema, ali zapaljiva retorika i postupanje u pravcu podela su opasni i predstavljau direktnu pretnju BiH”, izjavila je Kalas u bazi Misije Eufora-Altera „Butmir“.

I dok se u BiH isključivo bavila aktuelnim političkim tenzijama, u Crnoj Gori i u Albaniji Kalas je hvalila posvećenost ovih zemalja evropskim integracijama, ali i isticala važnost nastavka dijaloga Beograda i Prištine.

„Ono što je važno za Kosovo i Srbiju je to da ne mogu napredovati bez potpune normalizacije odnosa dve države“, poručila je Kalas u Tirani.

Samo nekoliko dana pred dolazak na Balkan kazala je da ako to ne bude bilo moguće kroz dijalog EU će probati na drugi način.

„Ono što nas zanima jeste normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Da li kroz ovaj dijalog, ili neki drugi instrument, skupićemo ideje i dati predlog“, navela je Kalas.

Prema tvrdnji portparolke EU Anite Hiper, ovu poruku Kalas nije mogla i lično da prosledi Beogradu i Prištini zato što je njena „balkanska turneja“ bila u „ograničenom vremenskom okviru posete“.

„Visoki predstavnik ostaje u potpunosti posvećen celom regionu, a već se planiraju buduće posete i drugim zemljama. Podrška EU stabilnosti i evropskim integracijama Zapadnog Balkana ostaje prioritet“, precizirala je Hiper.

(Ne)zaboravljeni

Za političkog analitičara iz Tirane Leonarda Karaja, Kala Kalas je tokom „balkanske turneje“ ipak poslala veoma važnu poruku Beogradu i Prištini.

„Kalas je rekla nešto veoma važno u Tirani, ali verujem da je to rekla i u Podgorici. Rekla je da Priština i Beograd nisu zaboravljeni, ali EU očekuje da tamo bude političke stabilnosti, da ima pregovore i da postoji dobra volja sa obe strane, i iz Srbije i sa Kosova“, navodi Karaj za Kosovo onlajn.

Precizira da je unutrašnja nestabilnost ključan razlog zbog čega tokom prve posete Zapadnom Balkanu nije posetila i Kosovo i Srbiju.

„Moramo da uzmemo u obzir činjenicu da danas nemamo vladu u Prištini, jer smo imali izbore pre nekoliko nedelja. Situacija u Beogradu posle izbijanja brojnih protesta, dovela je do toga da je spoljna politika stavljena u drugi plan“, uveren je.

To je i jedan od dva razloga zbog čega smatra da u ovom trenutku ne može da se govori o pomaku u pregovorima Beograda i Prištine.

Drugi je činjenica da je izabran novi evropski posrednik u pregovorima Peter Sorensen.

„Očekuje se da novi pregovarač naznači kakav će biti njegov stav, da li sa vladom u Prištini, koja bi opet mogla da bude vlada gospodina Kurtija, ali uz prisustvo opozicije, ili sa vlastima u Beogradu, sa novim premijerom koga je predložio gospodin Vučić”, ističe Karaj u razgovoru za Kosovo onlajn.

Uveren je da EU ima mehanizme kako da privoli strane na nastavak dijaloga.

„Diplomatija često funkcioniše, ali ima mnogo slučajeva gde je potrebna politika moći, posebno kada je reč o regionu kao što je Zapadni Balkan, koji je oduvek imao problema. Dakle, potreban je čvrst stav, kao što se desilo u Rambujeu, kada je gospođa Medlin Olbrajt stavila ’veto’, ako možemo tako da kažemo, i nametnula je OVK na pregovore i došlo je do onoga što se desilo sa Nato bombardovanjem Srbije i završetkom tamošnjeg rata”, tvrdi Karaj.

Analizirajući prvu posetu Balkanu nove evropske komesarke za spoljne poslove i bezbednost Karaj kaže da na ovaj način pokazano da Evropa nije skrenula pažnju sa ovog regiona.

“Poseta Kalas Zapadnom Balkanu: Crnoj Gori, Albaniji i Bosni, još jednom pokazuje da Evropa nije skrenula pažnju sa ovih zemalja i da žele da ove zemlje što pre postanu deo Evropske Unije, a da ne zaborave Severnu Makedoniju, Kosovo i Srbiju“, smatra Karaj.

Dodaje da zemlje Zapadnog Balkana ne treba da očekuju da će se evropske integracije „desiti sutra“, već da će taj proces trajati narednih nekoliko godina.

„Crna Gora je u ovom procesu jasno ispred Albanije i drugih zemalja u regionu i verovatno će biti sledeća zemlja koja će se pridružiti Uniji. Albanija snažno tvrdi da će otvoriti poslednje grupe pregovaračkih poglavlja do kraja ove godine. Ne znam koliko će ovo biti ostvarivo“, smatra ovaj analitičar.

Napeta politička situacija ključan je razlog zbog čega je Kalas odlučila da sem Crne Gore i Albanije poseti i Bosnu i Hercegovinu.

„Politička situacija u ovoj zemlji je prilično napeta, s obzirom na pristup Republike Srpske i njenog predsednika Milorada Dodika. Čini se da Evropska Unija ulaže napore da usmeri BiH ka putu ka evropeizaciji, a ne ka drugom putu koji bi mogao destabilizirati region, putu koji bi mogao biti ka Moskvi“, kaže Karaj.

Briselske želje

Urednik u RTV Podgorica Milan Sekulović smatra da je poseta Kalas Zapadnom Balkanu još jedan dokaz da EU „želi da unese region u Brisel“, ali da je pitanje koliko su one spremne da sarađuju na tom planu.

„Poruke koje nam stižu iz EU više su nego ohrabrujuće. Bukvalno, EU ne samo što želi da nas primi i dočeka u EU, već se neki put stiče utisak da želi da nas ’unese’ u Brisel samo je pitanje koliko smo mi spremni da sarađujemo na tom planu. U smislu da li ćemo da ispunimo sve zadatke koje moramo da ispunimo, a od nas zahteva briselska administracija“, kaže Sekulović za Kosovo onlajn.

Naglašava da je Kalas uputila veoma ohrabrujuću poruku da je Crna Gora lider u regionu po pitanju evropskih integracija.

„Iako je bilo dosta priče o zamerkama iz Brisela na račun dela aktuelne administracije, a pre svega se misli na neke prosrpske partije, vidimo da uprkos tome EU jako lepo sarađuje i sa tim partijama i da se one pokazuju kao vrlo kooperativne u smislu evropskih integracija. Ako postoji i jedan kohezivni faktor u Crnoj Gori između svih parlamentarnih partija, pa i onih vanparlamentarnih, to je da su svi za ulazak Crne Gore u Evropsku uniju“, ističe Sekulović.

Smatra da je odabirom Albanije, Crne Gore i BiH za prve destinacije nove komesarke EU, Brisel poslao „geostratešku poruku“ zemljama Zapadnog Balkana.

„U suštini EU je jako zainteresovana za Zapadni Balkan i Zapadni Balkan je zainteresovan za EU. U tom smislu je ohrabrujuća poruka nama kao državama u regionu koje pokušavaju da ispune sve stroge kriterijume koje je postavio Brisel pred nas“, naglasio je Sekulović.

Tu želju EU da region dobije punopravno članstvo vidi upravo u „turnejama“ kojima evropski zvaničnici započinju svoj mandat.

„Sama činjenica da oni uvek u tim turnejama kada započinju svoj mandat, kad god se opredele za Zapadni Balkan, to je pokazatelj Zapadnom Balkanu da je dobrodošao u EU i samo je na ovom regionu da se malo više potrudi da iskoristi šansu i priliku koja mu je data“, zaključio je Sekulović.

„Štap i šargarepa“

Za razliku od njega, istraživač u beogradskom Centru za evropske politike Đorđe Dimitrov ističe da Kaja Kalas tokom svoje prve posete Zapadnom Balkanu zapravo nije donela ni jednu novu poruku, a da su uslovljavanja Beogradu i Prištini teško sprovodljiva jer EU nema dovoljno jak „štap i šargarepu“.

„EU nema neki jak ’štap i šargarepu’ u ovom trenutku osim nekog recimo novca. Po primeru Plana rasta smo videli da taj dijalog i progres ka normalizaciji neće biti toliko jak faktor kada se odlučuje da li su Srbija i Kosovo ispunili uslove za finansiranje ili ne“, kaže Dimitrov za Kosovo onlajn.

Kalas je pred posetu regionu izjavila da EU ima i „druge instrumente“ kojima bi mogla da pokrene dijalog Beograda i Prištine, ali Dimitrov kaže da takvi mehanizmi ne postoje jer "dijalog nije mrtav, ali je na pauzi".

„Evropska unija baš i nema ’druge instrumente’ na koje trenutno može da se osloni. Dijalog je na pauzi zato što nemamo trenutno vladu na Kosovu koja bi pregovarala. Mi i ne znamo ni da li će ta vlada biti formirana. S druge strane imamo unutrašnja dešavanja u Srbiji. Vučiću se sigurno ne talasa situacija na unutrašnjem planu tako što bi Kosovu nastavio da daje nove ustupke“, precizirao je Dimitrov.

Smatra da bez obzira što nije bila na agendi, Kalas će bez sumnje posetiti i Srbiju, ali da tu ne treba imati prevelika očekivanja.

„Ništa ne možemo očekivati što već nismo videli u recimo posetama Borelja. EU će nastaviti da insistira kod Srbije da mora da uvede sankcije Rusiji i da uskladi svoju spoljnu politiku. Nastaviće da insistira na reformama i nastaviće da šalje tu poruku da je potreban taj proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. I naravno, nastaviće se sa tim porukama da je EU tu da pomogne, da asistira i da su prosto države regiona deo evropske porodice i da će se u jednom trenutku pridružiti“, objašnjava Dimitrov.

Izbor zemalja Balkana koje je Kalas prvo odlučila da poseti smatra „definitivno zanimljivim“.

„E sada zašto nije odabrala Srbiju može da se pravda činjenicom da ima samo tehničku vladu i da ne može da se sastane sa svima sa kojima bi se obično sastala: predsednik, predsednik vlade, ministar spoljnih poslova i eventualno predsednik Narodne skupštine. A takođe, može da se opravda time i da je u Srbiji trenutno velika politička kriza. Verovatno bi Kaja Kalas želela da izbegne ta osetljiva pitanja“, navodi Dimitrov.

Precizira da je Kalas posetila dve, u ovom trenutku, najstabilnije zemlje na Zapadnom Balkanu po pitanju unutrašnje politike, ali i progresa u evropskim integracijama.

„Crna Gora ubedljivo vodi i prednjači u tom procesu i može se očekivati, ako nastavi ovim tempom, da će ona pregovore završiti u naredne dve godine, dok su se pregovori Albanije zahuktali u prethodnoj godini i očekuje se da će nastaviti tim tempom sa otvaranjem klastera. A što se tiče BiH ona je u periodu jedne veoma velike krize izazvane dešavanjima oko Milorada Dodika. I verovatno lično prisustvo visokog komesara je jedan od načina EU da na taj način smiri tenzije i reaguje na tu krizu“, ocenjuje Dimitrov.

„Drugi instrumenti“

Na isti način razmišljaju i u Prištini.

Saradnik Instituta „Musine Kokalari” Beljgzim Kamberi kaže da ni Brisel ni Vašington u ovom trenutku ne znaju na koji način dijalog o normalizaciji Beograda i Prištine treba da se nastavi.

„Dva su razloga zbog čega je Kalas prvo posetila Albaniju, Crnu Goru i BiH. Prvi je da su Crna Gora i Albanija malo više napredovali u evro integracijama, a drugo je kriza koja postoji u BIH. Ali, najvažnije i najinteresantnije je da ona nije posetila ni Srbiju ni Kosovo uzimajući u obzir da pod okriljem EU postoji dijalog o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda“, izjavio je Kamberi za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima to je posledica krize u kojoj se dijalog trenutno nalazi.

„Mi smo sada u situaciji kada ni EU ni SAD ne znaju kako će se dijalog Kosova i Srbije nastaviti ubuduće. I sami su rekli da traže neki ’drugi instrument’ što se tiče odnosa između Prištine i Beograda. I jedan od razloga zbog čega možda nije posetila Prištinu i Beograd je zato što u EU još ne znaju kako da nastave sa sadašnjim dijalogom između Kosova i Srbije“, precizirao je Kamberi.

Kamberi kaže da EU ima različite instrumente kako bi mogla da pokrene dijalog između Beograda i Prištine i naglašava da bi to mogla da bude promena formata dijaloga, ali i eventualna međunarodna konferencija na kojoj bi se postigao konačni sporazum.

„Dijalog se trenutno kreće tako što Brisel razgovara prvo sa Beogradom, a zatim sa Prištinom i to nije direktan dijalog. Možda je jedan od instrumenata, a bio bi teži, neka vrsta međunarodne konferencije koja bi mogla da se organizuje i gde bi moglo da se dođe do nekog velikog sporazuma, a ne procesa koji je bio do sada“, kazao je Kamberi.

Istiće da će konačna odluka pre svega zavisiti od budućih odnosa između Vašingtona i Brisela koji u ovom trenutku nisu najbolji.

„Najveće pitanje je zbog toga ko će da vodi taj dijalog između Prištine i Beograda. Da li ćemo da nastavimo sa dosadašnjim procesom gde je EU bila taj koja je vodila dijalog, a Vašington je tu bio strana kao strana koja je taj proces podržavala ili ćemo doći do situacije da sadašnja američka administracija uzme glavnu ulogu u tom odnosu između Kosova i Srbije. U ovom trenutku je to teško reći ne samo zato što ne znamo kakav će biti budući odnos Trampove administracije prema EU, već i zbog situacije u Prištini i Beogradu.

U Prištini zbog toga što još nemamo novu vladu, a u Beogradu zbog političke situacije i vakuuma izvršne vlasti“, ocenio je Kamberi.

„Sledeća faza“ EU

Izvršni direktor „Prespa instituta“ iz Skoplja Andreja Stojkovski slaže se o razlozima zbog čega je Kalas na svojoj prvog balkanskoj turneji izabrala Crnu Goru, Albaniju i BiH, ali i dodaje da bi region trebalo da se prilagodi „sledećoj fazi“ EU jer, kako ističe, Evropa kakvu poznajemo - više ne postoji.

„Evropska unija kakvu smo poznavali verovatno više ne postoji i mogli bismo reći da je završena faza. Nova logika funkcionisanja država i odnosa među državama, ruska invazija na Ukrajinu, izbor novog predsednika i nove administracije u Sjedinjenim Državama, kao i odnosi između velikih sila i Unije, već ih čine mnogo više usmerenim na sopstvenu odbranu, na funkcionisanje 27 država kao jedinstvenog entiteta. Prema tome, ne vidim da će nastaviti da funkcioniše onako kako smo znali i pretpostavljam da ćemo i mi u tom pravcu morati da se prilagodimo sledećoj fazi Evropske unije i sledećem proširenju“, kaže Stojkovski u razgovoru za Kosovo onlajn.

Očekuje da će prvi potezi EU doći verovatno vrlo brzo, a da izbor zemalja iz regiona koje je Kalas prvo stavila u svoju agendu posete Zapadnom Balkanu ne treba dovoditi u vezu sa „skrivenim porukama“.

„Verovatno možemo da tražimo poruke koje se kriju u izboru zemalja, ali s obzirom na to da je reč o trodnevnom putovanju, tri zemlje su sasvim dovoljne za ta tri dana“, kazao je Stojkovski.

Podsetio je da su iz Evropske komisije ranije naveli da je Crna Gora najviše odmakla u procesu priključenja, a da je Albanija otvaranjem prvog klastera prošlog oktobra i formalno počela pregovore sa EU.

Upitan kakve poruke bi trebalo da očekuju preostale zemlje Zapadnog Balkana Stojkovski kaže da je Kalas na početku svog mandata bila vrlo jasna da ne priznaje EU dok u njoj ne budu i države regiona.

„Međutim, ne vidim nikakvu konkretnu poruku tokom ovog perioda ili tokom ove posete. U dogledno vreme, možda ćemo čuti nešto direktnije. Makedonija je ili u blokadi ili joj je nametnut veto. Srbija i Kosovo, mislim da bar kada je Srbija u pitanju, nema interesa ni apetita za prevazilaženje problema, bar ne u ovom sastavu političkih elita“, smatra Stojkovski.

Komentarišući izjavu Kalas da EU ima i „druge instrumente“ kako bi pokrenuli dijalog Beograda i Prištine ističe da postoji više mogućnosti.

„Uvek postoji pozicija da blokirate i zaustavite pregovore dok se ne postigne napredak ili ne počne da funkcioniše dijalog Kosovo-Srbija. Međutim, imate i druge instrumente koje Unija može da koristi. Ako se sećate, pre izvesnog vremena su za nas rekli da smo prva zemlja koja je uspela da pomeri stvari u reformskoj agendi i da dobije prvu tranšu sredstava iz plana rasta. To su verovatno neki instrumenti koje bi Unija mogla da koristi, bar kada je reč o Srbiji i Kosovu, mada će tamo verovatno biti malo teže. Očekujem da će biti malo više ili malo ozbiljnijeg političkog pritiska“, precizirao je Stojkovski.