Prva poseta Marte Kos Srbiji: Ohrabrenje za članstvo u EU, dijalog o Kosovu u drugom planu

Snažna podrška Srbiji na putu ka EU ključna je poruka evropske komesarke za proširenje Marte Kos tokom prve posete Beogradu. Zbog institucionalne krize na Kosovu pitanje nastavka dijaloga ovoga puta nije bilo na agendi Brisela, ističu sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

„Imali smo otvorenu razmenu, govorili smo o svim dobrim stvarima, o svim problemima. Govorili smo o strateškom putu Srbije, o tome šta je potrebno da se uradi u budućnosti. Razgovarali smo o geopolitičkoj sceni“, kazao je Vučić nakon sastanka sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos.

Tokom dvodnevne posete Srbiji Kos se sastala i sa novim premijerom Đurom Macutom, novim ministrom za evropske integracije Nemanjom Starovićem, ali i sa predstavnicima opozicije.

Ubrzanje procesa proširenja

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da posetu Marte Kos Srbiji treba tumačiti u svetlu želje EU da ubrza proces proširenja i time se „obezbedi od bezbednosnih pretnji“.

„Mislim da je EU sada svesna, s obzirom na rat u Ukrajini, da postoje bezbednosne pretnje, a Rusiju tako shvataju, i žele da se osiguraju, da uključe nove članice čime bi stvorili jedan veći i jači savez nego što je to sada“, kaže Zečević.

Podseća da Kos ističe da bi među prvim zemljama koje bi se pridružile EU do kraja mandata ove evropske administracije 2030. godina i da se to odnosi na Crnu Goru i Albaniju.

„Ona Srbiju ne pominje u tom kontekstu mada smo bili u paketu sa Crnom Gorom realno gledano. Dakle, njihovi geostrateški interesi su sada da prime nove članice da bi se obezbedili u smislu da kontrolišu ceo evropski kontinent, a u perspektivi eventualnog jačanja Rusije i njenog uticaja u Evropi“, precizira ovaj analitičar.

Upitan na koji način treba razumeti da tema sastanaka nije bio dijalog Beograda i Prištine, Zečević kaže da je Kos u nekim intervjuima naglašavala želju EU da Kosovo dobije status kandidata, ali da čekaju izbor nove vlade.

„I čekaju da ta nova vlada ispuni određene uslove vezane za dijalog. Ali, šta je to konkretno nije rekla. Da li misli na ZSO što bi za nas bilo važno za bezbedniji i normalniji život našeg naroda. U svakom slučaju ona to pominje u kontekstu izbora nove vlade na Kosovu“, kazao je Zečević.

Uveren je da će pitanje dijaloga biti predmet interesovanja visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas.

„Nadaju se da će do maja da se izabere predsednik parlamenta i nova vlada na Kosovu, pa bi onda možda Kaja Kalas mogla da konkretnije razgovara“, smatra Zečević.

Otuda smatra da posetu Kos više treba posmatrati kroz prizmu unutrašnje situacije u Srbiji.

„Oni žele da se na određeni način razreši da bi Srbija kasnije mogla da uđe u rešavanje otvorenih pitanja. Klaster 3 još nije otvoren u pregovorima, a gotov je. Vlada je u decembru ponudila određene garancije vezano za usvajanje medijskih zakona, sređivanje biračkog spiska, izbor novih članova REM-a. To sve stoji i mislim da je ona prevashodno došla zbog toga u Srbiju. Bilo je kritika na račun EU da se ona oglušila o zahteve studenata, da ih je ignorisala. Oni sada pokazuju da ih ne ignorišu, ali da misle da je najbolji odgovor na zahteve studenata da Srbija sprovede ono što je bilo dogovoreno u decembru“, naglašava Zečević.

Ohrabrenje i prioriteti

S druge strane, direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović smatra da dvodnevnu posetu evropske komesarke za proširenje Marte Kos Srbiji treba tumačiti kao njenu želju da se upozna sa novom administracijom u Beogradu, ali i kako bi poslala jasnu poruku ohrabrenja Srbiji da je proširenje EU prioritet aktuelnog sastava Evropske komisije.

„Proširenje EU svakako jeste prioritet za Evropsku komisiju i njen aktuelni sastav. Oni su to naznačili već na početku svog mandata. Geopolitička situacija je takva da je to bitno za ukupnu bezbednost cele Evrope. Oni će insistirati na onome što su obećali, da će barem jedna zemlja ući u članstvo EU do kraja njihovog mandata, odnosno do 2030“, kaže Joksimović za Kosovo onlajn.

Podseća da u ovom trenutku postoji nekoliko zemalja koje su „favoriti“.

„Crna Gora je predvodnik, Albanija pokušava da je sustigne. Nažalost, Srbija je u tom kontekstu ispala iz liste favorita zbog nekoliko tema koje opterećuju pregovore o članstvu. Jedno je pitanje odnosa prema Rusiji, odnosno zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, a druga tema je pitanje dijaloga između Beograda i Prištine“, precizira Joksimović.

Naglašava da deo izjave Kos o mogućnosti članstva Srbije u EU, treba tumačiti kao ohrabrenje.

„Ali moramo sačekati da vidimo da li će doći do konkretnih pomaka jer znamo da već nekoliko godina nije došlo ni do jednog konkretnog koraka u samom procesu. Klaster 3 bi bilo značajan simbolično da bude otvoren. To ne bi bio neki spektakularan korak napred, ali bi predstavljao razbijanje te blokade koja na putu ka evropskih integracija već duže postoji“, precizira Joksimović.

Upitana zbog čega pregovori Beograda i Prištine nisu bili predmet razgovora, Joksimović kaže da će oni biti u fokusu visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas.

„Sorenson kao novi evropski izaslanik je pod njenom ingerencijom. A sa druge strane, dok se ne okonča izborni ciklus u Prištini izborom nove vlade čini se da po ovoj temi ne možemo očekivati nikakve značajnije pomake. Zato to nije trenutno u fokusu EU u smislu nekih daljih koraka jer se čeka da se ispune primarni uslovi da bi uopšte do nastavka dijaloga moglo doći“, naglašava Joksimović.

Dobar signal

Analitičar iz Novog trećeg puta Petar Donić poručuje da je poseta evropske komesarke za proširenje Marte Kos Srbiji dobar signal i jasna poruka da ova zemlja igra centralnu ulogu na Zapadnom Balkanu.

„Poseta je definitivno dobar signal. EU ne može da funkcioniše i da integriše region bez Srbije. Srbija je najvažniji igrač na Zapadnom Balkanu. Ima najveću ekonomiju, najveću vojnu potrošnju, najznačajniji uticaj i ima svoju centralnu poziciju tako da svaka Evropska komisija do sada, pa i ova novoizabrana ima taj interes. Pogotovo danas, u trenutnoj situaciji geopolitičke raspodele Srbija i Zapadni Balkan igraju značajnu ulogu“, kaže Donić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima poruke koje su juče mogle da se čuju od evropske komesarke za proširenje jesu značajnije nego ranije, a da je pred Srbijom izazov da ispuni niz koraka potrebnih za punopravno članstvo u EU, pre svega zatvaranje Klastera 3 i 4.

Donić smatra da je Klaster 3 najizazovniji zato što se bavi inkluzivnim rastom i ljudskim pravima i da tu nailazi na blokadu pretežno balktičkih zemalja ne samo zbog pitanja vladavine prava, već i zbog svoje „unikatne politicije u regionu u odnosu na Rusiju.

„Srbija je zadržala svoju politiku, nije uvela sankcije, a opet je otvoreno podržavala ukrajinsku stranu tako da ima zanimljivu neutralnu poziju. I ranije su baltičke zemlje koje su imale sovjetsko iskustvo imaju veliki oprez prema ruskom faktoru. Sada još više od aneksije Krima i cele situacije sa Ukrajinom. Videćemo šta će to zapravo značiti zato što mora da dođe do približavanja dve strane, pogotovo zato što Evropa sve više i više konsoliduje svoj spoljnopolitički kurs, ali naravno i uticaj i u vojnom i u političkom smislu od ukrajinske krize“, ističe Donić.

Upozorava da je pitanje na koji način bi se posmatrao nastavak „koketiranja“ sa Rusijom, poput odlaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića na vojnu paradu u Moskvi. 

„Ako bi Srbija nastavila otvoreno ili poluotvoreno da ’koketira’ sa ruskim interesom, pa predsednik Srbije, recimo, ode na vojnu paradu u Mosvu gde iz celokupnog evropskog ešalona lidera bi uz njega bili samo Orban i Fico koji su značajni partneri Srbije, ali u evropskom kontekstu nisu države koje su neki veliki donosioci odluka ili veliki ’veto igrači’, pitanje je kako bi se to posmatralo jer integracija u EU znači integracija sa svim članovima i pronalazak zajedničkog jezika sa svim članovima. Zato taj proces ide jako sporo“, smatra Donić.

Podseća da je Crna Gora trenutno najdalje otišla u evropskim integracijama, a da je sledi Albanija koja je „drastično ubrzala napredak“.

„Srbija je prva sledeća zemlja koja je najviše otvorila poglavlja i najbolje, ali jako sporo napreduje“, kaže Donić.

Upitan zbog čega pitanje dijaloga Beograda i Prištine ovog puta nije bilo na agendi razgovora Donić kaže da to ukazuje na činjenicu da su na stolu bile druge geopolitičke teme.

„U trenutnom političkom kontekstu najave da će Srbija ići na vojnu paradu u Moskvu, kao i ’tiho približavanje’, odlazak određenih crkvenih i državnim zvaničnika u Moskvu stvara ’tihu jezu’ kod određenih evropskih zvaničnika. Tako da su druge neke neke teme na lestvici geopolitike sigurno su bile sada na stolu. Otuda i tako jaka poruka da Evropa želi integraciju Srbije i da će to možda ovog puta ići i brže, ali nam treba partner sa druge strane. Nova vlada - novi početak, nova komisija – novi početak, pa hajde da daju neku veću, značajnu energiju na počeku. Možda to nisu pomenuli da bi baš poslali te poruke koje ne bi mogle da se tumače dvostruko“, smatra Donić.