Prva suđenja za ratne zločine u odsustvu: Pravda za žrtve ili kršenje ljudskih prava?

U Prištini je danas počelo prvo suđenje za ratne zločine u odsustvu, a do sada je, na osnovu izmenjenog zakonika o krivičnom postupku, Specijalno tužilaštvo podiglo šest optužnica. Stručnjaci upozoravaju da bez obzira što krivično zakonodavstvo prihvata ovakav oblik procesuiranja, ona se kose sa ljudskim pravima.

U Osnovnom sudu u Prištini danas je počelo prvo suđenje u odsustvu optuženima za ratne zločine.

Na osnovu optužnice iz maja ove godine, Čedomir Aksić, rodom iz Štimlja se tereti za navodne ratne zločine uključujući i ubistvo osmoro albanskih civila 15. januara 1999. u Račku.

Umesto Aksića, u sudnici je bio njegov branilac, a iz Tužilaštva je saopšteno da su prethodno iskorišćene sve pravne mogućnosti da on bude prisutan.

Do sada je, nakon stupanja na snagu izmena zakonika o krivičnom postupku koje omogućavaju suđenje u odsustvu, Specijalno tužilaštvo u Prištini podiglo ukupno šest optužnica protiv osoba osumnjičenih za ratne zločine.

Nekadašnji istražni sudija iz Prištine, Danica Marinković objašnjava za Kosovo onlajn da krivično zakonodavstvo predviđa mogućnost suđenja u odsustvu, ali da nije upoznata na koji način je to pravno rešeno na Kosovu.

Ona kaže da je za takve postupke prethodno potrebno da se ispune određeni zakonski uslovi: da je poznat počinilac, da je nedostupan državnim organima, da mu se ne zna prebivalište, da nije uredno primio sudski poziv...

"Tek onda se ide na raspisivanje poternice, donošenje rešenja o sprovođenu istrage, donošenje rešenja da mu se sudi u odsustvu i tek onda se takva lica procesuiraju ", kaže Marinković.

Direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj kaže za Kosovo onlajn da je prema novom zakonu predviđeno da odluku o suđenju u odsustvu donosi Specijalno veće Osnovnog suda u Prištini.

Ističe da je Fond od početka bio protiv podizanja optužnica i suđenja u odsustvu zato što se takva suđenja “kose sa ljudskim pravima”.

„Inicijativa za omogućavanje suđenja u odsustvu je potekla od sadašnje vlade, dok su još bili u opoziciji, sa izmenom koda kriminalne procedure gde je omogućeno suđenje u odsustvu za ratne zločine. Takva odluka je usledila kao posledica nesaradnje između tužilaštava Kosova i Srbije, pa da bi prevazišli tu prepreku, oni su smatrali da mogu da sude u odsustvu. Naša organizacija ja bila protiv toga. Suđenja u odsustvu se kose sa ljudskim pravima. Svako ko je optužen ima pravo da se brani na sudu, da postavlja pitanja svedocima, itd”, navodi Bljakaj.

Dr Milan Gulić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda kaže da je reč o otvorenom obliku zastrašivanja srpske zajednice po “hrvatskom modelu”.

Gulić kaže da albansko pravosuđe i policija na Kosovu već rade na zastrašivanju ne samo ljudi koji su ostali na Kosovu, povratnika ili potencijalnih povratnika, već i onih koji odlaze u zavičaje samo da bi obišli svoje kuće ili grobove predaka. Suđenja u odsustvu će, tvrdi, taj strah kod Srba samo još više produbiti.

"To je jedan čin koji bi mogao itekako da uplaši premda policija i pravosuđe su to i do sada radili i do sada je bilo hapšenja ljudi za izmišljene ratne zločine, za učešće u ratu kojeg nije bilo ili nije bilo onako kako je u optužnici ili nekim medijima lansirano i najvažnije od svega čini mi se kao da Kosovo na jedan način sledi uzor u Hrvatskoj", naglašava dr Gulić i podseća da su upravo neočekivana hapšenja i optužnice u Hrvatskoj sprečila ozbiljniji povratak Srba.

"Čini mi se kao da je ponovo u pitanju uzor iz Hrvatske koji Priština doslovno sprovodi. Politika hapšenja ljudi koja i sada postoji može na ovaj način da dobije jedan institucionalni okvir pa da se još više intenzivira i da se na taj način i ono malo Srba zastraše, a oni koji iz centralne Srbije idu u južnu pokrajinu da se u tome onemoguće i to je siguran put ka potpunom etničkom čišćenju Kosova i Metohije, a rekao bih da je taj proces prilično na svom kraju", zaključio je Gulić.

I za advokata Branka Lukića ta paralela je nedvosmislena.

On ocenjuje da će formiranje Insituta za ratne zločine, ali i pokretanje suđenja u odustvu biti jedan od “alata” koji će pospešiti odlazak Srba, ali i potpuno zakočiti proces povratka.

On podseća da je Hrvatska po završetku rata 1995. godine sačinila oko 25.000 optužnica koje su počele da se realizuju odmah nakon što su dobili državu.

"Hrvatska je to uradila uz podršku EU i kolektivnog zapada za svoju državu, a protiv Srba. Odličan posao su uradili i na taj način su sprečili povratak Srba u Hrvatsku", navodi Lukić i dodaje da slično očekuje da će se dogoditi i sa srpskom zajednicom na Kosovu, a da će formiranje ovog Instituta Prištini biti “jedan od alata” uz čiju pomoć će, nalik na Hrvatsku, ne samo doprineti iseljavanju Srba, već i sprečiti svaku želju da se vrate.

"Ne znam ni koliko je ljudi voljno danas, pri ovom stanju na Kosovu, gde je na sceni drastičan progon Srba, uopšte da se vrati, ali to je jedan od alata tako da to vidim pre svega kao alat Albanaca da isprazne Kosovo od Srba", zaključuje Lukić.