Ratni diskurs kosovskih zvaničnika: Kome odgovaraju novi sukobi?

Kosovski zvaničnici u proteklom periodu više puta su ponovili da "Srbija ima teritorijalne pretenzije prema Kosovu", dok je Stejt department izrazio zabrinutost zbog rizika da se lokalne tenzije pretvore u ozbiljne političke tenzije na Zapadnom Balkanu, a jedan od rizika, prema rečima pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsa O'Brajana, jeste sever Kosova. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da su izjave lidera Kosova političke i upućene međunarodnoj zajednici, ali da je za SAD, ipak, faktor stabilnosti u regionu – Srbija.

Piše: Milena Miladinović

Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je nedavno za Si-En-En da je Srbija "veoma agresivna" i zatražio od zapadnih partnera da izvrše pritisak na Beograd.

O mogućim napadima iz Srbije neretko govori i predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca.

"Svi znaju da Srbija ima teritorijalne pretenzije prema Kosovu. Ona nikada nije odustala od ovih tvrdnji, ali Kosovo, istovremeno, nikada nije bilo spremnije da odgovori na bezbednosne izazove", rekao je Konjufca.

Tvrdi da upozorenja lidera Kosova o potencijalnom ratu sa Srbijom nemaju za cilj da uplaše građane Kosova, te da oni mogu da budu mirni.

Sa tom tvrdnjom ne slaže se opozicija na Kosovu, koja je poručila da su izjave o mogućim sukobima politička propaganda aktuelne vlasti, i da nikako nisu dobre za osećaj bezbednosti građana, ali ni za strane investitore.

Zamenik predsednika kosovske skupštine iz redova DPK Enver Hodžaj izjavio je da je ratni diskurs premijera Kosova Aljbina Kurtija isključivo namenjen u predizborne svrhe i da nanosi političku, diplomatsku i ekonomsku štetu.

„Diskurs koji je u suštini ratni, i koji podržava premijer Kurti, može se zasnivati na konkretnim informacijama i analizi kako izgleda bezbednosna situacija na severu zemlje. Ali Vlada Kosova, koja u poslednje tri godine samo govori o ratu, treba da uzme u obzir političku, diplomatsku i ekonomsku štetu koju nanosi zemlji”, izjavio je Hodžaj.

Sa druge strane, iz Beograda navode da Priština želi da uvuče Srbiju u direktan sukob sa Natom.

“Kurti traži dovoljan razlog za besmislice koje izgovara, da uvuče Srbiju u sukob sa Natom. To je njihova politička želja i mi to moramo da izbegnemo", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Za ministra odbrane Kosova Ejupa Maćedoncija jedino rešenje je potpisivanje mirovnog sporazuma, koji podrazumeva da nijedna strana ne sme da napada drugu.

“To bi trebalo da postane jedna od tačaka o kojima treba razgovarati pre nego što se počne sa donošenjem odluka o drugim pitanjima u okviru dijaloga”, rekao je Maćedonci.

Sukob odgovara jednoj strani

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić ukazao je za Kosovo onlajn da je Priština jedina strana kojoj bi odgovarali novi sukobi, s obzirom da je zvanični stav Srbije potpuno suprotan od onoga što izjavljuje kosovski premijer Aljbin Kurti. 

Kako kaže, Srbiji odgovara stabilan region Zapadnog Balkana.

"U ovom trenutku potencijalni sukob bi odgovarao samo jednoj jedinoj strani, a to je Priština, odnosno trenutna vlast u Prištini da budem eksplicitan. Srbiji ne odgovara bilo kakav sukob, upravo suprotno Srbiji odgovara stabilan region Zapadnog Balkana. U ovom trenutku kao što smo nedavno čuli na Samitu Natoa, Alijansa ne podržava transformaciju KBS u oružane snage Kosova, međutim oni to praktično ignorišu. Za razliku od njih SAD podržavaju transformaciju snaga KBS u oružane snage Kosova, međutim na nekim fundamentalnim principima demokratije koju oni imaju, a to su multinacionalizam, demokratija i vladavina prava", rekao je Lunić. 

Podseća da je upravo je to Kurti demantovao u svom tekstu koji je objavio u predvečerje Nato Samita u Njujork tajmsu. 

Kurti se, ističe, poziva na procentualno stanje Albanaca i Srba na Kosovu i pri tom govori da Kosovo nije multinacionalno nego jednonacionalno društvo.

"Samim tim pravi svoje oružane jednonacionalne snage. To će definitivno biti problem, ali taj problem je za SAD. Koga i zašto u perspektivi podržavaju i šta rade na Kosovu u smislu podrške takvom jednom pristupu za pravljenje oružanih snaga koje će biti izvor destabilizacije u regionu", smatra Lunić.

Kako istič, novi incidenti su mogući ukoliko Priština nastavi sa nekontrolisanim slanjem specijalnih jedinica na sever Kosova, nekonsultujući Kfor i Nato ili ukoliko bude nastavila sa daljim provokacijama.

Poručuje da je od presudnog značaja da Srbi ne učestvuju u kreiranju incidenata i pokažu otvorenost za koordinaciju sa Zapadom i SAD.

"Potencijal incidenata postoji, ali to može ostati samo na nivou incidenta. Bitno je da se Srbi više ne učestvuju u kreiranju incidentnih stuacija. Bitno je da Srbi u kontinuitetu rade na stabilizaciji ovog stanja, na relaksiranju odnosa. Da rade sa proverljivim partnerima i saveznicima, a to su vodeće zapadne zemlje, jer očigledno se sa Aljbinom Kurtijem na tome ne može raditi", naglasio je Lunić.

Komentarišući zašto se Srbija apostrofira kao faktor nestabilnosti na Zapadnom Balkanu, Lunić kaže da je u ovom trenutku to jedan pragmatičan pristup sa cijljem da se dođe do konačnog sporazuma normalizacije odnosa Beograda i Srbije.

Pojašnjava da ukoliko se osuđuje samo jedna strana, onda se u ovakvoj situaciji zatvaraju mogućnosti dogovora. 

"Zato SAD imaju balansiran pristup obema stranama u ovom trenutku očekujući politički sporazum. Politički sporazum će pre ili kasnije dovesti do neophodnosti pravljenja jednog bezednosnog sporazuma kojeg mi svi moramo biti svesni, jer ukoliko je najavljeno u Prištini da su osnovali dva puka u KBS i da iduće godine osnivaju i treći puk, a da 2028. osnivaju definitivno oružane snage Kosova, moramo videti sa američkim partnerima i EU kako obezbediti transparentnost, multinacionalnost, strukturu i bilateralne relacije", zaključio je Lunić.

Naglašava da Srbija treba da gradi strateške odnose sa SAD bez obzira koja administracija bila na vlasti u Vašingtonu. 

"Imamo čak i u vojno-vojnoj saranji zajedničke naše snage na Sinaju i ja mislim da će se to dalje produbljivati i bar sa srpske strane mislim da Vašington predstavlja stratešku orjentaciju", rekao je Lunić.

Srbija faktor stabilnosti

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev istakao je da je izostanak napretka u dijalogu Beograda i Prištine doveo do zaoštravanja odnosa te da su mogući novi incidenti na lokalnom nivou, ali da SAD Srbiju u tom kontekstu ipak percipiraju kao faktor stabilnosti i stranu spremnu za dogovor i saradnju.

Vladisavljev je ukazao da Beograd vodi politiku mira i da ekalacija sukoba nije u interesu nijedne strane.

"Određen nedostatak pomaka u okviru dijaloga i nedostatak implementacije onoga što je dogovoreno između Beograda i Prištine je definitivno dovelo do povećanja tenzija između dve strane što je očigledno u narativima koji se plasiraju. Beograd vodi jedni politiku koja u svom fokusu uvek ima naglašene teme mira i stabilnosti. To je ono što je deo narativa koji je najčešće plasiran od strane zvaničnika Srbije", rekao je Vladisavljev za Kosovo onlajn.

Međutim, napominje da je ipak u poslednjih godinu i po dana bilo određenih situacija u kojima je učestvovala i srpska strana, a koje su dovodile do povećanja tenzija.

Uzimajući to u obzir, kao i retoriku Prištine, smatra da konflikt nije nemoguć, ali da ipak on ne može prerasti u rat.

"Sada kada krenemo od tog preduslova da imamo prilično oštre narative koji dolaze od strane Prištine, onda da imamo jednu drugačiju vrstu narativa koja dolazi iz Beograda, ali da je opet bilo nekoliko incidentnih situacija u kojima smo učestvovali sa druge strane, mi možeo defiitivno govoriti o potencijalu konflikta. Kako taj konflikt može da evoluira? Ja ne bih stavio rat kao jednu od opcija. Ne deluje da će rat pogoditi naš region iako postoje određene bilateralne tenzije, čini mi se da su akteri unutar regiona okrenuti unutrašnjim pitanjima, razvojnim pitanjima i pitanjima koja će poboljšati životnu situaciju građana unutar država na Zapadnom Balkanu, pre svega osvrćem se na Srbiju. Rat ne bi koristio apsolutno ničemu", pojašnjava Vladisavljev.

Ukoliko ne dođe do promene pristupa Prištine u okviru dijaloga, ističe, atuelne tenizije mogu dovesti do eskalacije situacije koja bi dovela do neke vrste lokalizovanih sukoba na Kosovu.

"Sukob je nešto, što se na žalost navodi kao jedno od potencijalnih opcija, ukoliko ne dođe do promene pristupa  Prištine, ali i u određenoj meri i implementacije onoga što je dogovoreno i u Ohridskom sporazumu, imlementacionim sporazumom, ali na kraju karajeva onoga što bi bio rezultat celokupnog procesa dijaloga u prethodnih deset i veše godina", ukazao je Vladisavljev.

Ponavlja da je zvanični stav Beograda da se izbegne svaki sukob i sačuvaju ljudski životi po svaku cenu.

Nažalost, primećuje, da su narativi iz Prištine ponekad veoma oštri.

"Postoji mogućnost da lokalizovane tenzije dobiju neku novu osnovu. Mi smo imali 2023. godine incident koji je bio rezultat dugoročnih procesa i ispoljenih nezadovoljstava pre svega Srba na severu Kosova, ali i jedne reakcije KBS koja je delegiran od strane Prištine. Ako smo mi u incidentu koji se desio u Banjskoj imali gubitak života, možemo da kažemo da taj potencijal postoji jer se nešto i desilo, ali poruke koje dolaze iz Beograda ukazuju na to da to nije ničiji cilj, da nije cilj da dođe do eksalacije sukoba, gubljenja života. Nažalost narativi od strane Prištine u pojedinim situacijama su poprilično oštri", rekao je Vladisavljev.

Srbija se, zapaža, u očima prištinskih institucija posmatra kao pretnja, iako ne postoji kontinuiran narativ koji to opravdava.

Incidenti su klasifikovani kao incidenti, prošlo je dosta vremena od kada su se desili i čini se da takva dešavanja neće ponoviti, barem ne kako je to predstavljeno i potencijalno očekivano od predstavnika u Prištini, navodi on.

"Definitivno pomeranje iz ove situacije tenzija i položaja u kome se čini da nijedna strana nije zadovoljna pozicijom u kojoj se nalazi je preduslov da tako nešto ne bi bilo mogućnost i u budućnosti, meni se čini da neki procenat mogućnosti za potencijalne lokalizovane sukobe koji mogu dobiti jedan viši nivo, nažalost, i dalje postoje", smatra Vladisabljev.

On naglašava da je očigledno da se Srbija u ovom trenutku u očima SAD pre svega posmatra kao ključni fator stabilosti. 

SAD znaju, dodaje, da će u zavisnosti od toga šta budu dalje akcije i potezi Srbije zvisiti i stabilnost ili potencijalno, nestabilnost na Zapadnom Balkanu.

Konstatuje da se Srbija pokazala kao pouzdan partner SAD i da su odnosi Beograda i Vašingtona na istorijski najvišem nivou. 

"Saradanja SAD i Srbije je u prethodnih nekoliko godina postigla verovatno najviši nivo u nekoj savremenoj istoriji koju imamo između Beograda i Vašingtona. I sa usmerenjem spoljne politike i sa porukama koje šalje i ministar spoljnih poslova čini mi se da postoji ta tendencija daljeg razvoja partnerskih odnosa između Srbije i SAD. Srbija se Vašingtonu pokazala kao pouzdan partner po brpojnom pitanjima poput dijaloga i nečega što jeste deeskalacija situacije u kojima imamo povišeni nivo tenzije. Rekao bih da ako u Srbiji potencijalno i vide neki izvor nestabilnosti, Vašington vidi rešenje tako što će Srbiji pružiti punu podršku da ostane na poziciji na kojoj jeste, a to jeste neko ko obezbeđuje u regionu stabilnost porukama da sarađuje sa susedima na Zapadnom Balkanu", zaključio je Vladisavljev.

Poruka za međunarodnu zajednicu

Profesor nauke o bezbednosti Avni Isljami mišljenja je da su izjave kosovskih zvaničnika o mogućem napadu iz Srbije političke, i da su one upućene međunarodnoj zajednici.

Isljami je naglasio da kosovski zvanični šalju poruke o mogućem napadu iz Srbije, iz "predostrožnosti" da se ne ponovi situacija u Banjskoj.

"Izjave političkog vrha Republike Kosovo su političke izjave, koje su upućene međunarodnoj zajednici, videli smo pogibiju policijskog oficira, učesnika u akciji Banjska prošle godine. Zbog toga su takve izjave zapravo poruke ka međunarodnoj zajednici, da se ne ponovi sličan slučaj i da više ne bude izgubljenih ljudskih života", naveo je on.

Smatra da se incident poput onog u Banjskoj neće ponoviti, zbog saradnje Kosovske policije sa Euleksom i Kforom.

"Mislim da se takav slučaj, proklamovan od strane državnog vrha Kosova neće ponoviti, zbog toga što bezbednosne snage Kosova posebno apostrofiraju Policiju Kosova i Kosovsku obaveštajnu agenciju, koje zajedno sa Euleksom i Kforom permanentno nadlgedaju sever Kosova, ali i Kosovo kao celinu i neće dozvoliti takvo iznenađenje, te ja ne očekujem da se dogodi druga Banjska. Verujem da neće biti eskalacije situacije na severu Kosova", rekao je Isljami.

Povodom izjave Stejt departementa da sever Kosova predstavlja rizik od eskalacije, Isljami navodi da nema mesta panici, jer "bezbednosne institucije Kosova sada i na severu deluju po zakonima na snazi".

"Verujem da na severu Kosova nema mesta panici. Poznato je da je na severu Kosova  funkcionisao organizovani kriminal. Imamo statistiku o uništenju laboratorija za drogu, zatim i u vezi sa trgovinom oružjem i trgovinom ljudima - prosto rečeno sever Kosova je bio oaza za organizovani kriminal i korupciju. S toga građani na severu Kosova, običan građanin bez obzira na nacionalnu pripadnost, ima potpunu sigurnost, jer bezbednosne institucije Kosova deluju prema zakonu, a pred zakonom su svi građani jednaki. Policija Kosova je u službi građana bez obzira na to da li prema nacionalnoj pripadnosti pripada Srbima, Bošnjacima, ili Albancima", zaključio je Isljami.