Razume li EU važnost nacionalnih identita na Zapadnom Balkanu?

Evropski parlament usvojio je pre nekoliko dana Izveštaj o napretku Severne Makedonije ka EU iz koga su izbačene reči koje se direktno odnose na „makedonski jezik i identitet“. To je izazvalo revolt i teške reči u Skoplju, ali i otvorilo pitanje na koji način EU posmatra nacionalne identitete zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana i mogu li i one da se suoče sa sličnim problemom. Analitičari iz regiona ističu da je pitanje Severne Makedonije specifično i da Brisel uvažava nacionalne identitete država kandidata. Ali, nemaju dilemu da je u pregovorima o članstvu u EU svaka tema istovremeno i politička.

Piše: Đorđe Barović

„Makedonski jezik i identitet brišu se iz evropskog izveštaja na talibanski način. To nas je snašlo kao narod u 21. veku“, zavapio je makedonski premijer Hristos Mickoski nakon što je postalo jasno da će termini „makedonski jezik“ i „identitet“ biti izbačeni iz izveštaja o napretku ove zemlje ka EU.

Politički interesi i odluke

Istoričar iz Skoplja prof. dr Nataša Kotlar Trajkova smatra da je isključivanje nacionalnih odrednica iz izveštaja Evropskog parlamenta o napretku Severne Makedonije bila loša politička odluka koja pokazuje da Unija nacionalne identitete države kandidate posmatra isključivo na osnovu političkih interesa.

„To je politička odluka. Ona je ozbiljno politička, izuzetno kruta, neprikladna i nije dobra za samu Evropsku uniju. Znate, ljudi koji su na Balkanu znaju kako da žive sa iskušenjima i izazovima, čak i ako su politički i vojni. Ali to je problem zemalja koje su uključene u Uniju, a to govori da imamo sagovornika na drugoj strani sa ozbiljnim problemima koncepata i funkcionalnog delovanja. Mislim da bi stav svih naroda koji su na Balkanu trebalo promeniti i prilagoditi onome što nam Evropska unija nudi“, kaže Kotlar Trajkova u razgovoru za Kosovo onlajn.

Naglašava da tome doprinose „političke i sebične potrebe“ zemalja EU.

„Ovde možemo razgovarati o tome šta čini nauku, a šta politiku ili geostrategiju. Najveći uticaj ima geostrategija, odnosno političke i sebične ili individualne potrebe zemalja članica Evropske unije. Pošto sam bila u Zapadnoj Evropi, mnogo češće prepoznajem izlive nacionalizma nego šta čini pojam balkanskog nacionalizma“, precizira ovaj stručnjak.

Na pitanje koliko EU uopšte razume potrebu naroda sa Zapadnog Balkana da imaju svoje nacionalne identitete, Kotlar Trajkova je uverena da razumeju jer „polaze od sebe“.

„Mislim da je problem više u njima, u percepciji i razumevanju. Problem nije u tome šta mi, ljudi koji dolaze sa Balkana, smatramo da nisu dostigli odgovarajuću kulturnu ili obrazovnu strukturu ili razumevanje koncepata. Način razmišljanja u zemljama koje su zastupljene u Evropskoj uniji je mnogo ozbiljniji i krući i to je izazov za nas, za sve narode Balkana, jer to moramo isticati kao našu vrednost i ne odustati od toga“, naglašava ova istoričarka.

Otuda i ne smatra da je ovo bio pokušaj da se na „mala vrata“ umanji značaj nacionalnih identiteta kandidata sa Zapadnog Balkana.

„Ne mislim da je to ono o čemu se radi. Mislim da je reč o potpuno drugoj političkoj konotaciji, jer identiteti nisu isključivi za političke entitete“, kaže Kotlar Trajkova.

To objašnjava na primeru makedonskog identiteta koji treba posmatrati „u složenoj mreži“ kategorija koje čine nacionalni identitet.

„Postoji nekoliko vrsta, ili stavki u toj složenoj mreži koja se zove identitet. I uvek treba da utvrdimo da govorimo o nominalnom, istorijskom, nacionalnom identitetu. A ako govorimo o kulturnom, što smatram najvažnijim, onda dolazi jezik, književnost, folklor, suština i vraćamo se na istoriju. Stoga mislim da u javnim nastupima svi politički predstavnici treba strogo da utvrde da govore u zaštitu makedonskog istorijskog identiteta i kulturnog subjekta ili složenosti koji ne predstavlja naš identitet“, smatra ovaj stručnjak.

Uverena je da će Evropa reagovati tek ukoliko se bude govorilo o strogo definisanim formulacijama identiteta.

„I sve dok Evropa vidi da smo veoma površni i da nismo pažljivi u tom kontekstu, imaćemo takve reakcije u odnosu na ono što smo imali na evropskoj političkoj sceni“, uverena je Kotlar Trajkova.

Delikatno pitanje

Sociolog iz Prištine Artan Muhadžiri objašnjava da su nacionalni identiteti naroda na Zapadnom Balkanu za Evropsku uniju „veoma delikatno pitanje“ zbog čega ovoj temi i pristupa na „veoma osetljiv način“.

„EU ima veoma osetljiv pristup nacionalnim identitetima na Balkanu zbog onoga što se dogodilo tokom 90-ih i svesni su da je ovo izuzetno delikatno pitanje. Međutim, naravno, postoje specifični slučajevi“, kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Jedan od takvih - „specifičnih slučajeva“ je, ističe, i izostanak nacionalnih termina iz izveštaja o napretku Severne Makedonije.

„Jedan bugarski poslanik je pokrenuo ovu ideju, a poznato je da Bugarska već neko vreme ima problema sa makedonskim nacionalnim identitetom. Ona želi da bugarska manjina u Makedoniji bude prihvaćena kao ustavni element“, precizira Muhadžiri.

Podseća da Bugarska i Severna Makedonija zbog toga godinama unazad imaju bilateralne probleme, a da je rešenje ovog spora u dogovoru.

„To je specifično pitanje, međutim ne mislim da će imati veliki uticaj. Naravno, Makedonija će morati da napravi neka prilagođavanja i da pronađe konsenzus sa Bugarskom ako želi da napreduje na putu ka EU. Ali, sasvim je jasno da je EU veoma, veoma pažljiva prema nacionalnim identitetima balkanskih zemalja“, navodi ovaj analitičar.

Zbog svega što se događalo devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji, uveren je da EU ima „viziju“ kako da na Zapadnom Balkanu u budućnosti ne dođe do zloupotrebe nacionalnih identiteta.

„EU je bila veoma angažovana, od početka devedesetih, u sve što se dešavalo u bivšoj Jugoslaviji i imaju viziju šta može poći po zlu ako se nacionalni identiteti zloupotrebe, posebno ako ih zloupotrebe populistički političari. Znamo kako EU funkcioniše, to je veoma komplikovano, veoma je sporo, potreban im je u gotovo svim situacijama potpuni koncezus“, zaključuje Muhadžiri.

„Evropski identitet“

S druge strane, istoričar iz Beograda Stefan Radojković smatra da je pozadina sasvim drugačija i da EU želi državama kandidatima da nametne „evropski identitet“.

„EU pokušava da izgradi evropski identitet, univerzalni - objedinjujući identitet koji naravno ne postoji ni u samoj EU. Ali, to je narativ, mit da su svi ti narodi pre svega Evropljani, a onda Francuzi, Nemci… Međutim, pokazalo se, naročito u trenutku kriza, da su ti nacionalni identiteti jako bitni. Setimo se samo krize korona virusa kada je svaka država bila daleko od bilo kakve evropske solidarnosti, već gledala isključivo svoje, nacionalne i državne inerese“, ističe Radojković za Kosovo onlajn.

Dodaje da u nemogućnosti da „evropski identitet“ nametne državama članicama EU, to sada pokušavaju kroz uslovljanja malih naroda na Zapadnom Balkanu, a uveren je da bi se na sličan način odnosili i prema Ukrajini i Gruziji.  

„Od njih se očekuje da u neku ruku, osim odricanja dela svoje suverenosti do neke mere modifikuju i svoje nacionalne identitete koji bi trebalo da se uklope u tu širu 'evropsku porodicu'. Naravno, ta 'evropska porodica' ne postoji. To je jedan od mitova EU koji je decenijama negovan, ali je to narativ koji se koristi u interakciji sa državama koje plediraju na to da u nekom trenutku postanu članica EU“, smatra ovaj istoričar.

Problem Severne Makedonije vidi i kao posledicu prethodnih „trulih kompromisa“ političkih elita ove zemlje.

„Ovo nije pokušaj ukidanja nacionalnog identiteta, jer dok god ljudi u Makedonije smatraju i osećaju da su Makedonci, taj identitet neće biti ugašen. To je posledica ponašanja i trulih kompromisa makedonskih političkih elita koje su bile spremne na razne vrste ponižavanja u prethodnim vladama koje su upravljale Severnom Makedonijom i koje su bile spremne na niz ustavnih promena“, kaže Radojković.

Objašnjava da „kada se napravi presedan po jednom identitetski važnom pitanju, onda se od vas očekuje da nastavite“.

„Drugim rečima, vi ste otvorili vrata za razne pritiske. Znamo da je i Bugarska imala problema sa makedonskim jezikom i identitom, ali i Grčka. Grčka je zahtevala da se ime te države promeni, da se uklone neki simboli koje je postavio VMRO-DPMNE u nekim prethodnim vladama, da se odreknu Filipa Makedonskog, Aleksandra Velikog, da preimenuju neki aerodrom, ulice i bulevare… Kada se pogleda trajektorija tih presedana i suštinski trulih kompromisa vidi se da ste tu bukvalno pozvali svoje susede da dalje blokiraju i uslovljavaju vaše pristupanje EU“, navodi Radojković.

Uveren je da je priključenje Natou bio jedini dobar kompromis koji je Severna Makedonija uradila.

„Bio im je ugrožen teritorijalni integritet i suverenost kako iznutra, tako i spolja i članstvo u Nato savezu, ako ništa, garantuje tu teritorijalnu celovitost i kakav-takav kompromis sa albanskim stanovništvom“, ističe ovaj istoričar.

Upitan šta bi EU smetalo kada je reč o srpskom nacionalnom identitetu, Radojković nema dilemu.

„Njima bi pre svega smetao temeljni deo našeg nacionalnog identiteta, a to je Kosovski zavet. Oni to posmatraju veoma birokratski, kroz dokumenta. Imaju problem da bismo, ako ikada postanemo članica EU, nastavili da se pozivamo na Kosovo koje dobar deo članica EU smatra nezavisnim. Samim tim oni bi bili u nezgodnoj poziciji, posebno Nemačka koja je od ključnih članica EU koja prema nama ima stav koji ima već decenijama i nije naročito prijateljski“, uveren je Radojković.

EU će u tom slučaju tražiti „rešenje“ u kome bi se srpski nacionalni identitet prostirao isključivo u granicama bez Kosova.

„Očekivaće se da mi osobama i grupama koje žive u drugim susednim državama, a osećaju se kao Srbi, uskratimo bilo kakvu podršku i da ih tretiramo kao, možda ne 'strano telo', ali pripadnike i državljane nekih drugih država i nekih drugih nacionalnih identiteta“, zaključuje Radojković.

Minimalizacija nacija

Saradnik Istorijskog instituta u Prištini, istoričar Bedri Muhadri ističe da Zapadni Balkan karakteriše zajednička istorija koja se ogledala u borbi svih naroda za sticanjem nacionalne slobode, a da EU  pokušava da minimalizuje značaj nacije kao osnove državnosti i da se to najbolje vidi na primeru Severne Makedonije.

„Zajednička karakteristika nacionalnih identiteta Zapadnog Balkana ogleda se u zajedničkoj istoriji šest naroda. Albanci, Srbi, Crnogorci, Makedonci i Bošnjaci - bili su dugo vremena pod vlašću i administracijom Osmanskog carstva. Ovi narodi su se neprekidno borili za sticanje nacionalne slobode“, kaže Muhadri za Kosovo onlajn.

Ističe da Evropska unija u slučaju Severne Makedonije pokušava da „minimalizuje značaj nacije kao osnove državnosti“.

„Evropska unija, u izveštaju o napretku za Makedoniju uklanjanjem termina 'Makedonija' i 'makedonski jezik', pokušava da minimizira značaj nacije kao osnove državnosti. Makedonska nacionalna svest, koja je nastala početkom 20. veka, predstavlja osnovu za političko i pravno samoopredeljenje“, tvrdi Muhadri.

Ipak, smatra da se „državna geografija Severne Makedonije“ sastoji i od autohtonih naroda Albanaca i Bugara zbog čega bi vlasti ove zemlje trebalo da ih priznaju kao „osnivače države“.

„Državni okvir Makedonije bi trebalo da bude izgrađen na etničkim konceptima naroda. Država Makedonija treba da prizna narode koji su osnivači te države“, smatra Muhadri.

Upitan koliko je ovo pokušaj da se „na mala vrata“ slična pravila primene i na druge kandidate za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana, ovaj istoričar kaže da EU pokušava da pronađe „modus vivendi“ po pitanju nacionalnih identiteta.

„Evropska unija svakako treba da priznaje etničke identitete i da se na osnovu principa etničke kohezije narodi tretiraju ravnopravno u ustavima država. Konkretno, ovde se misli na Makedoniju, čija je istorija izgrađena od strane više etničkih naroda. E sada, da li je to pokušaj ukidanja identiteta kandidata sa Balkana ne znam sa sigurnošću. Evropska unija, koja je u suštini izgrađena na principu ravnopravnosti svojih članica u pitanjima koja se tiču njihovih država, pokušava da pronađe rešenje kroz modus vivendi, tj. u skladu sa političkim prilikama tog trenutka. Etnokoncept 'Makedonija' potiče sa početka 20. veka, dok je istorija Makedonije dobro dokumentovana i u njenim istorijskim procesima značajnu ulogu su imali Albanci i Bugari“, navodi Muhadri.

Pragmatične odluke i poruke

Za predavača na Mediteranskom univerzitetu u Tirani Dritana Hotija izostavljanje nacionalnih elemenata iz izveštaja o napretku Severne Makedonije jeste svojevrsna poruka da Evropa u novim geopolitičkim okolnostima i „imperijalnim nostalgijama“ ne želi nove nacionalističke tenzije na Zapadnom Balkanu.

„Nalazimo se u situaciji u kojoj se vratila nacionalistička i imperijalna nostalgija. Rusija nastoji da sačuva imperijalnu logiku zasnovanu na svom etničkom sastavu i svom pravoslavnom elementu. Takve tendencije, koje imaju za cilj ne samo da redimenzionišu Rusiju kao 'imperijalni pol', već i da rekonceptualizuju svetski poredak zasnovan na tradicionalnim istorijskim, etničkim i verskim odnosima, i trenutnim interesima Rusije, mogu imati uticaj, kao i u prošlosti, na Jugoistočnu Evropu i Balkan“, ističe Hoti u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da su ključne političke partije unutar Evropskog parlamenta zbog te „zabrinutosti“ odlučile i da izostave termine vezane za nacionalni identitet Severne Makedonije.

„Oni su tu odluku doneli pragmatično, da bi sprečili ponovo pokretanje nacionalističke debate u ovom delu Balkana, ali i da bi sprečili osećaj ugroženosti država koje su deo EU“, naglašava Hoti.

Dodaje da tu odluku treba tumačiti i kao pokušaj da se zaoštri retorika u koju bi bile uključene Bugarska i Grčka.

„Bugarska ima stalne pretenzije u vezi sa makedonskim identitetom, koji smatra veštačkim i suprotnim istorijskim interesima Bugarske. Makedonski jezik vide kao derivat jezika koji se govori u Bugarskoj. Slično tome, sukob bi uključio i Grčku, koja polazi sa istorijskog i kulturnog stanovišta. Čini se da je ovo odluka diplomatske prirode kako bi se izbegla debata ili sukob tradicionalne nacionalističke prirode, što bi moglo doneti pretnju vetom od Grčke ili od Bugarske kako bi se obuzdao proces integracije Severne Makedonije u Evropsku Uniju i Zapadni Balkan“, smatra Hoti.

Upitan koliko da li bi na ovaj način mogao da bude ugrožen i nacionalni identitet drugih država Zapadnog Balkana Hoti naglašava da je EU stvorena na osnovu „kombinacije elemenata“, ali da svaka zemlja ima pravo da očuva svoj nacionalni ili kulturni identitet.

„Evropska Unija je stvorena na osnovu kombinacije elemenata, kao nadnacionalna organizacija evropskih država, ali države imaju pravo da očuvaju ono što se naziva njihovim nacionalnim i kulturnim identitetom, koji se formirao tokom mnogih vekova, od srednjeg veka do stvaranja Evropske Unije. Makedonski identitet, posebno zato što je mala zemlja, relativno je nov, a odluke vlade u Skoplju da predstavi ovaj identitet sa nekom vrstom veličine, a kojoj se protive Sofija i Atina, stvorile su ovaj problem koji ostaje konstantan“, uveren je Hoti.

Zbog toga veruje i da slučaj Severne Makedonije ne treba generalizovati ili praviti pararele sa drugim zemljama, uključujući i Kosovo.

„To je specifičan slučaj koji počinje od nastanka Severne Makedonije kao države u jugoistočnoj Evropi i to je slučaj koji pokazuje ne veštačku prirodu ove države, već kao poseban slučaj ove države, koja je mala zemlja u regionu. Ne možemo stvarati sličnosti sa identitetima istorijskih evropskih država, ali ni balkanskih zemalja, koje su stvorile nacionalne države tokom 19. veka, a u slučaju Albanije 1912. godine. Imamo i slučaj Kosova gde se albanski identitet najnovije države u jugoistočnoj Evropi ne može dovesti u pitanje ili ne može stvoriti takvu tendenciju razmimoilaženja ili reakcija“, zaključuje Hoti.