Brisanje ćirilice kao identitetski pritisak na Srbe: Šta mogu da učine međunarodne organizacije?

Primeri degradacije ćirilice na Kosovu odavno nisu izuzetak već pravilo, a stručnjaci za srpski jezik ukazuju da rušenje nacionalnog identiteta najpre kreće od jezika i pisma. Putokaze i table sa nazivima mesta i institucija ispisane ćirilicom, kosovske vlasti intezivno zamenjuju latiničnim, zbog čega je Savet za srpski jezik preporučio Vladi Srbije da interveniše kod Unmika i drugih međunarodnih institucija. Na ugroženost srpskog jezika i pisma međunarodne organizacije žmure, ali nada treba da postoji, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević  

Savet za srpski jezik, koji je Vlada Srbije osnovala 2023. godine i čiji je zadatak da analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite ćiriličkog pisma kao matičnog, poslao je Vladi Srbije preporuku da se kod Unmika i drugih međunarodnih institucija interveniše u vezi sa zamenom ćiriličkih javnih imenovanja na srpskom jeziku latiničnim na prostoru Kosova. 

Vrata na koja bi Beograd mogao da zakuca, sugerišu sagovornici Kosovo onlajna, mogla bi da budu i Savet Evrope i Unesko. 

Član 10 Ustava Srbije kaže da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo. 

Da Ustav Srbije , međutim, za vlasti u Prištini nije relevantan zakonski akt, jasno je od 2008. godine kada je jednostrano proglašena nezavisnost, ali postoji i Zakon o upotrebi jezika koji su usvojili poslanici na Kosovu, a u kome se navodi da su „albanski jezik i srpski jezik i njihova pisma zvanični jezici na Kosovu“, i da imaju ravnopravan status u institucijama Kosova.

„Sve što se nalazi od administrativnog prelaza pa do, recimo, severnog dela Kosovske Mitrovice izmenjeno je sa ćiriličkih tabli na latinične, što je nedopustivo. U to smo se uverili svi koji smo u prethodnom periodu boravili na prostoru Kosova i Metohije, a to je dobar deo članova Saveta za srpski jezik. To je u direktnoj suprotnosti čak i sa onim što piše u zakonima takozvane države Kosovo. Činjenica je da je i tamo zakonski propisana upotreba srpskog jezika i ćirlice, kao jednog standarizacijskog paketa“, kaže za Kosovo onlajn Aleksandar Milanović, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i predsednik ovog Saveta.

Na Kosovu, dodaje on, ne ugrožava se samo službeno pismo Republike Srbije i matično pismo građana Srbije i Srba na Kosovu, već se istovremeno ugrožava i srpski jezik.

„Ako ni na koji drugi način, ono kroz izmenu imenovanja srpskih mesta i srpskih antroponima i toponima i svega onoga što je zapravo trag srpske kulture a transponuje se u albanskom jeziku u skladu s onim što nije autentičan oblik“, navodi Milanović. 

Savet za srpski jezik, prema njegovim rečima, očekuje da će Vlada Srbije prihvatiti njihovu preporuku i da će što pre intervenisati u cilju zaštite srpskog jezika i ćirilice na prostoru KiM.

„Verujemo da bi javni akt naše države, dakle upućivanje konkretnog službenog dopisa Unmiku i svim drugim međunarodnim institucijama, zapravo probudio jednu vrstu alarma u Savetu Evrope, budući da smo svesni da je 'država Kosovo' aplicirala kod Saveta Evrope za sve moguće beneficije, pa i za članstvo u SE. A, kako Savet Evrope očekuje da se sva manjinska, pa samim tim i jezička prava manjina poštuju, naša ideja je da reaguje ne samo Unmik, što obično ostane mrtvo slovo na papiru, no da bi neka vrsta pritiska koju bi izvršio Savet Evrope i druge instance u Evropi mogle da utiču da ono što zakoni takozvane države Kosovo propisuju, bude sprovedeno i u praksi“, kaže naš sagovornik. 

Kroz razgovore sa Srbima koji žive na prostoru i severno i južno od Ibra, dodaje, došlo se do zaključka da su svi oni na uklanjanje ćirilice reagovali jako burno, nevezano za stepen njihovog obrazovanja, njihovo političko opredeljenje ili bilo šta drugo.

„Oni to doživljavaju kao vrstu identitetskog pritiska, da se na određeni način odrode. Samim tim potpuno je jasno da očekujemo da se ugrožavanje prava srpske nacionalne manjine u našoj pokrajini na neki način adekvatno reši“, poručuje Milanović.

Komentarišući preporuku Saveta za srpski jezik upućenu Vladi Srbije Živojin Rakočević, novinar i književnik iz Gračanice, rekao je za Kosovo onlajn da je svaka akcija koja se preduzme dragocena, jer pruža sigurnost za decu koja se na ulici plaše da na srpskom jeziku izgovore „Dobar dan“.

„Sve nadležne institucije, svaka država, međunarodna nevladina organizacija, svaki medij mora da oseti strah kosovskih Srba od upotrebe maternjeg jezika. Mora da vidi ogromnu diskriminaciju koja se na tom polju dešava i da shvati da, iako se u svim dokumentima kaže da su srpski i albanski ravnopravni jezici, da to apsolutno ne važi“, naglašava Rakočević. 

O ugroženosti srpskog jezika na Kosovu, kako ukazuje, jako se malo priča.

„Ako postoji savršena ugroženost na Kosovu i Metohiji, onda je to ugroženost našeg jezika. Nema nikoga od nas koji živimo na Kosovu i Metohiji ko se bar jednom nedeljno ne zapita: 'Smem li da kažem nešto na svom jeziku?' Naš jezik u nama samima je toliko uplašen, ugrožen i toliko nestaje da je to zastrašujuća situacija. Jezik je sredstvo identifikacije i mi se nalazimo u onoj nesrećnoj poziciji u kojoj vi izdajete sopstveni jezik jer gledate kako se prema vama ponaša policajac, činovnik, kako se ponaša prodavačica, neko na ulici.., ako govorite svoj maternji jezik. Osuđeni smo na strah od upotrebe maternjeg jezika“, navodi Rakočević.

Unmik je, ističe on, na početku svoje misije odlučio da zaštiti makar imena mesta, da uvede obaveznu upotrebu i na albanskom i na srpskom jeziku i neki činovnici su probali da nešto urade, ali se, kaže, sve to srušilo i sve je ostalo ljuštura.

„Sada je Unmik ljuštura ljušture. Njegova moć je gotovo nikakva, a druge međunarodne organizacije žmure nad svim tim. Prvi put u istoriji ovog prostora reč srpskog jezika je postala okidač da nestanete“, ogorčen je Rakočević. 

Na Kosovu se, kaže, tokom godina dogodilo na hiljade preimenovanja mesta, pa je tako upisivanje u mape Elez Hana umesto Đeneral Jankovića, bila „velika nacionalna pobeda“.  

„Ako kažete Metohija, vi ste izbačeni iz života. Vi više ništa ne možete uraditi ovde. I ko zna šta će sledeće smisliti administracija da vas osudi, jer kada osudi vaš jezik, osudila je vašu najdublju intimu, vaše najtajnije misli, vaše pravo da govorite maternjim jezikom. Ogromna većina nas ne zna, recimo, francuski, ali niko u Parizu ne strahuje od toga što ne zna francuski jezik. Ovde mi strahujemo jer nam se kaže: 'Vi morate govoriti albanski'. Vama policajac na nekom prelazu kaže: 'Ovo je Kosova, ti moraš da znaš albanski', a vi plaćate porez i taj policajac prima platu da kaže 'Dobar dan' na srpskom jeziku. To je vrlo duboka tema koja zahvata najintimnije psihološke jezičke slojeve i onaj banalni, društveni, svakodnevni, prosti život koji kaže: 'Da li da uđem u ovu prodavnicu, uzmem i ćutim, ili da nešto kažem na svom maternjem jeziku'“, navodi Rakočević.

Profesor na Učiteljskom fakultetu iz Prizrena sa sedištem u Leposaviću Boško Milovanović kaže da je Savet za srpski jezik prepoznao veoma ozbiljan trenutak ugroženosti ćiriličkog pisma na Kosovu i Metohiji. 

„Savet je uputio zahtev Vladi da reaguje da bismo očuvali identitet. Kada vam neko narušava toponime, nazive mesta, hidronime, nazive reka, nazive institucija, on direktno utiče na kulturni identitet jednog naroda. Rušenje nacionalnog identiteta najpre kreće od jezika a onda i pisma“, istakao je Milovanović za Kosovo onlajn.

Po pitanju očuvanja ćirilice na Kosovu, prema njegovom mišljenju, treba se obratiti Unesku i Sudu za ljudska prava u Strazburu. Kako navodi, kada se vlada jedne nacije obrati Unesku, onda se taj zahtev šalje dalje Savetu Evrope koji ga razmatra.  

„Treba se obratiti njima jer su upravo oni uslišili prava Albanaca na Kosovu i Metohiji pre 1999. godine i siguran sam da kada bi Srbi tražili svoja prava na Kosovu koja su Albanci imali pre 1999, da oni to nikada ne bi prihvatili jer bi to bilo apsolutno uvažavanje nacionalnog identiteta tog naroda. Ove dve institucije su prava adresa iz razloga što postoje mehanizmi koji nadgledaju njihove odluke, bez obzira što one kasnije mogu da budu i negativne za nas. Ali, što bi rekao Njegoš: 'Vreme je majstorsko rešeto' i vreme će pokazati da smo bili u pravu jer verujemo u istinu koja je uvek na strani tlačenika“, navodi Milovanović. 

On ističe da su toponimi nešto što je najvidljivije i da su kosovske vlasti promenili mnoge, pa je Vučitrn postao Vuštri, dok je Kosovskom Pomoravlju promenjen naziv mesta rođenja Kneza Lazara Prilepac, koji se sada zove Prepelnice.

„Manje vidljive su sve odluke koje Srbi traže pred sudovima Kosova i svim kosovskim institucijama, a koje se nama obraćaju na latiničnom pismu. Dužni smo da kroz pismo branimo naš nacionalni identitet, jer dok ovde postoji naše pismo, to je potvrđivanje našeg identiteta i kontinuiteta jednog naroda na ovom prostoru i uveren sam da to što su oni zamislili nema neku perspektivu“, kaže Milovanović. 

Inače, osim profesora Aleksandra Milanovića, u Savetu za srpski jezik su Sreto Tanasić, član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, profesor Miloš Kovačević, viši naučni saradnik Vladan Jovanović, viši naučni saradnik Marina Spasojević, vanredni profesor Aleksandar Milanović, književnici Vladimir Pištalo, Selimir Radulović, Zoran Avramović i Miodrag Kajtez.