Region u fokusu Rima: Može li premijerka Meloni da pokrene dijalog Beograda i Prištine?

Italija se poslednjih meseci priključila međunarodnom timu diplomata angažovanih u dijalogu Beograda i Prištine, Rim je imenovao i specijalnog izaslanika za region, a nedavna poseta premijerke Đorđe Meloni Beogradu, tokom koje se srela sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem prošla je u prijateljskom tonu i bez tereta teških reči i pritisaka, uobičajenih u poslednje vreme tokom oglašavanja zapadnih zvaničnika. To je nametnulo pitanje može li posredovanje ove članice EU i Kvinte, koja s jedne strane sa Srbijom ima potpisano strateško partnerstvo, a s druge ima dugu tradiciju partnerstva sa Albancima, da "pogura" dijalog i da u tom posredništvu bude objektvna?

Sagovornici Kosovo onlajn iz Beograda i Prištine smatraju da je Italija, zainteresovana za napredak u pregovorima Srbije i Kosova, ali i da je tu "na liniji" sa politikom Brisela i Vašingtona i da nisu veliki izgleda da će Rim u nekakvoj solo akciji napraviti prodor u ovom procesu. 

Meloni je u prvoj poseti Beogradu od kada je izabrana za premijerku poručila da je za Italiju bitno da države Zapadnog Balkana uđu u EU, da će biti uz Srbiju na evropskom putu i da je zainteresovana da se postigne napredak u dijalogu.

Vučić je uzvratio da je zahvalan Italiji za podršku Srbiji, naporima za rešavanje kriza na Zapadnom Balkanu, i ukazao da Italija nastupa objektivno.

"Zahvalan sam zbog suštinske i istrajne podrške od strane Italije na evropskom putu Srbije i što je Đorđa Meloni uvek imala vremena da sasluša šta Srbija ima da kaže i što nije imala jednostran pristup problemima u regionu. Nadam se da ćemo imati još veću ulogu Italije u rešavanju ključnih problema naše zemlje i našeg naroda", dodao je Vučić.

Meloni je bila u sastavu evropske liderske trojke - Francuske, Nemačke i Italije - koji su u oktobru, zajedno sa predstavnicima institucija EU imali odvojene sastanke sa Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u Briselu. Nakon toga su u zajedničkoj izjavi poručili da očekuju da Srbija i Kosovo ispune svoje obaveze u implementaciji Sporazuma o normalizaciji odnosa, koja podrazumeva da Kosovo formira Zajednicu srpskih opština, a da Srbija isporuči defakto priznanje. Upozorili su da u odsustvu normalizacije obe strane rizikuju da se suoče sa posledicama. 

Ima i onih koji pojačan angažman Italije vide i u kontekstu pronalađenja formule za ZSO, s obzirom na to da se godinama model Južnog Tirola pominje kao rešenje koje bi moglo biti primenjeno i kada je reč o srpskoj zajednici na Kosovu.

S druge strane, Italija ima tradicionalno bliske veze sa Albancima, koje je nedavno premijer vlade u Tirani Edi Rama slikovito opisao: "Kada Italija zove, Albanija se odaziva". Dve države su nedavno potpisale sporazum o izgradnji izbegličkih centara u Albaniji, koja je izvan EU, a koji će biti u službi EU, što je krupna je promena za balkansku izbegličku politiku. To je prvi sporazum takve vrste postignut između članice i države izvan EU koji će biti sproveden u praksi. Takođe, italijanski kontigent najbrojniji je u okviru misije Kfor na Kosovu. 

Načelnik Centra za susedne zemlje i Sredozemlje u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković kaže da Srbija može da računa na podršku italijanske vlade koju predvodi Đorđa Meloni, ali i dodaje da među prioritetima aktuelne vlasti u Rimu nije pitanje statusa Kosova.

Ističe da kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Rim u tom pogledu ne preduzima neke značajne korake, već više sledi Vašington, na prvom mestu, a onda i Brisel. 

"Nije prioritet Đorđe Meloni i njene vlade sada pitanje statusa Kosova i Metohije. To smo mogli da vidimo iz njenih poseta Balkanu, Hrvatskoj i Albaniji, ona je stavljala akcenat na bilateralne odnose sa tim zemljama, na migrantsko pitanje koje je vrlo važno za Italiju i koje je naglasila u razgovorima i sa predsednikom Srbije. I, naravno, na ulaganja Italije, na privrednu trgovinsku razmenu", navodi Janković za Kosovo onlajn.

Ukazuje da je Meloni tokom posete Beogradu poslala poruke koje su "na fonu" dugoročne želje Italije da ostane važan partner balkanskim zemljama i da dugoročno postane još važniji. Kada je reč o Srbiji, dodaje, ima prostora za dalji rast spoljnotrgovinske razmene i, osim toga, Italija je i zainteresovana u nekom srednjem periodu da ojača kvadrilateralnu saradnju u okviru Centralnoevropske inicijative, gde su i Srbija, Mađarska i Austrija. To su planovi vlade Meloni, objašnjava Janković, pretežno jačanje bilateralnih odnosa sa određenim zemljama koje smatra bliskim ili potencijalno bliskim partnerima. 

Na pitanje da li Srbija može da računa na snažniju podršku Italije u evropskim institucijama, Janković potvrdno odgovara.

"Kada je reč o Meloni lično može, a još više može da očekuje od Matea Salvinija čija je stranka Liga deo italijanske vlade. Da li će to dugoročno doneti kada je reč o odnosima sa EU neki značajni boljitak Srbiji - ne znam. Neki mali, možda. Sve italijanske vlade do sada su  podržavale integracije Srbije u EU, ali od tih integracija nema ništa. Barem meni lično je to davno bilo jasno, kao italijanskom đaku, kao nekom ko se na njihovoj diplomatskoj akademiji bavio tim pitanjem još pre 20 godina", kaže Janković. 

Od kada je Meloni došla na mesto premijerke Italije nije bilo posebnih signala da će raditi mimo politike EU i SAD kada je reč o kosovskom pitanju, a i tokom njene nedavne posete Beogradu čule su se poruke u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine koje su u skladu sa evropskom i američkom politikom, poručuje i Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike, komentarišući mogućnost da se Rim više angažuje kako bi otkočio proces pregovora i normalizacije. 

"Tačno je da se Italija kao deo Kvinte uključila u pregovore, da se Meloni u Briselu u oktobru pridružila francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu u zahtevima da Srbija i Kosovo ispune ono što su se dogovorili u Briselu i Ohridu, što uključuje tzv. defakto priznanje Kosova od strane Srbije. Dakle, vidimo veću uključenost, ali barem ja ne vidim neke znakove da će doći do promene pravca italijanske politike u odnosu na ostatak Evrope i Zapada, kaže Ivković za Kosovo onlajn.
Podseća da su mnogi očekivali kad je Meloni preuzela vlast u Italiji da će doći do nekih ozbiljnijih spoljnopolitičkih promena, ali da se to nije desilo i da je ona ostala čvrsto na stavu Nato i drugih zapadnih partnera.

"Italija je bitna i kao zemlja koja trenutno daje najveći kontigent u Kforu i kao jedna od najvećih zemalja EU u procesu pregovora Srbije i Kosova da bi se postiglo jedinstvo EU. Čini mi se da vidimo da je to jedinstvo prisutno i da ona ne odstupa previše od toga. Da li će ta politika uspeti da otkoči pregovore? Za to ćemo morati da sačekamo kraj izbora u Srbiji, pre svega, ali posle toga slede i izbori u EU, tako da su rokovi vrlo kratki i teško ćemo videti puno napretka u narednih šest meseci", smatra Ivković.

Seljatin Klokoći iz Demokracije plus smatra da niko osim Beograda i Prištine ne može da pomogne da se proces dijaloga odmrzne, pod uslovom da to dve strane zaista žele, s obzirom na predstojeće izbore u Srbiji, ali i na Kosovu naredne godine.

"Italija jeste uključena u proces, zajedno sa drugim zemljama, ali ne verujem da može da pomogne procesu. Dijalogu najviše mogu da pomognu Priština i Beograd, ako oni ne žele, niko ne može da pomogne. Ako gledamo sa druge strane, jedini koji mogu da pomognu odmrzavanju dijaloga su SAD i EU", rekao je Klokoći za Kosovo onlajn.

Kako je dodao, izbori u Srbiji i na Kosovu, mnogo će uticati na proces dijaloga, odnosno njegovo ponovno pokretanje. Izgleda da trenutno zamznuto stanje dijaloga najviše odgovara svima, smatra Klokoći.

"Italija ima dobre odnose sa Srbijom i Kosovom, ali to nije od pomoći, jer je dijalog veliko političko pitanje, unutrašnje, sada imamo izbore u Srbiji, sledeće godine i na Kosovu, nakon toga i u Americi, deluje kao da je došlo vreme kada niko ne može pomoći, moramo čekati da se sve to završi, pa da vidimo ko će gde doći na vlast i kako, da li neko može nešto da uradi", dodao je Klokoći.

Pritisak zemalja Kvinte ne utiče na Beograd i Prištinu, smatra on.

"Pritisak, pisma Kvinte i sastanci ne utiču na Beograd i Prištinu, oni nikada nisu dali rezultate, uvek je morao da dolazi neko drugi iz Brisela. Imamo pismo Kvinte u kojem se Priština poziva da počne da radi na statutu Zajednice srpskih opština, Beograd da sprovede druge sporazume, ali uglavnom se sve završi tako što jedna strana kaže dogovorili smo se, druga strana da se nisu dogovorili i sve ostaje 'zamrznuto'. Ne znam ko zaista može da pomogne da se krene napred. Izgleda da, za sada, svima odgovara da ostane ovako", ističe Klokoći.