Regionalna saradnja na prekretnici: Tenzije na Kosovu i perspektive Berlinskog procesa

Berlinski proces.jpg
Izvor: Reporteri

Lideri Zapadnog Balkana okupiće se 14. oktobra na samitu u okviru Berlinskog procesa. Nakon upozorenja premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju zbog kršenja pravila Cefte, predstojeći samit za mnoge je jedan od neizvesnijih. Kakva bi atmosfera mogla da vlada na predstojećem sastanku, koliko su realna očekivanja u vezi sa budućim ishodima, ali i mogućnosti isključenja Prištine iz ovog procesa za Kosovo onlajn komentarisali su vodeći analitičari iz čitavog regiona.

Piše: Petar Rosić

Dok se Nemačka priprema za 14. oktobar kada će biti domaćin samita povodom desetogodišnjice platforme povezane sa EU za saradnju na visokom nivou između država Zapadnog Balkana, nemački izaslanik Manuel Zaracin je dva puta posetio Kosovo.

Prilikom svoje posete Zaracin je napravio detaljnu analizu trenutne situacije i izazova sa kojima se Kosovo suočava u kontekstu Berlinskog samita i budućnosti Berlinskog procesa. On je upozorio da bi ukoliko nastavi sa zabranom uvoza robe iz Srbije Kosovo moglo da se suoči sa isključenjem iz Cefte.

„Kosovo bi moglo da se suoči sa pozivima za isključenje iz Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini i drugim kaznama, ako nastavi da zabranjuje uvoz iz Srbije“, rekao Zaracin.

On je izrazio zabrinutost da bi, ukoliko Berlinski samit 14. oktobra ne uspe da obezbedi zajedničko regionalno tržište, ideja "Otvorenog Balkana“ mogla da oživi.

Nemački ambasador u Prištini Jorn Rode ranije je izjavio da je Zaracin pozvao kosovskog premijera Aljbina Kurtija da ukine zabranu uvedenu u junu 2023. na uvoz proizvoda srpskog porekla, za koje Zaracin kaže da blokira slobodnu trgovinu u regionu i opstruira Cefta.

U zamenu za odustajanje od zabrane, Kosovo više ne bi bilo zvanično predstavljeno u okviru Cefta od strane kosovske misije UN-a, Unmik, već bi predstavljalo samo sebe.

Uprkos upozorenjima Nemačke šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Mimoza Kusari-Ljilja izjavila je da je Vlada Kosova odluku o zabrani srpske robe donela “iz bezbednosnih razloga”, te da će biti stavljena van snage kada se za to stvore uslovi.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marko Dašić ocenjuje za Kosovo onlajn da Berlinski proces može da bude dobar diplomatski događaj za smirivanje tenzija u regionu, ali ne veruje da će doneti neke značajne diplomatske ishode.

Dašić navodi da su svi svesni problema u ekonomskim regionalnim multilateralnim organizacijama i podseća da postoje “čak i pametne sankcije protiv Aljbina Kurtija”, koje su zasad na diplomatskom nivou u vidu oštrijeg jezika saopštenja.

“Berlinski proces jeste platforma oko koje postoji jedna saglasnost svih regionalnih zemalja za razliku od nekih, kako ih proglašavaju, kompetitivnih, poput Otvorenog Balkana, tako da Berlinski proces zaista i može da bude jedna dobar diplomatski događaj za smirivanje tenzija, ali daleko od toga da će nam doneti neke značajne diplomatske ishode”, zaključuje naš sagovornik.

Saradnik Instituta za humanističke nauke iz Beča Iljir Deda izrazio je nadu da će Kosovo do 14. oktobra i jubilarnog samita Berlinskog procesa ispuniti zahteve Nemačke i odblokirati Cefta sporazum kako bi region nastavio da se razvija.

“Zato čekamo 14. oktober. Videćemo. Ja sam pristalica toga da Kosovo ispuni zahteve Nemačke da odblokira Ceftu i ostale odluke koje se očekuju da će biti deo samita 14. oktobra”, kaže on.

Veruje da će posle toga region ući u jednu bolju fazu.

“Ja mislim da posle toga ulazimo u jednu bolju fazu, i što se dijaloga tiče, tako da hajde da sačekamo. Još se ništa ne zna, ima puno spekulacija, ali ja bih više volao da verujem u pozitivan ishod sledećih nekoliko nedelja, nego negativan”, kaže Deda.

Ekonomista iz Prištine Safet Grdžaljiu objašnjava za Kosovo onlajn da je cilj svih regionalnih inicijativa da se ekonomska saradnja iskoristi kao most povizivanja ljudi i građana posle rata.

“Najveći problem je o tome što neki ljudi još ne shvataju šta znači evropska integracija i koji je značaj ekonomske saradnje u tom pravcu. Posle tog pakta stabilnosti 99-te, mi smo imali 2006. godine Ceftu koja je bila otvoren prozor za regionalnu saradnju i ekonomski i politički integrisanu i socijalnu. Nakon Cefte imate i Savet za regionalnu saradnju (RCC), koji je od velikog značaja za određene parametre ekonomske saradnje na Zapadnom Balkanu. I upravo zbog te saradnje u Cefti i RCC-u imamo taj Berlinski proces gde je Kosovo predstavljeno kao ravnopravni partner u celom tom domenu Zapadnog Balkana”, navodi Grdžaljiu.

Dodaje da je značaj Berlinskog procesa to što pored raznih inicijativa ima i finansijsku moć da podrži ili finansira sve te projekte na Zapadnom Balkanu.

“Prema tome nema druge alternative sem dijaloga i saradnje, nema alternative sem eliminisanja svih tih barijera”, navodi naš sagovornik.

Dodaje da je Cefta usko povezana sa Berlinskim procesom.

“Postoje tri značajna pravila da se implementiraju upravo kao proizvod ovih inicijativa, a to su zelena agenda, sloboda kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga i ono što je najbitnija stvar, što će biti prioritet svih prioriteta, je zajedničko regionalno tržište. I onda se postavlja pitanje, ako mi imamo ove barijere kako će to da se implementira”, kaže on.

Činjenica je da o tim barijerama ne razgovaraju Srbija, Kosovo i Makedonija, već evropske ekonomski razvijene države kao što je Nemačka i to je novi momenat.

“Sigurno će doći do rešenja. Ako ne tokom ovog Berlinskog procesa, gde će se slaviti 10 godina od osnivanja, sigurno uskoro to mora da bude prošlost”, uveren je on.

Na pitanje da li je moguće da se Kosovo isključi iz ove inicijative Grdžaljiu kaže da postoji nekoliko alternativa.

“Kao prvo, Kosovo nema tu moć da igra tu odbojnu politiku, da odbije bilo kakav predlog i od Amerike i od Evropske unije, a drugo, ne može Kosovo da uspori funkcionisanje Cefte i Berlinskog procesa. Tu ima nekoliko alternativa. Prva je da će Cefta ići bez Kosova, druga je nova formula 6 minus 1, a treća je da će ojačati ideja o Otvorenom Balkanu”, navodi naš sagovornik.

Napominje da ne postoje samo barijere između Kosova i Srbije, već i na relaciji Srbija-Crna Gora, ali i Albanja-Makedonija.

“Prema tome ne možemo mi pričati o regionalnom zajedničkom tržištu kad već mi imamo ovake barijere, a kada se tome doda da ima tu još problema, da građani Kosova ne mogu putovati u Bosnu ili iz Bosne na Kosovo, onda se postavlja pitanje šta je cilj svega ovog što se događa. Mislim da treba bilo koji regionalni proces na integraciji da se depolitizuje, da ekonomija bude ključ približivanja i da ekonomski stručnjaci više daju svoj doprinos”, zaključuje Grdžaljiu.

Direktorka Instituta za evropsku politiku u Skoplju Simonida Kacarska ocenjuje za Kosovo onlajn da se trgovinske barijere koje Priština postavlja sigurno ne vide u pozitivnom svetlu i da ne bi bilo neverovatno videti scenario u kome se će biti pet zemalja koje će prisustvovati ili na koje sporazume će se fokusirati tokom samite.

“Velika priča ove inicijative je da ćemo kroz ekonomsko udruživanje ovih zemalja, kroz stvaranje zajedničkog ekonomskog tržišta koje je potpisano kao dokument i projekat, stvoriti uslove da svi ekonomski napreduju i to će doprineti pomirenju regiona, za koji svi znamo da nam je neophodno. Naravno, najveću korist imaće najveća ekonomija u EU, ako je to pitanje. Ali cilj je zapravo da imamo svi, jer je osnova i motivacija ovog procesa veoma slična onoj u Evropskoj uniji, odnosno kroz ekonomsko udruživanje bivših neprijatelja ili zemalja koje nisu imale veze ili su ih prekinule, da se doprinese daljem zbližavanju”, kaže ona za Kosovo onlajn.

 Sam ekonomski potencijal regionalnog tržišta nije revolucija i neće nas učiniti bogatim, ocenjuje ona, ali će svakako doprineti integraciji u EU.

“Ne treba zaboraviti da je to zapravo deo ovih inicijativa, odnosno zajedničko ekonomsko tržište je ključno kao deo tih stubova nove inicijative EU, odnosno plana rasta. Plan rasta ima četiri stuba, od kojih je drugi upravo ono što je podržao Berlinski proces, što znači da on postaje uslov za same evropske integracije”, navodi.

Kaže da je predstojeći samit verovatno jedan od neizvesnijih samita.

“Dosta je napeto, to je svima jasno. U najgorem slučaju, Kosovo verovatno ne bi prisustvovalo prema sadašnjim scenarijima. A u drugom scenariju gde bi bili Kosovo i Srbija, bilo bi prilično napeto. Naravno, to neće biti dobar znak ni za 10. godišnjicu ovog procesa, ni za kapacitet čitavog regiona, jer možda i ostale zemlje, osim ovih koje sam sada pomenula budu sedeli po strani. Mislim da smo svi svesni da je veoma teško da ceo region napreduje bez rešavanja tog sukoba”, zaključuje Kacarska.

Politički analitičar iz Tirane Skerđan Dulji kaže da Kosovo trpi velike ekonomske posledice zbog loše politike Aljbina Kurtija.

“Premijer Kosova Aljbin Kurti je u permanentnom sukobu sa svim članovima međunarodnog faktora. Smatram njegovu igru potpuno pogrešnom, jer to je ono što je. Ovo, jer ovaj sukob, bilo sa amerikancima ili sa evropskom diplomatijom, izražava veoma veliku neodgovornost od strane Kurtija, a ovo je veoma visoka cena za Kosovo. Za skoro četiri godine njegove vlade dolazi do drastičnog smanjenja stranih investicija na Kosovu, što znači da međunarodni faktor ne utiče samo na političku stranu, već sukob sa njim ima i ekonomske posledice”, kaže sagovornik iz Tirane.

Smatra da nije isključeno da Kurti zbog toga bude isključen iz Cefte.

“Skloniji sam da verujem da bi u ovom trenutku to moglo i da se desi ili će možda Kurti dobiti poslednju opomenu, mada sam siguran da će on nastaviti da prati svoju vrlo levičarsku, veoma propagandnu agendu. Imajući u vidu parlamentarne izbore u februaru sledeće godine, nastaviće da preduzima druge korake u tom pravcu. Smatram da Kosovo nema političku, ekonomsku budućnost i bezbednost ako svoje delovanje ne koordinira sa međunarodnim faktorom, sa onima koji su zaista ‘roditelji’ Kosova“, navodi on.

Dodaje da je Srbija imala više koristi od Berlinskog procesa iako je to trebalo da bude Kosovo.

“Srbija se danas predstavlja kao žrtva, a to je rezultat sukoba Aljbina Kurtija sa Zapadom, za koje ističem da su neprihvatljivi i potpuno na štetu Kosova. Nesumnjivo, Srbija je imala više koristi od Berlinskog procesa, iako je Kosovo trebalo da dobije više”, kaže Dulji.