Rezultati popisa i ekonomija: Uzroci i posledice odliva radne snage sa Kosova

Zvanično, čeka se novembar da bi se kompletirali rezultati nedavno završenog popisa i saznalo koliko je na Kosovu manje - i ljudi i radnika. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da je Kosovo godinama unazad suočeno sa ozbiljnim nedostatkom investicija i još većim problemom odlaska, mahom radno sposobnog stanovništva, a da je vizna liberalizacija 1. januara samo ubrzala taj proces.

Piše: Arsenije Vučković

Prvi rezultati popisa stanovništva koji je održan od 5. aprila do 17. maja govore da na Kosovu živi 1.589.659 građana - oko 150.000 manje nego 2011.

Vršilac dužnosti direktora Kosovske agencije za statistiku Avni Kastrati kazao je da su ključni faktori manjeg broja stanovnika pad nataliteta i migracija stanovništva u zapadne zemlje.

On je rekao da je za poslednjih 13 godina Kosovo napustilo 400.000 ljudi.

"To se vidi u oblasti radne snage, u privredi, ali i na fakultetu", rekao je Kastrati.

Prema još nezvaničnim podacima popisa, u dijaspori živi oko 600.000 građana.

Stručnjaci upozoravaju da je ta brojka daleko veća.

Predsednik Odbora za privredu Skupštine Kosova Ferat Šalja kaže da se prema rezultatima popisa broj stanovnika na Kosovu smanjio, te da će to uticati na ekonomiju, radnu snagu i strateške investicije.

I bivši premijer, a sada poslanik DSK Avdulah Hoti ističe da neke opštine imaju i do 35 odsto manje stanovnika u odnosu na popis iz 2011. godine, a da će masovan odlazak mladih proizvesti dugoročne posledice i to ne samo po privredu.

"Masovni odlazak specijalizovanog kadra, posebno u medicini, informacionim tehnologijama, inženjeringu i sličnim oblastima, stvara prazninu na tržištu i u društvu. To će imati dugoročne posledice po privredu.Broj studenata koji su diplomirali u toku godine u ovim smerovima, nemoguće je zameniti one koji emigriraju", ukazao je Hoti.

Kontroverze sa dijasporom

Ekonomista Libeka Mihailo Gajić u razgovoru za Kosovo onlajn objašnjava da zbog sve većeg iseljavanja mladih, prvenstveno u Zapadnu Evropu, Kosovo ulazi u fazu demokrafskog starenja što će uticati na ekonomski rast i niz socijalnih problema.

“Kosovo ulazi, kao i druge zemlje iz regiona, u fazu demografskog starenja iz nekoliko razloga. Jedan je smanjenje stope rađenja, drugi je iseljavanje mladih sa Kosova, prvenstveno u Zapadnu Evropu, ali takođe i u Srbiju, zbog ekonomskih i političkih razloga. Dakle, to će onda uticati i na ekonomske parametre, u smislu usporavanje ekonomskog rasta i ekonomije što onda sa sobom može da vuče i razne druge socijalne probleme”, ističe Gajić.

Ovaj ekonomski stručnjak smatra da ni konačni rezultati popisa stanovništva neće dati pravu sliku koliko građana Kosova živi u dijaspori.

“Mislim da nikada nećemo da saznamo tačne podatke. Ako posmatramo druge zemlje u regionu koje imaju iste ili slične probleme kao što su BiH i Severna Makedonija u kojima su takođe rezultati popisa jako kontraverzni i kritikovani prevashodno sa te strane kako je i da li uopšte popisivana dijaspora kao stanovništvo koje zapravo živi u tim zemljama iako nije tu”, kaže Gajić.

Objašnjava da se prema međunarodnoj metodologiji tokom sprovođenja popisa, u domicijalno stanovništvo računa stanovništvo koje boravi u inostranstvu manje od godinu dana.

“Dakle, ako neko ode na kraći put od tri ili šest meseci on bi se računao da je stanovnik Kosova. Ukoliko je duži vremenski period, onda se više ne bi računao u domaće prisutno stanovništvo. Upravo zbog toga postoji velika mogućnost neke vrste manipulacije tim podacima, a to nam govori da ti podaci sa Kosova verovatno nisu u potpunosti tačni i ne reflektuju pravu ekonomsku situaciju”, upozorava Gajić.

Kaže da je Zapad trenutno suočen sa “ciklonskim migracijama” koje podrazumevaju odlazak radno sposobnog stanovništva u inostranstvo na nekoliko godina, a zatim i njihov povratak.

“Kod nas to još uvek nije zaživalo. U celom regionu je još uvek dominantna ona vrsta migracije koja ide da bi se zapravo više nikada ne bih vratila”, naglašava Gajić.

Poručuje da ne postoji “magični štapić” kojim bi se zaustavio trend odlaska sa Kosova.

“U globalu, nisam siguran da je i jedna zemlja uspela da pronađe neko magično rešenje za probleme migracija. Ono što je jasno je da su glavne poluge, razlozi za to ekonomske prirode. Dakle, da li ljudi mogu da pronađu posao adekvatnog kvaliteta u okviru struke u kojoj su se školovali, takođe da imaju pristojna primanja i kvalitetan nivo života u svojoj zemlji. Onda se oni ne bi zapravo selili u inostranstvo”, objašnjava Gajić.

Rešenje je, ističe, u procesu stabilizacije i visoke stope ekonomskog rasta kojim bi se približio jaz između manje razvijenih zemalja Centralne i Istočne Evrope i razvijenih zemalja Zapadne Evrope.

“Mi već vidimo da neke uspešnije zemlje kao što su Slovenija, Poljska, Estonija koje smanjuju taj jaz i samim tim ti migracioni talasi prestaju da budu prvenstveno ekonomske nego postanu duge prilike”, zaključuje Gajić.

Manjak radne snage

I bivši predsednik Privredne komore Safet Grdžaljiu u razgovoru za Kosovo onlajn ocenjuje da je u toku “tiho pražnjenje Kosova” i da se to vidi i po činjenici da privatni sektor zbog problema sa radnom snagom sve više zapošljava radnike iz Turske, Bangladeša, Pakistana i Indije.

“Istina je da privatni sektor ima problema kada je u pitanju radna snaga. S druge strane, imamo uvoz radne snage, pogotovo iz Turske, Bangladeša, Pakistana i Indije. Sa treće strane imate dosta ljudi koji ne rade i ne vode se u popisu zaposlenih. Moramo se složiti da statistističe analize trebaju da daju tačne razultate tačnih podataka, a ne da daju tačne rezultate krivo ubačenih podataka”, kaže Grdžaljiu za Kosovo onlajn.

On je objasnio da se zbog toga grupa ekonomista obratila Statističkom zavodu tražeći da im, uz opšte podatke o broju stanovnika dostave i podaci vezani za radnu snagu i zapošljavanje.

Ovaj stručnjak ističe da bi popisom trebalo da se jasno definiše i koliko je građana u dijaspori.

“Tu ima nejasnoća ne samo prema mišljenju analitičara, već i na osnovu raznih podataka. Mora se biti pažljiv kako bi se saznao tačan broj koliko je građana koji trenutno žive na Kosovu, koliko njih je u inostranstvu, koliko ih je uzelo strano državljanstvo i kako se oni tretiraju u popisu stanovništva. U tom kontekstu, mislim da je vizna liberalizacija uticala na to da je dosta ljudi sa Kosova napustilo Kosovo. Da li je to privremeni odlazak ili ne, ne znam, saznaćemo vremenom. Ali, na neki način postoji tiho pražnjenje Kosova koje se možda ovako ne vidi u gro planu, ali u suštini to se događa i to sigurno utiče na broj stanovnika”, naglasio je Grdžaljiu.

Komentarišući nedavno završen popis stanovništva ovaj stručnjak ocenjuje da je to bio najveći događaj zato što je ovaj proces bitan ne samo sa političkog, već i ekonomskog i socijalnog aspekta.

“Na osnovu broja stanovništva i svega toga što se otkrije može da se napravi razvojna strategija za budućnost, da li za pet, deset ili 15 godina. To je značajan faktor koji treba da bude u funkciji razvoja i perspektive”, kaže Grdžaljiu.

Objašnjava da je prvi put na ovom popisu korišćena nova metoda - digigarlnog popisivanja u koju je bilo okuljučeno više od 3.000 popisivača.

“Ostaje da se na osnovu rezultata vide detalji. Ali, istina je da je to bio jako veliki projekat koji treba da bude iskorišćen za planiranje i bolju perspektivu svih nas”, naglašava Grdžaljiu.

Ističe je taj proces imao svoje nedostatke.

Kao prvi ističe činjenicu da se nisu popisale opštine sa srpskom većinom na severu što će, naglašava, proizvesti negativne posledice.

“S druge strane, mislim da mora da se tačno definiše ko su rezidenti, stalni građani jer tu spada i dijaspora, a samim tim vodi se registracija da nisu bili uključeni u ovaj proces. I to je problem koji će imati negativne posledice. Mora se definisati tačan broj građana Kosova u koje spade i dijaspora”, upozorava ovaj ekonomista.

Depopulacija i uzroci

Sociolog sa Instituta za evropske studije Marija Marsenić ocenjuje da rezultati popisa stanovništva na Kosovu pokazuju depopulaciju, ali i demantuju tvrdnje premijera Aljbina Kurtija o ekonomskom prosperitetu.

“Kada su u pitanju rezultati popisa stanovništva na Kosovu i Metohiji može se reći da svedočimo trendu depopulacije, odnosno smanjenja broja stanovništva. Takođe, beleži se smanjen broj radno sposobnog stanovništva u manjim starosnim grupama što nam ukazuje na deficit radno sposobne snage”, kaže Maslenić za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima uzroke prvenstveno treba tražiti u političkoj situaciji, zatim lošem standardu i na kraju i bezbednosnim tenzijama.

“U poslednje vreme smo mogli da pročitamo nekoliko izveštaja Svetske banke koji nam ukazuju na visok nivo nezaposlenosti na prostoru takozvanog Kosova. Mislim da se beleži preko preko 60 procenata. Tu su i loše poslovne prilike, migracije. Zatim izveštaje o ekonomskom rastu koje je Aljbin Kurti prekrajao kako njemu odgovara, ne bili manipulisao javnost pričom o nekakvom ogromnom ekonomskom prosperitetu i visokom kvalitetu života ljudi na Kosovi i Metohiji”, ističe Maslenić.

Objašnjava da su rezultati popisa zapravo demantovili tvrdnje premijera Aljbina Kurtija .

“Rezultati popisa su apsolutno demantovali sve te njegove tvrdnje i pokazali su ekonomske neprilike sa kojima se suočava narod. Jedino što je on uspeo, uspešno da distribuira, jeste svakako strah i nasilje, a o realnim rešenjima, kao što su javne politike, domaće i strane investicije, razvojni projekti. O tome nema ni naznaka”, ističe Maslenić.

Kaže da je dodatni problem stvorila i vizna liberalizacija, nakon koje je preko 270.000 Albanaca napustilo Kosovo.

“To su mahom mladi i obrazovani ljudi, dakle radno sposobno stanovništvo koje je napustilo ovu teritoriju i uputilo se ka zemljama Evropske unije, ne bi li tražili bolje uslove života i ekonomske prilike”, naglašava Maslenić.

Objašnjava da kada veliki odliv radno sposobnog stanovništva prouzrokuje disbalans na tržištu rada, odnosno manjak kvalifikovane radne snage prouzrokuje porast nekvalifikovane radne snage što za uzrok ima smanjenje doprinosa u sistemu socijalne zaštite, ali i povećanu prosečnu starost stanovništva i brojne druge posledice.

Kaže da je u ovakvoj situaciji jako teško pronaći rešenje zato što je, kako ističe “populaciona politika privilegija bogatih zemalja”.

“O njoj se može razmišljati jedino kada se uravnoteže svi ostali društveni aspekti. Ali, i na prvom mestu u ovom slučaju treba razmišljati o političkoj i bezbednostnoj stabilizaciji. Tek potom dolaze mere usklađivanja obrazovanja sa potrebama tržišta rada, veće uključivanje žena na tržište rada, povećanje plata, podrška preduzetnicima”, zaključuje Maslenić.

“Zamaskirani” podaci

Istraživač Centra za društvenu stabilnost Marko Blažić ocenjuje da premijer Aljbin Kurti predstavljajući pogrešne podatke o broju građana koji su napustili Kosovo želi da zamaskira svoj politički debakl i katastrofalnu ekonomsku situciju.

“Rezultati popisa su katastrofalni. Svaka država pravi strategiju ekonomskog razvoja, socijalne politike, demografske politike upravo na ustupu podataka iz popisa stanoništva. I vi kada jednom loše to uradite i namerno prikažete pogrešne rezultate, vi ugrožavate strategiju vaše države u nekom narednom periodu. Vidimo da Aljbin Kurti za to ne mari. Upravo da bi maskirao svoj politički debakal, ekonomsku katastrofu namerno prikazuje pogrešne podatke, nejasne podatke popisa stanoništva. To će imati posledicu u budućnosti”, kaže Blažić za Kosovo onlajn.

Navodi da je podatak o broju ljudi koji su napustili Kosovo daleko veći od prikazanog i da se to najbolje videlo u januaru kada su svi letovi i autobuske linije bile bukirane.

“Jasno je da je u našoj južnoj pokrajini katastrofalna ekonomska situacija koja je uzrukovana pre svega ekstremnom politikom Aljbina Kurtija. Nemamo ni jednu veću investiciju koja je ostvarena na prostoru Kosova i Metohije, priliv direktnih stranih investicija je na najnižem nivou,nemamo ni jedan veliki infrastrukturni projekat koji se realizuje. Usled svega toga, dolazimo i do vizne liberalizacije koja je EU omogućila građanima koji poseduju takozvani pasoš Kosova i to je jednostavno dovelo do veliko odliva stanovništva. Vidimo da Aljbin Kurti pokušava da zamaskira priču koliko je stvarno ljudi napustilo prostor Kosova i Metohije. Mi sad možemo da kažemo da je ta cifra sigurno preko 200.000 hiljada za četiri godine. Ona je vrlo verovatno i mnogo veća”, zaključuje Blažić.