Preliminarni rezultati popisa na Kosovu: Šta je statistika pokazala, a šta sakrila?

Objavljeni su preliminarni rezultati popisa na Kosovu. Iako u Prištini tvrde da ti podaci još nisu kompletni, sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da je ovaj proces od početka pratio čitav niz kontroverzi i nepravilnosti, a da bi rezultati mogli da prikriju činjenicu da je sve više građana koji su svoju budućnost pronašli u inostranstvu.

Piše: Arsenije Vučković

Prema preliminarnim rezultatima popisa stanovništva koji je sproveden u periodu od 5. aprila do 24. maja, Kosovo ima između 200.000 stanovnika više, odnosno 153.000 manje u odnosu na 2011. godinu.

Što je najgore, u ovoj računici je izgleda svako u pravu.

Direktor Agencije za statistiku Avni Kastrati je na konferenciji za medije naveo da je na Kosovu 1.586.659 stanovnika, odnosno 200.000 više nego 2011.

Međutim, te godine Kosovo je brojalo 1.739.825 građana, pa prosta matematika kaže da ih je sada 153.166 manje.

“Tokom perioda 2011-2023. stanovništvo Kosova se povećalo za 203.294 stanovnika (pozitivan porast). Međutim, preliminarni podaci pokazuju smanjenje stanovništva”, objašnjeno je na slajdu tokom predstavljanja izveštaja.

Da bismo raščivijali šta je po sredi dodatno smo se obratili Agenciji za statistiku gde nam je objašnjeno da razlika u brojevima potiče iz činjenice da te 2011, za razliku od ove, u popis nije bila uključena dijaspora.

Kastrati je na predstavljanju preliminarnog izveštaja popisa kazao da će konačni rezultati biti predstavljeni do kraja godine, a da predstavljen broj stanovnika ne uključuje popisane građane iz dijaspore kojih je do sada registrovano blizu 600.000 hiljada, a proces popisa za ovu kategoriju otvoren je do 31. avgusta.

Prema podacima Agencije za statistiku, broj stanovnika povećao se u devet opština, dok je u 29 lokalniih samouprava taj broj smanjen.

Na Kosovu je 795.046 je muškaraca i 791.614 žena. Prosečna starost građana je 34,82 godine.

„Realizacija popisa stanovništva bila je jedan od najprioritetnijih projekata vlade tokom ove godine, uzimajući u obzir značaj blagovremenih podataka. Ova registracija je odraz naše posvećenosti razumevanju i rešavanju potreba našeg stanovništva, obezbeđivanju jednake raspodele resursa, kao i postavljanju temelja za informisano donošenje odluka koje će oblikovati budućnost Kosova“, izjavio je premijer Aljbin Kurti.

Politika ili neznanje

Sociolog iz Prištine dr Ismailj Hasani kaže za Kosovo onlajn da “razlika u brojanju”, između 200.000 više i ujedno 153.000 stanovnika manje ne govori o političkom, već o problemu neznanja onih koji su sprovodili proces popisa.

“Kada mi je došao popisivač pitao sam ga šta je cenzus, nije znao da odgovori. Dakle, nije problem političke prirode nego neznanja. Ostaje da, kada konačni rezultati budu objavljeni, vidimo gde su promašili. Od početka sam bio protiv ovog popisa stanovništva. Ne bi nam popis pobegao, živeli smo i bez njega. Kada je država konsolidovana do te mere da joj je ostao još samo popis stanovništva onda znači da je rešila sve svoje probleme”, kaže ironično Hasani.

Nema dilemu da je Vlada Kosova u potpunosti promašila sa popisom stanovništva zato što je, kako naglašava, od početka obilovao brojnim nepravilnostima.

“Mislim da je Vlada Kosova potpuno promašila sa ovim popisom stanovništva. Popis stanovništva bi trebalo da se obavi, i svaka država je dužna da to uradi, ali u drugim okolnostima. Prvo, Vlada Kosova je trebalo da se vrati Ohridskim sporazumima i sprovođenju zadataka koje je preuzela na ostvarivanju Zajednice u opštinama sa većinom stanovništva Srba kao delom tog sporazuma, da završi sve zadatke koji proizilaze iz njega”, kaže Hasani za Kosovo onlajn.

Navodi i da je pre popisa bilo potrebno da vlada započne dijalog sa srspkom zajednicom.

“Da počne dijalog sa lokalnim Srbima jer u enklavama gde su Srbi prinuđeni da žive ili su se sami opredelili, ne može se smatrati uspešnim popis stanovništva gde postoji jedna opština, ne bih je spominjao, sa 457 stanovnika, što nije tačno. To na kraju krajeva onda i nije opština. Kako će onda ta opština iscrpeti fondove, kako će biti deo sistema plaćanja poreza ili korišćenja fondova vlade sa 400 stanovnika? Znači, tu su promašili”, navodi Hasani.

Ističe da proces popisa ima i druge ključne propuste zbog čega sumnja u validnost podataka.

“Kada je reč o brojkama, sumnjam sa naučnog aspekta u neke elementarne standarde i kriterijume koji su primenjivani. Na primer, a ne pričam sada o istoriji, 1851. godine je uvedeno pitanje nacionalne pripadnosti u procesu popisa, pre toga nije postojalo. Sada, kada pogledamo pitanja koja su postavljana, ima i Albanaca i Srba da su odbili popis iz objektivnih razloga. Za srpsku stranu možemo da kažemo da su bojkotovali jer im je neko rekao da ne izađu. Ali, šta sa Albancima ili drugim nacionalnostima koje su takođe odbile popis?”, kaže Hasani.

Prema njegovom mišljenju ključan problem je što su na popis poslati neobučeni - nespremni popisivači.

“Poslali su svoje ljude koji su politički kontigent Pokreta Samoopredeljenja, političke partije Aljbina Kurtija, a nisu ih obučili”, kaže Hasani i to argumentuje primerom da na osnovu rezultata popisa Severna Mitrovica ima manje stanovnika nego neke druge opštine na severu.

“To su brojke pokazale”, poentira Hasani.

Dodaje da je problem i u činjenici da u mnogim mestima nije ni bilo popisivača.

“Ne znam koliko su bili plaćeni, ali slali su decu. Negde nisu išli uopšte. Znam puno, i u naselju gde živim, nisu dolazili. Ne znam odakle su uzeli te brojke. Totalno sam protiv popisa na način na koji je održan na Kosovu”, ističe Hasani.

Na pitanje kako ocenjuje činjenicu da će dijaspora moći da se popiše sve do kraja avgusta, ovaj sociolog kaže da je apsolutno reč o političkom problemu.

“To je ipak problem političke prirode. Predsedniku vlade Kosova treba dijaspora, treba mu zbog glasova. Nije on sklon da čeka dijasporu kada ona ima vremena da dođe da se popiše, nego on insistira da drži sve konce kako bi ih upotrebio kada mu bude odgovaralo za glasanje”, smatra Haziri.

Demokrafija i dijaspora

Politikolog Ognjen Gogić kaže da se preliminarni rezultati popisa stanovništva na Kosovu uklapaju u regionalni trend demografskog pada stanovništva, ali i pokušaj vlasti u Prištini da se on prikrije kroz nerealan prikaz građana koji su u dijaspori.

“Mislim da je manipulacija nastupila u tom smislu što su neki ljudi koji su popisani kao trajno stanovništvo zapravo pre dijaspora nego što su realno na teritoriji Kosova. Mislim da će tu doći do neke vrste manipulacije. Nećemo imati pravu sliku koliko je zapravo osoba napustilo Kosovo. Dakle, postoji pad nataliteta, ali takođe postoji visoka stopa emigracije koju rezultati ovog popisa neće na pravi način da odraze”, kaže Gogić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Podsećajući da je Kosovo u jednom periodu imalo "demografski bum" i da je sada krenula silazna putanja.

Prema njegovim rečima Kosovo se, kao i sve druge zemlje regiona suočava sa demografskim padom stanovništva, a istovremeno porastom ljudi koji odlaze u inostranstvo zbog čega su popisivači bili “fleksibilni”.

“Čini se zapravo po saznanjima koje imam sa terena da su tu bili malo fleksibilniji i da je moguće da jedan broj stanovnika koji je popisan kao da je trajno stanovništvo koje živi na teritoriji Kosova, zapravo veći deo vremena provodi u inostranstvo. Bilo je omogućeno ukućenima da popišu i svoje članove porodice koje su na privremenom radu u inostranstva tako da je verovatno zapravo demografski pad Kosova veći nego što ovaj popis pokazuje i da je zapravo više ljudi emigriralo nego što će se utvrditi na osnovu popisa”, ukazuje Gogić.

On dodaje da se trend iseljavanja beleži i kod drugih manjinskih zajednica na Kosovu, pre svega Bošnjacima i Gorancima, a da je trend rasta primetan samo kod romske populacije.

Komentarišući tvrdnje nekih analitičara da su preliminarni rezultati popisa alrmantni i da zahtevaju “vanrednu situciju” Gogić kaže da je reč o ispolitizovanim izjavama zato što je čitav region suočen sa ovim fenomenom koji ne može da se reši “preko noći” već zahteva dugoročno planiranje i strategiju.

“Ko god je pokušao da demografsku krizu reši preko noći video je da to ne funkciona tako. Ali da, zaista i Kosovo, kao i ceo region mora da se zapita ko će tu opšte više živeti, i pre svega, zbog čega postoje taj trend iseljavanja, zbog ekonomskih razloga. To jeste nešto što zahteva ozbiljno razmišljanje u politici”, zaključuje Gogić.

Migracije i strategije

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić ocenjuje da je Kosovo, prema prvim rezultatima popisa, suočeno kako sa unutrašnjom, tako i spoljašnjom migracijom stanovništva što je za premijera Kurtija bio dovoljan signal, ali sa pogrešnom strategijom kako da vrati dijasporu.

“Postoji ta unutrašnja migracija, a postoji i spoljašna migracija. Ono što generalno pokazuje rezultati je da Kosovo ima ozbiljan problem sa odlivom. Kosovo je jedino u regionu koje ima pozitivan prirodni priraštaj, dakle mnogo više rođenih nego umrlih, a opet je izgubljeno oko 200.000 ljudi, to jeste smanjen je broj za 200.000 od popisa iz 2011. I to je ozbiljan problem”, kaže za Andrić Rakić za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima vlasti u Prištini su svesne problema zbog čega su i odlučili da popišu i dijasporu.

“Generalno, dijaspora se ne uključuje u broj popisa. Vi možete da birate, da popišete dijasporu, ali te brojke neće uticati na to kako se kreiraju lokalne politike, kakve će biti budžeti opština. Pretpostavljam da je to urađeno samo da bi se ublažili potencijalni negativni rezultati popisa, da postoji negde svest, da i dalje ima ljudi, samo su u inostranstvu, pa će se možda vratiti”, ističe Andrić Rakić.

U tom svetlu treba posmatrati i najavu premijera Aljbina Kurtija koji je dijaspori ponudio u slučaju povratka i započinjanja nekog biznisa povoljne kredite.

“Što je dosta diskriminativna mera i pokazuje da vlada zapravo ne razmišlja o ljudima koji su već na Kosovu, nego pokušava da natera ljude da se vrate. Ali, ipak lokalno moraju da se dese ozbiljne promene da bi se ljudi iz dijaspore privukli nazad”, kaže naša sagovornica.

Komentarišući preliminarne rezultate popisa Andrić Rakić navodi da je popis pokazao da na Kosovu živi oko 1,5 miliona stanovnika od kojih su pet odsto nacionalne manjine.

Međutim, ističe, popis ukazuje i na pražnjenje manjih sredina, ali i nerealno veći broj stanovnika u gradovima sa prevashodno manjinskim zajednicama.

“Kada pogledate rezultate po gradovima, Agencija je saopštila da je devet gradova zabeležilo porast stanovništva, a realan porast se desio samo u Prištini i Kosovo Polju, i u nekoj meri u Uroševcu, ali to je zaista vrlo malo, samo 700 stanovnika više. Svi ostali gradovi, zapravo opštine u kojima je zabelažen porast su manjinske: Štrbce, Gračanica. Gračanica je na primer zabelažila porast od 80 posto populacije. Mamuša, dakle, turska opština, Klokot i druge opštine koje se smatraju nevećinskim i ni tu zapravo rast nije realan, to je rezultat bojkota popisa iz 2011. A to što su sada porasli brojevi stanovništva, to nam pokazuje da se sada srpsko stanovništvo više, u većoj meri odazvalo. Realnog rasta zaista ima samo u Prištini i Kosovo Polju”, kaže Andrić Rakić.

Zato će benefite osetiti neke sredine južno od Ibra poput Gračanice koja beleži 19.000 stanovnika ili Štrpce koje je sa 3.000 stanovnika 2011, sada na 10.000.

“To će se odraziti pozitivno na njihove kalkulacije budžeta, dakle, porašće im budžeti i moći te lokalnih samoprava malo lakše da dišu, imaće veća sredstva na raspolaganju”, objašnjava.

S druge strane kaže da su Kamenica i Dečani opštine sa najvećim odlivom građana.

“Dečani su izgubile 48 odsto stanovništva”, kaže Andrić Rakić.

Dodaje da je migracija stanovništva najprimetnija u Prištini koja od nekadašnjih 190.000, sada beleži 227.000 i Kosovu Polju koje je - dupliralo stanovništvo i sada se po broju izjednačilo sa Južnom Mitrovicom.

“I to pokazuje da se dobar deo ljudi seli iz okolnih, to jest tih rubnih opština u Prištinu. Kosovo Polja je faktički sada već i spojeno sa Prištinom”, zaključuje Andrić Rakić.