Marsenić: Popis demantovao Kurtija, trend depopulacije Kosova

Sociolog sa Instituta za evropske studije Marija Marsenić ocenila je da rezultati popisa stanovništva na Kosovu pokazuju depopulaciju, ali i demantuju tvrdnje premijera Aljbina Kurtija o ekonomskom prosperitetu.

“Kada su u pitanju rezultati popisa stanovništva na Kosovu i Metohiji može se reći da svedočimo trendu depopulacije, odnosno smanjenja broja stanovništva. Takođe, beleži se smanjen broj radno sposobnog stanovništva u manjim starosnim grupama što nam ukazuje na deficit radno sposobne snage”, kaže Maslenić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima uzroke prvenstveno treba tražiti u političkoj situaciji, zatim lošem standardu i na kraju i bezbednosnim tenzijama.

“U poslednje vreme smo mogli da pročitamo nekoliko izveštaja Svetske banke koji nam ukazuju na visok nivo nezaposlenosti na prostoru takozvanog Kosova. Mislim da se beleži preko preko 60 procenata. Tu su i loše poslovne prilike, migracije. Zatim izveštaje o ekonomskom rastu koje je Aljbin Kurti prekrajao kako njemu odgovara, ne bili manipulisao javnost pričom o nekakvom ogromnom ekonomskom prosperitetu i visokom kvalitetu života ljudi na Kosovi i Metohiji”, ističe Maslenić.

Objašnjava da su rezultati popisa zapravo demantovili tvrdnje premijera Aljbina Kurtija .

“Rezultati popisa su apsolutno demantovali sve te njegove tvrdnje i pokazali su ekonomske neprilike sa kojima se suočava narod. Jedino što je on uspeo, uspešno da distribuira, jeste svakako strah i nasilje, a o realnim rešenjima, kao što su javne politike, domaće i strane investicije, razvojni projekti. O tome nema ni naznaka”, ističe Maslenić.

Kaže da je dodatni problem stvorila i vizna liberalizacija, nakon koje je preko 270.000 Albanaca napustilo Kosovo.

“To su mahom mladi i obrazovani ljudi, dakle radno sposobno stanovništvo koje je napustilo ovu teritoriju i uputilo se ka zemljama Evropske unije, ne bi li tražili bolje uslove života i ekonomske prilike”, naglašava Maslenić.

Objašnjava da kada veliki odliv radno sposobnog stanovništva prouzrokuje disbalans na tržištu rada, odnosno manjak kvalifikovane radne snage prouzrokuje porast nekvalifikovane radne snage što za uzrok ima smanjenje doprinosa u sistemu socijalne zaštite, ali i povećanu prosečnu starost stanovništva i brojne druge posledice.

Kaže da je u ovakvoj situaciji jako teško pronaći rešenje zato što je, kako ističe “populaciona politika privilegija bogatih zemalja”.

“O njoj se može razmišljati jedino kada se uravnoteže svi ostali društveni aspekti. Ali, i na prvom mestu u ovom slučaju treba razmišljati o političkoj i bezbednostnoj stabilizaciji. Tek potom dolaze mere usklađivanja obrazovanja sa potrebama tržišta rada, veće uključivanje žena na tržište rada, povećanje plata, podrška preduzetnicima”, zaključuje Maslenić.