Rotacija na čelu Kfora: Šta očekuje Ulutaševog naslednika, generala Barduanija?

U bazi „Filmski grad“ u Prištini za 11. oktobar najavljena je svečana ceremonija primopredaje dužnosti na čelu Kfora. Dosadašnjeg komandanta, turskog generala Ozkana Ulutaša u novoj, jednogodišnjoj rotaciji, menja italijanski general Enriko Barduani. Sagovorici Kosovo onlajna ističu da ne treba očekivati promene u zadacima i prioritetima ove Misije, ali i napominju da su pripadnici italijanskog kontigenta u više navrata od 1999. godine pokazali odlučnost u zaštiti srpske zajednice i njenih najznačajnijih verskih i kulturnih objekata.

Piše: Arsenije Vučković

Budućeg komandanta Kfora na aerodromu u Prištini dočekao je Italijanski ambasador u Prištini Antonelo De Riu.

„Ovo je 14. put da je Italija na čelu Nato misije, potvrđujući našu nepokolebljivu posvećenost bezbednosti Kosova“, navedeno je u saopštenju italijanske ambasade.

Prema dostupnoj biografiji, general Barduani je bio šef Službe za vojnu politiku Ministarstva odbrane Italije, a jedno vreme i član komande Natoa za obuku i savetovanje i pomoć Zapada u okviru operacije „Odlučna podrška“ u Avganistanu.

Barduani je do 2020. godine komandovao jednom od elitnih italijanskih jedinica, 132. oklopnom brigadom „Arieti“ koja je do februara ove godine bila deo misije Kfora.

Zatim je obavljao značajne funkcije u Vojnom komitetu EU (EUCM) u Briselu.

Njegov prethodnik, turski general Ozkan Ulutaš, ako po bilo čemu, ostaće upamćen po novom izrazu kojim je opisao situaciju na Kosovu.

„Generalno, situacija na terenu je mirna, ali je i dalje krhka“, poručio je u jednom od poslednjih intervjua.

Izraz „krhka“ se ustalio u terminologiji Kfora, baš kao i stalno insistiranje na formulaciji da ova misija „nastavlja da sprovodi mandat koji je baziran na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN kako bi obezbedila bezbednost i sigurnost za sve ljude i zajednice na Kosovu“.

Da će novi komandant Kfora biti iz Italije znalo se još tokom leta. Premijer Srbije Miloš Vučević je tokom razgovora sa načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Italije admiralom Đuzepeom Kavo Dragoneom tada ocenio da je angažovanje italijanskih vojnika Kfora veoma značajno za zaštitu srpskog stanovništva i održanje mira i stabilnosti na Kosovu.

Nije morao da podseća da je upravo zahvaljujući italijanskim pripadnicima 2003. godine od paljenja spašena Pećka patrijaršija, ali i sprečen egzodus Srba iz ovog dela Kosova.

Zbog ovog herojskog čina, 2004. godine Sveti Sinod SPC odlikovao je Ordenom Svetog Save „Folgore brigadu“ koja je pripadala 183. puku „Nembo“. 

„Moramo priznati da tenzije između srpske i albanske zajednice na Kosovu mogu buknuti bez upozorenja i prerasti u ozbilјne nemire. U teorijskom smislu, bezbednost bi trebalo da obezbedi Kosovska policija, Euleks - civilno i krivično pravosuđe, i multinacionalni vojni kontingent Kfor. U praktičnom smislu, veoma je teško dovolјno unapred predvideti lokacije i karakteristike protesta i nereda“, ocenio je januara ove godine za Kosovo onlajn penzionisani italijanski brigadni general Rafaele Jubini koji je 2003. predvodio 183. padobranski puk „Nembo“.

Suština Misije

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje u razgovoru za Kosovo onlajn da bez obzira što ne treba očekivati promene u prioritetima, postavljenje generala Enrika Barduanija za novog komandanta Kfora za Srbe na Kosovu je dobra vest zato što Italijani tradicionalno pokazuju visok stepen odgovornosti i to su pokazali u više kriznih situacija u prošlosti.

„Za Srbe je dobra vest dolazak Italijana jer oni su tradicionalno pokazali visok nivo odgovornosti. Bilo je to uspona i padova, ali je konstanta u italijanskom postupanju svest o tome šta je zadatak Kfora. Pokazalo se u nizu incidentnih situacija da su oni pokušali da što bolje moguće obave svoj posao i zaštite i civile i neke od ključnih simbola srpskog istorijskog prisustva na Kosovu“, kaže Radić.

Podseća da se zaštita manastira Gračanica ni malo slučajno ne vezuje upravo sa prisustvo italijanskog kontigenta Kfora.

Komentarišući jednogodišnji mandat dosadašnjeg komandanta Kfora Ozkana Ulutaša, Radić kaže da je on izvršavao zadatke u skladu sa mandatom ove Misije.

„Ne primećuje se odstupanje ili suštinska razlika iako je bilo bojazni zbog posebnog uticaja Turske na Kosovo u političkom smislu, a zatim i direktne podrške Kosovskim snagama bezbednosti, naoružavanja te formacije, velikih donacija u vojnoj opremi: od automatskih pušaka i minobacača, pa do bespilotnih letilica ’bajraktar’. Manje-više, sve što je sofisticirano u KBS dolazi iz Turske. Ali turski general uklopljen u mehanizam Nato misije je radio ono što se od njega očekuje, izvršavao je redovne zadatke“, smatra Radić.

Dodaje da se istovetno očekuje i od njegovog naslednika.

„Kfor ne želi promene. To je zapravo suština misije. Stabilno i predvidljivo stanje na Kosovu. Ako pitate Kfor svaki dan treba da bude isti. I mislim da se zapravo potvrđuje kontinuitet. Italija je tradicionalno imala veliki interes i za stanje na prostoru bivše Jugoslavije. Ima to svoje istorijske korene koji su jako duboki. Zatim oni su i najbliži ovom regionu i uvek su bili prisutni“, ističe Radić.

Nije iznenađenje što komandu Kfora preuzima italijanski general i podseća da je od dosadašnjih 27 komandanata na jednogodišnjem mandatu, njih 13 bilo iz Italije.

„Ovo je 14. Italijan na dužnosti komandanta Kfora. Pritom u poslednjih 11 godina zapravo su uvek bili Italijani osim dva izuzetka, generala Kaljarija iz Mađorske koji je imao mandat 21. i 22. i turskog generala 23. na 24. Italijani da bi potvrdili prisustvo i da bi ojačali snagu svog komandanta na poziciji u Filmskom gradu u Prištini povećali su broj učesnika Misije tako da sada bezmalo trećina čitavog sastava Kfora su Italijani sa 1.322 pripadnika njihove vojske po aktuelnim zvaničnim podacima Združene komande Natoa u Napulju koja je nadležna za vođenje operacije Kfora“, precizira Radić.

Ističe da druge zemlje koje učestvuju u misiji Kfora do sada nisu pokazale istovetan interes ciljevima ove misije, a da je suštinski interes velikih sila stabilnost i politička predvidljivost Balkana.

„Italija ima interes, ima odgovornost i to je zapravo glavna pretpostavka. Druge sile su na taj način pokazale nešto što nije možda politički korektno, da nemaju isti nivo interesa za Kfor. U osnovi velike sile žele stabilnost Balkana, političku predvidljivost, žele da se izbegnu incidenti, naročito od 24. februara 2022. godine, jer od kada je počeo rat na istoku, svi resursi pažnje su usmereni tamo. Zatim  Gaza i sada Liban diversifikuju interes koji moraju da pokažu velike sile i naravno da je u tom kontekstu Balkan, Kosovo i Metohija, bitno da ostane stabilan utoliko da ne traži dodate resuse, da se učini predvidljivim“, ističe Radić.

Naglašava da su pojačane tenzije na Balkanu proizvele strategiju Nato koja se opisuje kao „pokazivanja zastave“ - nameru da prikažu svoje prisustvo kako na Kosovu tako i u BiH.

„Tenzije na Balkanu su dovele do jačanja interesa za situaciju i mislim da su reakcije Nato, koje se vide kroz direktne aktivnosti Kfora i Eufora u BiH, povećanje ’pokazivanja zastave’. Organizovane su vežbe u nekoliko prethodnih nedelja snaga za reakcije jer Kfor je rezerva za Eufor, a Eufor za Kfor. Jedni i drugi su razmenili jedinice, pokazali su svoju tehniku na ulicama i na Kosovu i u BiH jer je cilj da se poruči da Nato gleda situaciju i da će delovati preventivno ako primete da ima indicija koje ukazuju na pogrošanje“, zaključuje Radić.

Kfor je Kfor

Profesor političke istorije u Prištini Bljerim Canaj kaže da bez obzira na kadrovske promene koje slede Kfor neće menjati svoju strategiju, a da je dosadašnji komandanta ove misije, turski general Ozkan Ulutaš dobro radio svoj posao.

„Kfor ima svoju strategiju i komandant je tu samo da završi svoj posao. To ćemo videti možda u načinu komandovanja,  ali da se promeni strategija Kfora u to ne verujem. Ukoliko dođe do situacije kao što je bila u Severnoj Mitrovici valjda ćemo imati veći broj vojnika, ali ne verujem da može da dođe do promene u strategiji Kfora“, kaže  Canaj za Kosovo onlajn.

Pozitivno ocenjuje jednogodišnji učinak turskog generala Ozkana Ulutaša.

Kaže da je dobro radio svoj posao.

„Bio je dobar, pogotovo ako se vratimo na onaj slučaj. Svi znamo šta radi Kfor i mislim da je on svoj posao završio sjajno“, smatra Canaj.

Upitan kako komentariše dolazak italijnskog generala, Canaj kaže da to nije ni dobra ni loša vest.

„Kfor je Kfor. Dolazak Italijana na čelo nije ni dobra ni loša vest. Isto će biti jer nije bitno da li je on Italijan, Turčin ili Amerikanac. Kfor ima svoju komandu, svoju strategiju kao i svaka vojska“, ocenjuje Canaj.

Upitan da prokomentariše dosadašnji učinak ove misije i da li se građani osećaju sigurno uz prisustvo Kfora, ovaj profesor smatra da se to pokazalo u svim delovima Kosova, uključujući i sever. 
„Imam osećaj da jeste tako. I ovde, ali i na severu. Da nema Kfora šta bi bilo ovde ili tamo? Svi znamo da postoje ekstremne grupe koje nažalost i posle 30 godina imaju neke snove. Zbog toga mislim da je bitno da Kfor tu bude, ne samo za Albance, nego i za Srbe, ali i druge narode koji žive na Kosovu. Barem postoji osećaj sigurnosti“, zaključuje Canaj.

Učinak kontinuiteta

Analitičar iz Gračanice Aleksandar Gudžić smatra da promena na čelu Kfora i dolazak italijanskog generala Enrika Bartuanija za Srbe neće doneti boljitak, ali da pamte i da cene angažovanje italijanskog kontigenta ove Misije u zaštiti srpskih crkava i manastira, posebno 17. marta 2004. godine.

„Ne verujem da će doneti neke promene u odnosu Kfora i Srba, da će to Srbima spektakularno doneti boljitak. Kfor je institucija koja već 25 godina vodi jednu konstantnu politiku kontinuiteta i sumnjam da će dovesti do neke promene. Jedino je komandant Kfora sada Italijan, a u prošlosti smo imali pozitivno iskustvo sa italijanskim vojnicima Kfora, sa italijanskim oficirima. Da nije bilo italijanskog Kfora verovatno bi i Dečani u pogromu 17. marta doživeli sudbinu Bogorodice Ljeviške, Arhangela i drugih crkava i imovine Srba. Na sam pomen italijanskog generala na čelu Kfora kod Srba se javlja neko pozitivno iskustvo i sećanje na pozitivno iskustvo sa italijanskim vojnicima Kfora“, kaže Gudžić za Kosovo onlajn.

Jednogodišnji mandat turskog generala Ozkana Ulutaša opisuje jednom rečju - kontinuitet.

„To je učinak kontinuiteta. Nema tu nekih promena. To je jedna politika koja se nastavlja iz ranijih godina. Dakle, činovnik koji je proveo  vreme na Kosovu kao komandant Kfora“.

Na pitanje kako građani Kosova gledaju na angažman Kfora i osećaju li zbog toga bezbednije smatra da su u srpskoj zajednici pomešana osećanja.

„Recimo da osećaju bezbednost, ali tu su i pomešana osećanja. Osećanje izneverenosti i velika očekivaja od Kfora. Govorim od rata pa naovamo. Srbi su na početku imali neka očekivanja od Kfora da je on tu da zaštiti Srbe, da donese mir, prosperitet i blagostanje. Ne samo Kfor već kompletna međuarodna zajednica. Onda svih ovih godina to pada u vodu. Jedno iznevereno očekivanje“, smatra Gudžić.