Saradnja Kosova, Albanije i Hrvatske: Kako će izgledati u praksi i kojim je interesima motivisana?

Memorandum o saradnji u oblasti odbrane potpisan između Albanije, Kosova i Hrvatske državni vrh Srbije protumačio je kao korak koji narušava regionalnu stabilnost i kao provokativnu inicijativu koja krši Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Njegovi potpisnici tvrde da je cilj dokumenta jačanje regionalne stabilnosti i da je usmeren na razmenu znanja i saradnju vojnih industrija. O tome šta će doneti u praksi, sagovornici Kosovo onlajna kažu da će akcenat biti na jačanju industrije proizvodnje oružja i municije, a da bi se prešlo na drugi nivo i osnovao savez, saglasnost bi morali da daju Nato, EU i Oebs.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Memorandum su u Tirani u utorak potpisali ministri odbrane Albanije Piro Vengu, Hrvatske Ivan Anušić i Kosova Ejup Maćedonci.

Vengu je poručio da Kosovo i Albanija imaju šta da nauče od Hrvatske, Maćedonci da cilj saradnje nije da ugrožava bilo koga već da pošalje poruku svima koji se usude da ugroze stabilnost na Zapadnom Balkanu, a Anušić da će pomenuta saradnja pre svega biti u obaveštajnom sistemu i usmerena na razvoj odbrambene industrije. Najavio je i mogućnost da se ovoj trojki priključi Bugarska.

„Razumeli smo poruku, veoma smo zabrinuti zbog toga što rade“, bila je prva reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je o ovoj temi, između ostalih, razgovarao juče sa generalnim sekretarom Natoa Markom Ruteom. Kako je Vučić izjavio sinoć, Ruteu je ukazao da se ovakvim memorandumom krši Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije najavilo je da će uputiti hitan zahtev ministarstvima inostranih poslova Hrvatske i Albanije za detaljno objašnjenje u vezi sa potpisivanjem memoranduma, navodeći da je uprkos vojnoj neutralnosti Srbija aktivna u borbi protiv terorizma i svih savremenih bezbednosnih pretnji i da je bila spremna da razmotri saradnju u dobroj veri sa Hrvatskom i Albanijom.

„Međutim, ova inicijativa, koja se realizuje bez Srbije, ali uz Prištinu, predstavlja otvorenu provokaciju“, ocenio je MSP Srbije.

Povodom iskazane zabrinutosti Beograda, hrvatski premijer Andrej Plenković danas je izjavio da memorandum nije neprijateljski.

„To je memorandum o zajedničkoj saradnji, tu nema nikakvog neprijateljskog karaktera“, rekao je Plenković.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović, međutim, ocenjuje da je dokument o saradnji Albanije, Hrvatske i Kosova, provokativna deklaracija u funkciji destabilizacije regiona. 

„Kosovo nije država. To je feler za bilo kakav sporazum kojim se vojna ili bilo koja druga saradnja na ovakav način usaglašava među državama. Deklaracija je vrlo provokativna jer je to uslovno rečeno stvaranje nove bezbednosne sile, kako oni to vide, u koju ulazi neko ko po Rezoluciji 1244 ne može da ima vojsku. Kosovo sa privremenim institucijama nema vojsku. To što Hrvatska i Albanja to ignorišu i što mnogi koji ih naoružavaju i podržavaju, to ignorišu, to je buduća opasnost po bezbednost čitavog regiona“, naveo je Odalović za Kosovo onlajn.

Deklaracija je, dodaje, ne služi ničemu osim da se navodno stvori jedan veliki vojni front, jedna vojna sila, kako će to biti predstavljeno.

„Čega su oni garant, ovako organizovani, kada je u pitanju regionalna stabilnost i kada je u pitanju regionalni mir? Ništa iz ovoga ne može da bude dobro. Nadam se da će centri koji imaju obavezu da reaguju na ovo, prvenstveno Unmik i Euleks, koji brinu za deo nadležnosti na prostoru Kosova i Metohije, i da će upozoriti na ovu opasnost“, ocenjuje naš sagovornik.

Po ovom pitanju, kako smatra, najpre treba da se odredi Nato jer je on na teritoriji Kosova svojim trupama jedini garant mira i bezbednosti.

„Ako on ima svoje trupe tamo, kome dozvoljava da potpisuje bilo kakve deklaracije, kojima preuzima, između ostalog i njihov posao i njihovu nadležnost? Jesu li tamo ili nisu? To je prvo pitanje za njih. To naravno povlači i reakciju evropske administracije, a verujem da će o ovome da se izjasne i Sjedinjene Američke Države, pogotovo što oni imaju dosta kritičan odnos prema mnogim stvarima koje se dešavaju u poslednje vreme na prostoru Kosova i Metohije, koje radi Kurti, ali i kada je u pitanju uloga Natoa i uloga tih uslovno da ih nazovem međunarodnih bezbednosnih snaga“, kaže Odalović.

Bez obzira na to što ovaj sporazum neki nazivaju vojnim savezom, izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić objašnjava za Kosovo onlajn da on to ne predstavlja.

„Da bi bio vojni savez, sa tim bi trebalo da se saglase i Nato i Evropska unija, koje su praktično u geopolitičkom kontekstu neki trbuh Evrope. Osim toga, za to bi dozvolu ili saglasnost trebalo da da i Oebs koji je zadužen za kontrolu naružanja u regionu, a nismo svedoci toga“, ističe Lunić.

On navodi da je svaki memorandum o saradnji u oblasti odbrane u principu besadržajan dokument koji predstavlja samo pravni osnov za početak neke ozbiljnije vojne saradnje, pa da je tako i trilateralni memorandum o saradnji koji su potpisali ministri odbrane Hrvatske, Albanije i Kosova besadržajan dokument koji samo nagoveštava veću saradnju.

Svaki državni entitet, napominje Lunić, može drugom entitetu da prodaje oružje, a u kontekstu izvoza naoružanja i vojne opreme, Hrvatska i Albanija priznaju Kosovo kao nezavisni državni subjektivitet.

„Za to može, a i ne mora da služi ovaj dokument, može i bilo kakav međudržavni bilateralni sporazum. Važniji od toga je kontekst vojne industrije. Naime, EU i Nato su odlučili, a videli smo i na poslednjem samitu Natoa da se naglo povećava nivo proizvodnje naoružanja i vojne opreme. U tom kontekstu bi simbioza sve tri industrije predstavljala značajan interes i za Evropsku uniju i za Nato. Srbija o tome mora da vodi računa i sada je pravi trenutak, jer teške geopolitičke situacije upravo kreiraju takav trenutak, da u tom kontekstu vojne industrije napravimo saveznički odnos i sa Evropskom unijom i sa Natom. Jer kapaciteti srpske odbrambene industrije su strateškog nivoa, a ne operativnog ili taktičkog, kakav namerava da izgradi Priština“, kaže Lunić.

Istovremeno ukazuje da treba biti pripremljen za novu bezbednosnu situaciju na Balkanu, ukoliko se zna da se Kosovske snage bezbednosti pripremaju za transformaciju u kosovske oružane snage, što će, kako se planira, formalno postati 2028. godine.

„I to sasvim sigurno neće doneti stabilnost u bezbednostnom kontekstu našeg regiona, ukoliko nastavimo sa virtuelnom trkom u naoružanju, ukoliko nastavimo da kupujemo svi bez ikakve kontrole naoružanje, a znamo da naša društva i države u regionu nisu sposobne niti imaju finansijskog osnova za takvu trku u naoružanju“, navodi naš sagovornik.

Dodaje da smo svedoci da u regionu imamo nezavršenu istoriju i veoma visoko nepoverenje između zemalja regiona.

„Ukoliko se setimo koliko je egzaltirano u Srbiji dočekana vest da smo prva vojna sila u regionu po istraživanju Global Fajer-pauera, onda vidimo da ostale zemlje ne mogu da imaju poverenja u jednu, da kažemo takozvanu vojnu neutralnu zemlju. Vojna neutralnost je kod nas deklarisana, a paradoks svega je da mi nikada nismo tražili da neko prizna tu vojnu neutralnost i onda vidimo da bi trebalo da se zabrinemo oko bezbednosti i stabilnosti ovog regiona“, navodi Lunić koji je mišljenja da je vojna neutralnost Srbije neodrživa.

Prema oceni političkog analitičara iz Tirane Bena Andonija deklaracija Albanije, Kosova i Hrvatske je vid saradnje sa ciljem neke vrste budućeg saveza između njih, a u kontekstu novih geostrateških realnosti u Evropi ovaj memorandum je, kako ocenjuje, olakšanje za Evropu.

„Govorimo o dve zemlje koje su deo Natoa i imamo Kfor, kojim upravlja Nato. Unija vidi Kosovo kao teret, a jasno je da će EU morati da upravlja budućnošću Kosova ako zaista dođe do smanjenja američkih snaga. Tako da je ovaj memorandum olakšanje za Evropu, u kontekstu novih geostrateških realnosti i u Evropi i šire“, navodi Andoni.

Kako smatra, Zagreb, Tirana i Priština imaju određenu vrstu zajedničkog interesa u odnosu na probleme koje svako od njih ima sa Beogradom.

„Sporazum treba posmatrati i u svetlu retorike koja u poslednje vreme postoji u našim zemljama o naoružavanju Srbije, ali i o povećanju vojnog kapaciteta Hrvatske i unapređenju kapaciteta Albanije. Memorandum je koordinacija delovanja naše tri zemlje, a čini se da je akcenat stavljen na jačanje industrije proizvodnje oružja i municije“, kaže Andoni.

Saradnja, kaže, posebno ima smisla i u odnosu na ono o čemu se sve više govori, a to je moguće smanjenje američkih snaga u regionu.

„Kosovo bi moglo da bude jedna od najugroženijih zemalja ako američki vojnici napuste Kfor. To nije jednostavno zato što se ne zna da li će doći vojnici iz drugih zemalja. S druge strane, moralnu težinu američkog prisustva biće veoma teško zameniti“, navodi Andoni.

Potpisivanje memoranduma profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku vidi kao posledicu razvoja događaja na globalnom nivou koji se tiču i regiona, ali, kaže da je ovakav sporazum podstaknut i velikim ulaganjima Srbije u vojsku.

Mazreku napominje da nije pročitao tekst sporazuma, ali samu inicijativu vojne saradnje smatra interesantnom, uzimajući u obzir da su Hrvatska i Albanija članice Natoa, a Kosovo nije.

„Srbija je zemlja koja ima najjaču vojnu snagu u regionu. Nije ugrožena od okolnih država i nije učesnik neke međunarodne vojne saradnje. Može se reći da Srbija nema potrebu da ima toliko velike vojne investicije. Mislim da su toliko ogomne investicije u Srbiji u industriju i vojsku bile podsticaj da ove tri zemlje postignu takav sporazum“, mišljenja je Mazreku.

On navodi da je vojna industrija Hrvatske, pogotovo u poslednje vreme, jedna od najrespektabilnijih što se tiče proizvodnje različitog oružja, dok Albanija i Kosovo nisu toliko poznati po svojoj vojnoj industriji.

„Hrvatska može da snabdeva potrebe vojske Albanije kao člana Natoa, imajući u vidu i određen kalibar oružja prema standardima Natoa. Kosovo bi moglo da ima vojne sporazume i sa drugim zemljama unutar i van Evrope, ali oni ne mogu da budu u toj meri odgovarajući i kvalitetni uzimajući u obzir šta prozivodi vojna industrija Hrvatske, dok i cene mogu da budu jedan od važnih parametara. Zbog toga smatram korisnim sporazum ovog trougla“, zaključuje Mazreku u izjavi za Kosovo onlajn.