Severna Makedonija: Vanredni izbori ili konsenzus vlasti i opozicije - građani nezadovoljni zbog političke nestabilnosti

Severna Makedonija se već nekoliko meseci nalazi u političkoj krizi u iščekivanju glasanja za ustavne amandmane, a vanredni parlamentarni izbori u toj zemlji usled nesuglasica vlasti i opozicije oko tog pitanja, prema mišljenju mnogih sve su verovatnija opcija. Specijalni dopisnik "Politike" iz Skoplja Željko Šajn kaže da se Makedonija definitivno nalazi na izbornoj raskrsnici i to ne samo kada su parlamentarni izbori u pitanju i da je vreme da stranke u toj zemlji ostvare politički dijalog. Komunikolog iz Skoplja Bojan Kordalov ocenjuje da bi i vlast i opoziciju trebalo da brine činjenica da građani, nakon brojnih političkih kriza u poselednje tri decenije, imaju osećaj da političke partije usled borbe za vlast gube iz vida njihove potrebe, pitanja, brige i probleme.

Ustavni amandmani koje je predložila Vlada predviđaju dopunu Preambule i članova 49. i 78. Ustava, gde se nabrajaju delovi naroda u Severnoj Makedoniji. Kako je predloženo, u tekstu: „Državljani Republike Severne Makedonije, makedonski narod, deo albanskog naroda, turski narod, vlaški narod, srpski narod, romski narod, bošnjački narod i drugi“, iza reči bošnjački narod stavlja se zapeta i dodaje se: "bugarski narod, hrvatski narod, crnogorski narod, slovenački narod, jevrejski narod i egipatski narod".

Amandmani su pripremljeni u Odboru za odnose među zajednicama, kako je navedeno, da se očuva paritet predstavnika u Skupštini svih zajednica utvrđenih Preambulom Ustava.

Usvajanje amandmana vezano je i za nastavak evrointegracija Severne Makedinije, jer bi u suprotnom Bugarska, kao članica EU, mogla da zaustavi taj proces.

Za usvajanje ustavnih amandmana potrebna je dvotrećinska većina u Sobranju, za koju je neophodna i podrška najveće opozicione partije VMRO-DPMNE, koja je, međutim protiv njihovog usvajanja, a njihov lider Hristijan Mickovski u javnim istupima ponavlja stav da je VMRO-DPMNE "protiv ustavnih amandmana pod diktatom". Dodatno ta partija zahteva raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Jedan od zahteva opozicije na sastanku rukovodstva predsednika vladajuće SDSM i VMRO-DPMNE bio je formiranje vlade u kojoj albanska stranka DUI neće učestvovati. Ministri iz redova DUI su prošlog meseca ponudili ostavke premijeru Dimitru Kovačevskom, za koje su naveli da će stupiti na snagu odmah po usvajanju ustavnih amandmana, kao i da VMRO-DPMNE može odmah da postane deo Vlade u kojoj DUI neće učestvovati i da ta nova koalicija organizuje vanredne parlamentarne izbore.

Komunikolog iz Skoplja Bojan Kordalov podseća da su građani Severne Makedonije u protekle tri decenije, otkako je ta zemlja samostalna, retko izlazili da redovne parlamentarne izbore i da su navikli na stalne političke tenzije.

"I stalna očekivanja nekih 'odlučnih' izbornih odluka koje će 'konačno građanima odrediti željeni pravac u kome će se kretati država', i obećanja da će to građanima 'doneti mir, pravdu, veće plate i penzije, iskorenjivanje korupcije, članstvo u EU, rešavanje sporova itd.'
Ali utisak većine građana je da umesto toga, jedino što raste posle svakih izbora jeste broj neispunjenih obećanja, odnosno razočarenje posle svakog izbornog ciklusa. I to nije nečije mišljenje ili tvrdnja, već statistika koja jasno pokazuje da broj zainteresovanih birača opada sa svakim narednim izbornim ciklusom, a mi odavno imamo tip izbora koji će biti neuspešan ako ne ide istovremeno u kombinaciji sa drugim izborna konfrontacija", kaže Kordalov.

Po rečima Kordalova, poruke koje građani šalju svakog izbornog dana, odavno je političarima trebalo da ukažu da njihovo ponašanje i stavovi ne ispunjavaju očekivanja i da se sve više udaljavaju od onih koji im daju vlast – odnosno naroda.

"Ali umesto da svaki političar traži način da se približi građanima, oni odlučuju da stanu bliže i poslušnije svojim partijskim liderima, shvatajući da im je to najbolji i najlakši način da budu deo kolača funkcija", dodaje Kordalov.

On ističe da nije siguran koliko su vanredni izbori verovatni, pogotovo što je redovni mandat aktuelne vlade traje manje od godinu dana.

"Ali važno je naglasiti da je demokratski zdravo očekivati da opozicione stranke podrže i rade na održavanju vanrednih izbora, kao što se od vladajućih u potpunosti očekuje da čuju više o potrebi političkog kontinuiteta, strukturalnog i dugoročnog reforme itd", kaže Kordalov.

Kordalov naglašava i da ono što bi trebalo da brine sve, pa i vlast i opoziciju, jeste osećaj među građanima "da se u ovoj vrsti gole političke borbe za ostanak ili dolazak na vlast gube potrebe građana i njihova pitanja, brige i problemi".

"Drugim rečima, nakon više od 30 godina pluralizma i desetina različitih izbornih i referendumskih obračuna, građanima je važnije ko razume, odnosno koja stranka ili koalicija može i želi da se realno nosi sa svakodnevnim izazovima kao što su rast cena, cena povećava svaki korak, inflaciju plata i penzija, beneficije članstva u EU za svakog čoveka, nego ko će biti na vlasti", zaključuje Kordalov.

Specijalni dopisnik „Politike“ iz Skoplja Željko Šajn smatra da se Severna Makedonija definitivno nalazi na raskrsnici izbora.

"Ali ne samo političkih parlamentarnih i realizacije novih ustavnih promena već i pred istorijskim putem koji trasiraju političari svih partija, a pre svega, dve najveće makedonske političke partije, SDSM i VMRO-DPMNE. Od njih zavisi kakvu će budućnost imati Severna Makedonija i njen narod", rekao je Šajn za Kosovo onlajn.

Šajn situaciju u Severnoj Makedoniji povezuje u sa velikim silama i bitkom za globalne interese nakon hladnog rata.

"No, Severna Makedonija, kao mala zemlja, mora da se povinuje licemernoj politici EU, o čija se lažna obećanja već saplitala, ili američkoj politici, koja pokušava da porobi EU, te da, kao članica NATO, sledi strateške ciljeve Severnoatlantske alijanse", kaže Šajn.

Dodaje da je, da bi se Severna Makedonija etablirala na međunarodnom planu, veoma važno da se ostvari dijalog među makedonskim partijama, a zatim i sa albanskim političkim subjektom, koji je, po njegovim rečima odlučujući politički faktor.

"U protivnom, ni 'Otvoreni Balkan' neće moći da kontroliše bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu. Koliko god ponovna promena Ustava bila gorka za Severnu Makedoniju, taj korak brani njen identitet, suverenitet i opredeljuje je za evrointegracijske perspektive", zaključuje Šajn.