Slučaj Račak: Može li se do istine, posle Haga i 26 godina kasnije?

Specijalno tužilaštvo Kosova najavilo je da bi do kraja godine moglo da podigne više optužnica za ratne zločine počinjene tokom rata 1999, a među njima i za događaje u Račku. Može li se do istine posle 26 godina i činjenice da je ovaj događaj već bio predmet istrage haškog tužilaštva? I dok u Prištini tvrde da je to moguće, stručnjaci iz Beograda tvrde da je reč o političkim procesima bez materijalnih dokaza o umešanosti srpskih snaga u navodni ratni zločin počinjen 15. januara 1999.

Piše: Đorđe Barović

„Specijalno tužilaštvo Kosova ulaže maksimalne napore da do kraja ove godine podigne optužnice za masakre u Račku i zatvoru u Dubravi, kao i za slučaj proterivanja albanskih civila sa Kosova“, izjavio je rukovodilac Odeljenja za ratne zločine u Specijalnom tužilaštvu Kosova Iljir Morina za Kosova pres.

Objasnio je da su na Kosovu obavljene istražne radnje, a da je polovina dokaza u Srbiji i Haškom tribunalu.

Takođe, Morina je kazao da je planirano da se saslušaju i brojni međunarodni svedoci.

Jedan od njih već jeste.

„Radujem se svedočenju“, izjavio je krajem januara bivši šef Verifikacione misije na Kosovu Vilijem Voker nakon što je pozvan u Specijalno tužilaštvo.

Upravo zahvaljujući njegovom izveštaju Račak je proglašen masakrom i bio povod za Nato bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.

Voker je kasnije, 2017. u Račku dobio spomenik, ali i novac Vlade Kosova, 70.000 evra kako bi završio knjigu o Račku.

Na promociji „Račak: Istorija ratnog zločina“, januara ove godine ocenio je da je taj događaj bio istorijski trenutak koji je promenio sudbinu Balkana.

Međunarodni zvaničnici na Kosovu svakog 15. januara redom tvrde da bi odgovorni za događaje u Račku trebalo da odgovaraju.

Ovaj događaj je bio i jedan od ključnih tačaka optužnice protiv eks predsednika SRJ Slobodana Miloševića, ali i „šestorke“ - grupe srpskih političara, vojnih i policijskih generala.

Tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen je svih optužbi.

Ostali su presuđeni, ali ne i za Račak.

Na Kosovu je situacija nešto drugačija.

U prvom suđenju u odsustvu, krajem prošle godine, Čedomir Aleksić je osuđen na 15 godina upravo zbog događaja u Račku, ali i drugim selima oko Štimlja.

Istovremeno, ali godinu dana ranije, 15. januara 2023, Aljbin Kurti je saopštio da je Specijalno tužilaštvo Kosova raspisalo međunarodne poternice za 18  Srba zbog navodnog učestvovanja u događaju u Račku.

„Pozivajući se na svedočenja tog vremena u izjavama 63 saslušana svedoka i dokazima Haškog tribunala, Specijalno tužilaštvo Kosova raspisalo je međunarodne poternice za 18 srpskih lica osumnjičenih za učešće u masakru u Račku“, rekao je Kurti.

Dokazi iz Haga

Bivši istražni sudija u Prištini Danica Marinković jedan je od svedoka u Hagu. Tamo je 2003. govorila upravo o Račku.

„I sud i tužilaštvo su shvatili da nema osnova da bilo ko bude optužen“, ističe u razgovoru za Kosovo onlajn Marinković.

Kada je reč o istrazi u Prištini i mogućim novim dokazima koje su prikupili, naglašava, ništa se u međuvremenu nije promenilo.

„Oni za Račak nemaju ni jedan materijalni dokaz, i u slučaju da podignu optužnicu, koji bi potkrepili. Materijalne dokaze vezano za događaje u Račku prikupili smo mi, ja kao istražni sudija, u toku sprovedene istrage: od uviđaja na licu mesta, pronađenog oružja, rovova, uniformi, njihovog štaba… Činjenica je, to svi znaju da je Račak bilo veliko uporište terorista. Čak i njihovi komandanti koji su se pojavili kao svedoci u Haškom tribunalu svedočili su o njihovoj organizaciji, o njihovom učešću - o napadima na civile, ubistvima policajacaja“, ističe Marinković za Kosovo onlajn.

To tvrdi na osnovu dokaza koje je prikupila, ali i svega što je videla tokom uviđaja koji je radila kao dežurni istražni sudija.

„Tela koja smo pronašli u džamiji, 18. januara 1999, nakon izvršene obdukcije koja je sprovedena kao istražnja radnja u toku istrage, utvrđeno je da su svi poginuli od povreda nanetih iz vatrenog, ručnog oružja, tako da ni jedan dokaz da se desio masakr nad nedužnim civilima, kako je tada lažno svedočio američki špijun Voker, nije bilo - niti ima i dan-danas. Dakle, masakra u Račku nije bilo“, decidna je Marinković.

Upitana zbog čega se prištinsko tužilaštvo bavi tim slučajem 26 godina kasnije ukoliko nema dokaza, Marinković kaže da je to pokušaj da se opravda teza o „srpskim zločinima nad albanskim civilima“.

„Oni ne mogu da pređu preko činjenice da nisu uspeli scenarijom koji je bio smišljen zato što smo ušli u Račak pre njih. Iako su nas sprečavali, pucali tri dana na nas da ne bismo ušli - uspeli smo i pronašli materijalne dokaze da tamo nije bilo masakra nego da su poginuli pripadnici OVK u anti-terorističkoj akciji koju su izveli pripadnici srpske policije“, smatra Marinković.

Upitana da li bi ova istraga i eventualni ishod suđenja mogao da donese istinu šta se dogodilo tog januara 1999, Marinković je skeptična.

„Oni ističu da prikupljaju dokaze, da su već prikupili neki broj svedoka… To je sve znak pitanja. Ništa im ne verujem. Što god budu pokrenuli to će biti improvizovano, lažno, namešteno. Kao i do sada. Sve krivične postupke koji su vođeni ili se vode od strane organa takozvane Republike Kosovo su namešteni. Osuđeni su Srbi bez ikakvog osnova. Na osnovu svedoka koji su lažno svedočili. To je tužno i žalosno i neprofesionalno. Razočarana sam u pravosudni sistem u Prištini, da sudije i tužioci sebi dozvoljavaju da ne sude po zakonu, već da osuđuju nevine i to na velike kazne za nešto što se nije desilo“, kaže Marinković.

Suđenja u odsustvu

Advokat Amer Alija iz Fonda za humanitarno pravo iz Prištine kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je istraga o Račku deo istraga koje je Specijalno tužilaštvo Kosova pokrenulo nakon 2019. godine i promene zakona po kome su moguća i suđenja u odsustvu.

„Nakon stupanja na snagu suđenja u odsustvu 2019. godine, Specijalno tužilaštvo Kosova počelo je sa istragama u odsustvu i imamo informaciju da sada vrši istragu i za masakr koji se desio u Račku i na drugim mestima na teritoriji Kosova“, izjavio je Alija za Kosovo onlajn.

Prema podacima sa kojima FHP raspolaže do sada je, u ovakvim sudskim postupcima, podignuto 17 optužnica.

Kada je reč o slučaju Račak Alija kaže da je među saslušanima i bivši šef verifikacione misije Oebsa Vilijem Voker.

„Imamo informacija i od tužilaštva i od suda da oni već rade na tome, rade istragu i takođe su saslušali nekoliko svedoka u posebnim istragama. Saslušan je i Vilijem Voker u vezi tih zločina i očekujemo da će uskoro da se istraga završi, pa ćemo videti kakvi će biti rezultati, da li će biti optužnice ili ne“, precizira Alija.

Dodaje da osim istrage ovaj i drugi procesi za ratne zločine podrazumeva i prikupljanje odgovarajuće dokumentacije, ali i prevod izjava svedoka, a zatim i obezbeđivanja advokata optuženima u odsustvu.

„U međuvremenu treba ispuniti i neke uslove koji se sprovode u istražnoj fazi. Dakle, treba da se proveri adresa osumnjičenih, da se pusti nalog za hapšenje, da se objavi optužnica i poziv za suđenje… To će da oduzme određeni period koji je predviđen u krivičnom postupku“, objašnjava Alija.

„Lažna zastava“

I nekadašnji sudija Okružnog suda u Peći i specijalni istražni sudija Ministarstva pravde SRJ za istraživanje ratnih zločina na teritoriji Kosova, a sada advokat, Goran Petronijević tvrdi da nema dokaza o ratnom zločinu srpskih snaga u Račku.

Uveren je da iza pokrenute istrage u Prištini stoje isključivo politički razlozi - „pokrivalica“ za veliku unutrašnjo-političku krizu na Kosovu.

„Ovo dođe kao jedna vrsta 'pokrivalice', maske. Bilo bi normalno, ako je postojala bilo kakva sumnja ili ozbiljniji dokazi, da su to radili pre 20 ili 15 godina. Ali, posle 26 godina potezati to očigledno postoje isključivo i samo politički razlozi“, kaže Petronijević za Kosovo onlajn.

Tvrdi da je slučaj Račak deo šire slike u kojoj se sudski postupci koriste za unutrašnjo-političku svrhu.

„Izmišljanje tih sudskih postupaka ili njihova fabrikovanja idu postepeno. Kada se završi jedan postupak onda kreće drugi. Sada treba novi postupak koji će pokriti više stvari. Prvo, veliku unutrašnju političku krizu, nezadovoljstvo Kurtijevim režimom, problem progona Srba i problem koji se javlja što se u Hagu, pred Posebnim odeljenjem za ratne zločine, protiv visokih funkcionera OVK oni optužuju za zločine i nad Albancima i na nešto malo i nad Srbima“, smatra Petronijević.

Ističe da je haško tužilaštvo tokom svog rada izbacilo mnoge događaje koji su stavljani na teret Slobodanu Miloševiću i grupi visokih političkih, policijskih i vojnih rukovodilaca Srbije.

„Račak nije bio u zoni interesovanja zbog toga što su u Hagu procenili da je iscenirana situacija. Tačnije, oni su dobili pouzdane informacije od američke obaveštajne službe sa kojom su bili u jako bliskim odnosima da je Račak iscenirana situacija, ili klasičan 'folsfleg'. Dakle, jedna vrsta nameštaljke da se napakosti srpskoj strani u tom trenutku, da se ona optuži i da se to iskoristi kao povod za bombardovanje koje je ranije i planirano. To nema više nikakve dileme. Račak je isključivo isfabrikovan u tu svrhu“, tvrdi ovaj advokat.

Upitan zbog čega je onda u Prištini pokrenuta nova istraga i najavljuje optužnica, Petronijević razlog vidi u političkim motivima.

„Nakon što se to sve dogodilo kako se dogodilo, očigledno je da sada u Prištini nedostaju politički motivi aktivnostima Kurtijevog režima. I sada se hvataju za slamku. Posle 26 godina oni iz naftalina vade događaje koje su pretresali i naši sudovi, i sud u Hagu i njihovi sudovi dole i niko do sada to nije okarakterisao kao postojanje mogućnosti da je izvršena bilo kakva radnja koja bi mogla da se okarakteriše kao ratni zločin na strani srpske policije ili vojske“, zaključuje Petronijević.