Softversko ili „beketovsko“ pitanje: Zbog čega kasne rezultati popisa u Crnoj Gori?

Za jedne softversko, a za druge pozorišno, tek ni osam meseci od završetka popisa stanovništva u Crnoj Gori nema odgovora na pitanje zbog čega još nisu objavljeni podaci o ključnim identitetskim kategorijama: etničkoj pripadnosti, maternjem jeziku i veroispovesti. Za sagovornike Kosovo onlajn jedno je sigurno - Srba će u zvaničnoj statistici Crne Gore, bez obzira da li se koristio „programski“ ili „dramski“ jezik, biti daleko više nego 2011. godine.

Piše: Arsenije Vučković

Popis stanovništva u Crnoj Gori održan je od od 3. do 28. decembra prošle godine.

Planiran za 2021, najpre je odložen zbog pandemije kovida, a zatim za 1. novembar 2023, ali ga je 44. vlada na prvoj sednici nakon konstituisanja odložila za 1. decembar i to zbog pretnji opozicije da će ga bojkotovati zato što u popisnim komisijama nema njenih članova.

Vlada i predstavnici opozicije i Veća manjinskih zajednica nakon toga su potpisali Sporazum o popisu, kojim je, između ostalog, predviđeno proširivanje popisnih komisija, kontrola unosa prikupljenih podataka, izrade softvera za njihovu proveru i zabrana partijama da sprovode kampanju vezanu za popis.

Od tada je pitanje softvera za popis stanovništva u Crnoj Gori, nezvanično, uvršćeno i u „dramski repertoar“.

„Mi čekamo softver kao što su Vladimir i Estragon čekali Godoa", slikovito je objasnio predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević.

Aludirao je na činjenicu da ni osam meseci od završetka popisa Monstat nije izašao sa podacima.  

I Knežević je, kao Samjuel Beket u pozorišnom tekstu „Čekajući Godoa“, problem doveo do apsurda.

„Da smo organizovali popis u Indiji i Pakistanu do sad bi se ručno izbrojali, a evo u Crnoj Gori nikako da se izbrojimo“, slikovito je to uporedio Knežević.

Kao i u teoriji pozorišta, tako je i on i za rezultate popisa ponudio objašnjenje.

„Počinjem da sumnjam da je ovde očigledno problem što je broj Srba porastao u odnosu na prethodni popis i što je većinski jezik u Crnoj Gori srpski. E to je izgleda nekome problem da objavi rezultate kako ne bi ona druga strana saopštila da je nezadovoljna i da je to put ka okupaciji Crne Gore", kazao je Knežević.

Za sada, odnosno za ovih osam meseci od završetka popisa, jedino je jasno da Crna Gora ima 633.158 stanovnika, 217.441 domaćinstava i 396.873 stanova.

Ove podatke je krajem januara saopštio direktor Uprave za statistiku Monstat Miroslav Pejović.

„Podaci o identitetskim pitanjima popisa počeće da se unose 1. februara i trajaće do šest meseci, što ne znači da unos neće biti završen i ranije. To će biti moguće tek nakon unosa podataka, sprovedenih statističkih kontrola i uparivanja sa svim ostalim administritivnim izvorima podataka", precizirao je Pejović.

I sagovornici Kosovo onlajn su u dilemi da li se u Crnoj Gori čeka Godo ili softver.

Kompromisi i posledice

Politikolog Vladimir Pavićević ocenjuje da kašnjenje u objavljivanju identitetskih detalja popisa stanovništva u Crnoj Gori ukazuje ne samo na neozbiljnost onih koji su rukovodili ovim procesom već i da za neke političke činioce može biti prepreka što se mnogo veći broj građana nacionalno izjasnio kao Srbi koji govore srpskim jezikom i pripadnici su Srpske pravoslavne crkve.

„Sigurno je da ćemo nakon ovoga popisa kada god bili ti rezultati, a svi želimo da budu što pre, sigurno je da ćemo imati još veći broj ljudi koji govori srpskim jezikom. Sigurno je da će imati još veći broj ljudi koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi. A, pripadnodnost SPC i eparhijama, odnosno Mitropoliji crnogorsko-primorskoj SPC to je već opšta stvar, ubedljiva većina pravoslavnih vernika u Crnoj Gori. Sigurno je da ta činjenica sama po sebi može pojednim političkim akterima u Crnoj Gori da se pojavi kao neka vrsta potencijalne prepreke za njihovo delovanje“, kaže Pavićević u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je problem kašnjenja ključnih delova popisa stanovništva prouzrokovan političkim kompromisima nakon formiranja vlade Milojka Spajića i pretnje DPS-a da će bojkotovati proces.

„Tačno je. Popis u Crnoj Gori je organizovan krajem prošle godine i ljudi se pitaju sa razlogom zašto i koliko to, već osam meseci i više, nakon organizovanog popisa, nema rezultata tih popisa i to u onom delu koji se tiče onih najosetljivijih pitanja, kao što je pitanje jezika kojem ljudi govore, nacionalne pripadnosti, veru i ispovesti itd. Međutim, da bi se razumelo šta je problem, kako je nastao problem, treba zapravo razumeti politički portret i karakter Milojka Spajića, predsednika vlade Crne Gore. On je preuzeo dužnost u momentu kada je popis trebalo da bude organizovan. Suočio se sa najavom bojkota popisa od strane Milovog DPS -a“, podseća Pavićević.

Dodaje da je Spajić, kako bi eliminisao mogućnost bojkota prihvatio ideju da svaki građanin Crne Gore preko posebnog softvera dobije mogućnost da proveri verodostojnost onoga što je izjavio popisivačima.

„Šta je nastalo kao problem? Što do danas nemamo obezbeđen taj softver. Nekoliko puta je raspisivan tender da se obezbeeđi softver, softvera nema. I sad konačno imamo najavu da će softvera uskoro biti, što znači da bi smo možda do kraja godine mogli da imamo i rezultate popisa kada se tiče ovih najosjetljivih pitanja“, kaže Pavićević.

Naglašava da bez obzira na razloge, kašnjenje rezultata popisa ukazuju na neozbiljnost onih koji su rukovodili ovim procesom.

„Svakako, šta god da je uzrok toga što mi i dalje nemamo rezultate popisa, ta situacija ukazuje na neozbiljnost onih ljudi koji su upravljali procesom“, naglašava Pavićević.

Zaključuje da bez obzira kada će rezultati biti saopšteni, oni će za Crnu Goru biti orijentir za pravljenje dugoročnih planova.

„Rezultati popisa kakvi god oni da budu će za Crnu Goru da znače dve stvari. Jedno je da oni ljudi koji upravljaju imaju neke relevatne podatke o tome šta se dešava sa stanovništvom u Crnoj Gori u smislu njihovih ideja, ambicija, profesija... I da vidimo šta će da se dešava sa Crnom Gorom u smislu pravljenja planova za deset-petnaest godina ili možda do pedeset godina. Nama su između ostalog i za to potrebni rezultati popisa“, poručuje Pavićević.

Od softvera do politike

Ipak, sociolog sa Instituta za evropske studije Marija Marsenić smatra da kašnjenje sa podacima iz prošlogodišnjeg popisa u Crnoj Gori nije softversko, već političko pitanje zato što će rezultati drastično promenilo sadašnju sliku Crne Gore kao i njenu politiku.

„Činjenica da na rezultate popisa stanovništva u Crnoj Gori čekamo već od 2023. godine i da podaci o nacionalnosti, veroispovijesti i religiji još uvek nisu objavljeni, ukazuje nam na to da problem nije u raspisivanju tendera za nabavku softvera niti u formiranju komisija za usvajanje tih tendera, već taj problem polako prelazi u političko pitanje odnosno u politički problem“, kaže Marsenić za Kosovo onlajn.

Tvrdi da podaci nisu objavljeni iz razloga što će pokazati većinu pripadnika srpske nacionalnosti, većinu onih kojima je srpski jezik maternji jezik i većinu onih koji se izjašnjavaju kao pravoslavci.

„Već smo imali priliku da vidimo da je popis otkazivan nekoliko puta i da je bilo reči o tome da će se otkazati i taj deo o nacionalnosti i veroispovesti, odnosno da će se ta pitanja izbaciti iz popisa jer bi to drastično promenilo sadašnju sliku Crne Gore kao i njenu politiku“, objašnjava Marsenić.

Naglašava da će sa objavljivanjem ovih podataka Srbi imati pravo da traže svoja ustavna prava, ali i veću prisutnost u organima vlasti.

„Tražiće ustavne garancije o očuvanju svog kulturnog i nacionalnog identiteta i zahteve za nacionalnim simbolima, obrazovanjem na srpskom jeziku… Naravno, to će se odraziti i na regionalnu saradnju i odnose sa susednim zemljama što je fer i korektno ako podaci budu verodostojno obrađeni, što je i svrha popisa stanovništva, dakle ta jednaka raspodela dobara i sredstava u odnosu na demografski pejsaž i potrebe stanovništva“, ističe Marsenić.

Smatra da veći broj Srba u Crnoj Gori ne odgovara sadašnjim strukturama vlasti i da su zbog toga moguće manipulacije brojkama koje su, podseća, već viđenje tokom popisa stanovništva na Kosovu.

„Kao i na Kosovu i Metohiji, tako i u Crnoj Gori dosta manipulisalo brojkama sa popisa stanovništva. Ne treba zaboraviti da u Crnoj Gori trenutno boravi veliki broj Rusa, Ukrajinaca i Turaka koji imaju stalni, privremeni boravak u Crnoj Gori, i da su oni popisani na ovom popisu, a taj broj se kreće od 100.000 do 150 .000, a što uopšte nije mala brojka za jednu malu zemlju kao što je Crna Gora. Takođe, popisivani su i ljudi koji imaju prebivalište u Crnoj Gori, a koji više ne žive tu. Takođe, imamo i neke paradoksalne i apsurdne podatke. Recimo, zanimljivo je da u nekoliko gradova u Crnoj Gori imamo više popisanih stanova nego stanovnika“, ukazuje Marsenić.

„Inženjering“ i Nato

Istoričar Stefan Radojković ima sasvim drugačiji pristup.

Ocenjuje da mnogima u Crnoj Gori, ali i regionu neće odgovarati rezultati popisa koji će verifikovati faktičku zastupljenost Srba u ovoj zemlji i mogućnost da bi na Zapadnom Balkanu jedna od članica Natoa mogla da bude zastupnik i srpskih interesa.

„Ne odgovara im da jedna Nato članica bude očigledno naseljena pretežno srpskim etničkim stanovništvom, a onda to zapravo implicira dalje da bi ona vodila računa i o interesima ne samo srpskog naroda u Crnoj Gori, nego i o interesima Srbije što oni verovatno pokušavaju da spreče. A ako bi si izašlo sa zvaničnim rezultatima o popisima, to bi zapravo verifikovalo zvanično, defakto stanje koje bi dobilo zapravo pečat države i samim tim bilo bi neosporna činjenica do sledećih nekih popisa. A isto tako moramo se podsetiti da je ovoj popisi između ostalog i odlagan baš zbog osetljive situacije u Crnoj Gori nakon onih avgustovskih promena 2020. godine“, ističe Radojković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Dodaje da kod političkih aktera u Crnoj Gori veći broj Srba stvara dozu straha ne samo zbog mogućih međuetničkih tenzija, već i poteza rukovodstva što se najbolje videlo, podseća, izglasavanjem Rezolucije o Jasenovcu.

„Verovatno, barem što se tiče političkih aktera u Crnoj Gori, postoji određena doza straha od nekih tenzija i međuetničkih eventualno sukoba ili verovatno da neki preostali recidivi DPS-a ne naprave određene probleme u samoj Crnoj Gori. Ali, isto tako videli smo i zbog Rezolucije Jesenovcu videli smo da Crna Gora vodi račune i kakav će to imati utisak na region, na njene susede, verovatno na Hrvatsku i Albaniju i verovatno brinu i zbog prištinske administracije. Oni su, kako to i sami govore, deklarisano na evropskom putu, članica su Natoa, a verovatno sada tu postoje, da kažemo spoljni akteri kojima ne odgovara zapravo da se broj ljudi koji se izjašnjava u Crne Gori kao Srbi povećava, dakle negde se očekuje da su rezultati preko 35 odsto onih koji se osećaju kao Srbi, a da jezikom koji govore, da je odabrani jezik preko 50 procenata srpski jezik“, smatra Radojković.

Govoreći o kašnjenju objavljivanja ključnih delova iz popisa stanovništva koji je u Crnoj Gori održan u decembru prošle godine, ovaj stručnjak kaže da je ono direktno povezano upravo sa „skokom broja popisanih Srba“.

„Reč je tome da je obećanje dato negde u januaru, februaru da će za nekih šest meseci najviše biti konačni rezultati popisa, što je otprilike to. Danas u mesecu, avgustu, zapravo mi treba da očekujemo te rezultate popisa. Nezvanično se priča, po kuloarima naravno, da je skočio broj popisanih Srba i još ono što je potencijalno problematično za neke političke aktere koliko u Crnoj Gori i toliko i van Crne Gore, broj popisanih ljudi koji govore srpskim jezikom“, kaže Radojković.

Dodaje i da je problem višeslojan i da je posledica pokušaja "identitetskog inženjeringa".

„Jedan od problema je što zapravo zvanični jezik u Crnoj Gori je crnogorski i prema prethodnom popisu iz 2011. manje ljudi pričaju crnogorski jezik, a više pričaju srpski jezik. Očekivanja su da će taj broj da prelazi sada 50 posto ljudi koji pričaju srpski jezik i onda se postavlja pitanje da li je zaista crnogorski jezik pravi jezik ili je to u pitanju neke identitetski inženjering“, ističe Radojković.

Prema njegovim rečima činjenica da bi prema rezultatima popisa broj Srba bio mnogo veći nego na popisu iz 2011. godine ne bi trebalo da zabrinjava ni političke stranke, ali i druge manjinske zajednice u Crnoj Gori.

„Kao i svaka nacinalna manjina radovala bi se da njihov broj raste i samim tim proporcijalno i uticaj u političkim kuloarima i politčkim igrama unutar-političkim dešavanjima u Crnoj Gori. Ali, mislim da popis srpskog naroda ne pogađa previše manjine jer je u Crnoj Gori postala politička praksa gde su i manjine uvek zastupljene u radu i u parlamentu i u izvršnoj vlasti Crne Gore, tako da mislim da to ne pogađa preterano, na primer, Bošnjake ili Hrvate ili Albance, ali mislim da se tu pokazuje da je onaj identitetski inženjerin koji je bio deo plana i programa bivšeg režima Mila Đukanovića, sad očigledno doživljava poraz“, naglašava Radojković.