Sorensen u prvoj poseti Prištini: Energičan start, nerešenih pitanja napretek

Nastavio je maršrutom svog prethodnika Miroslava Lajčaka – prvo poseta Prištini, pa Beogradu. Na kraju prvog dana trodnevne posete Kosovu, razgovore sa domaćinima je opisao kao „dobar početak“. Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen, prilikom prve posete Kosovu nije otkrivao planove za nastavak dijaloga, ali je „ispipavao puls“ kako predstavnika vlasti, tako i opozicije - da li ovaj proces uopšte može da napreduje.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština, bezbednosna situacija na Kosovu, ali i izgledi da se Kosovu ukinu kaznene mere Evropske unije, bila su pitanja o kojima je juče i danas Sorensen razgovarao sa predsednicom i premijerom Kosova, predstavnicima opozicije i komandantom Kfora.

I pored vidljive energije danskog diplomate i uprkos njegovom bogatom iskustvu, kako ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna, biće potrebno mnogo napora da bi se otkočio dijalog i primenili postignuti sporazumi. Ili da se krene ispočetka.

„Imam sagovornike u Prištini, ali takođe moram da odem i u Beograd. Kada završim te razgovore, moći ću da procenim gde se nalazimo. Međutim, vrlo je jasno da je proces dijaloga doneo niz značajnih dešavanja i na tome moramo da gradimo dalje“, rekao je juče Sorensen.

Kako je dodao, suština dijaloga je postizanje kompromisa, ali na stranama je da o tome odluče.

Posle razgovora sa predstavnicima opozicije poručio je da oni znaju da je proces normalizacije važan za Kosovo i da svi moraju da ga podrže.

Danas je posetio prelaz Brnjak, posle čega je na društvenoj mreži „X“ naveo da bez odlaganja mora da se završi ono što je preostalo, odnosno da se ljudima i robi dopusti slobodno kretanje.

Na sastanku sa Sorensenom, kosovska predsednica Vjosa Osmani ponovila je „potrebu da se ukinu nepravedne mere“ koje je EU nametnula Kosovu u junu 2023. godine, ističući štetu koje one nanose procesu dijaloga čineći ga „neuravnoteženim“. I premijer Kosova Aljbin Kurti je razgovor sa posrednikom EU za dijalog iskoristio da istakne da kaznene mere treba ukinuti odmah.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić, međutim, kaže za Kosovo onlajn da iako je prirodno što su kosovski zvaničnici izneli stavove u vezi sa ukidanjem kaznenih mera EU, jer je to veliko pitanje za Kosovo, da Sorensen nije jedina adresa na kojoj može da se reši to pitanje.

„Od Kosova se očekuje da ispuni određene mere da bi moglo da dođe do ukidanja tih kaznenih mera, ali sa druge strane, to zavisi i od samih zemalja članica EU. Kada dođe vreme, Sorensen može da kaže da li je Kosovo ispunilo neke obaveze ili nije, ali konačnu odluku donosi Evropski savet kog čine predsednici i premijeri zemalja članica, na njima je da odluče da li hoće da ukinu te kaznene mere“, navodi Mijačić.

Imajući u vidu da je predstavnik EU, odgovarajući na pitanja novinara vezano za zatvaranje srpskih institucija na Kosovu, rekao da na toj temi mora da se radi i da se osigura da ljudi dobiju usluge na najbolji mogući način, Mijačić kaže da je ovo svakako jedno od gorućih pitanja.

„Očekuje se da se pitanje pružanja usluga Srbima i ostalima koji koriste usluge koje se finansiraju od strane Vlade Republike Srbije, a deluju na prostoru Kosova i Metohije, reši kroz funkcionisanje Zajednice srpskih opština, a funkcionisanje Zajednice srpskih opština je jedno od ključnih pitanja u dijalogu. Sorensen je možda dao odgovor na diplomatski način, ali zaista tačan - da će se raditi na tome da se ta lepeza usluga koje primaju pre svega Srbi i ostali nealbanci na Kosovu koji se podržavaju od strane Vlade Republike Srbije nekako institucionalizuju do nivoa da nemamo nasilne upade i jednostrane akte za njihovo zatvaranje. To zaista jeste jedno od velikih pitanja kojima će se baviti gospodin Sorensen i videćemo da li će on uspeti u tome“, ističe Mijačić.

Kao možda najveće iznenađenje on izdvaja to što poseta Sorensena Kosovu traje tri dana, i kaže da će biti interesantno videti da li će i tokom posete Beogradu ostati isto toliko i sa kim će se sresti, da li će to biti samo predstavnici vlasti ili i predstavnici opozicije i neki drugi akteri.

„Sorensen je po prvi put u poseti regionu i zauzeo je onaj pravac koji je koristio i Lajčak da prva poseta bude Prištini, a onda Beogradu. On se već sretao sa predstavnicima Prištine na Mihenskoj konferenciji, gde su bili i ministar spoljnih poslova i ministarka za evropske integracije Srbije, tako da je imao inicijalne razgovore sa predstavnicima Srbije i Kosova, ali ovo je prva poseta Kosovu gde je on u misiji učenja o različitim faktorima, o različitim očekivanjima, šta sve treba uraditi u okviru ovog procesa“, navodi Mijačić.

Prema mišljenju Nemanje Biševca, bivšeg predsednika Skupštine opštine Severna Mitrovica novi predstavnik EU za dijalog, verovatno ima jaču podršku Evropske unije nego njegov prethodnik Miroslav Lajčak da radi na oživljavanju dijaloga, ali istovremeno ocenjuje da su vlasti u Prištini pokazale u prethodnom periodu da nisu uopšte raspoložene za dijalog, iako je Beograd ispunio sve ono što se od njega tražilo prethodnih 12 godina.

„Mislim da će biti potrebno mnogo napora, iako je gospodin Sorensen diplomata sa iskustvom, da se dijalog otkoči i da se krene u pravom smeru. Videli smo da je imao sastanke i sa liderima opozicije, što znači da ni Evropska unija nema u nekoj viziji ko će biti na vlasti u Prištini“, naveo je Biševac za Kosovo onlajn.

U odnosu na Lajčaka, kod Sorensena je, ocenjuje Biševac, vidljiva veća energija, mada kaže da to može biti samo početna energija i da tek treba videti kako će situacija dalje da se odvija.

„Kada bude otišao u Beograd poruke Sorenesena verovatno će biti iste kao i u Prištini, međutim, poučeni iskustvima iz prethodnih godina, verovatno će biti oštriji prema Beogradu iako je Beograd taj koji je sve učinio da taj dijalog živi i da i dalje u neku ruku postoji“, navodi naš sagovornik.

Univerzitetski profesor Mazlum Baraljiu kaže za Kosovo onlajn da kosovske vlasti i institucije treba da analiziraju poruke i preporuke koje je tokom posete Prištini preneo Sorensen, a da bez obzira na njih, Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku treba da se angažuje kako bi se proces dijaloga reformisao.

„Treba početi ispočetka. Treba da se vidi da li će poslednji sporazum iz Brisela, tzv. francusko-nemački, pa i američki predlog, moći da se reaktivira ili treba da se radi ispočetka na nekom drugom nacrtu sporazuma koji će biti definitivne, konačne prirode u smislu obostranog priznavanja Kosova i Srbije i razrešavanja ovog problema koji opterećuje i Kosovo, a najviše Srbiju jer je to jedini nerazrešen problem između bivših jugoslovenskih republika i pokrajina koji je ostao Srbiji“, naveo je Baraljiu.

Prema njegovoj oceni, Evropska unija u prethodnom sastavu nije bila uspešna kada je reč o spoljnoj politici Đuzepa Borelja, a pogotovu po pitanju dijaloga Beograda i Prištine, i sporazuma iz Brisela i njegovog Ohridskog aneksa.

„Ti sporazumi su zapravo nepostojeći jer je Srbija u Briselu rekla da ih neće prihvatiti. Takođe redosled koraka koji je trebalo da se preduzima od strane Prištine i Belograda, nije sprovela nijedna strana, tako da je ta pređašnja politika bila kratkotrajna, bez vizije i bez određenog rezultata, a očigledno je da se spoljna politika EU nastavlja. EU je u dubokoj krizi i zbog toga nije menjala svoju spoljnu politiku, a nastavak te politike znači neuspeh i gubljenje vremena i za Kosovo i za Srbiju, za narode ovde, a i za samu EU. Ako se to nastavlja i ostanu isti zahtevi prema Kosovu, pa i za Srbiju, mislim da se neće završiti uspešno“, ocenio je Baraljiu.