Specijalizovana veća Kosova u Hagu: Da li je 2025. godina raspleta za vođe bivše OVK?

Godina raspleta. Ovako analitičari vide 2025. za lidere bivše OVK kojima se sudi pred Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu. Za sagovornike Kosovo onlajna ovoj percepciji treba dodati malo „boje“: dosadašnja suđenja ukazuje na značajne pritiske na svedoke, ali i izostanak optužnica za mnoge zločine počinjene nad Srbima, uključujući i ozbiljne optužbe za trgovinu organima otetih i zarobljenih na teritoriji Albanije.

Piše: Arsenije Vučković

Specijalizovana veća Kosova sa sedištem u Hagu ovog 3. avgusta obeležavaju desetogodišnjicu od osnivanja.

Skupština Kosova je 2015. najpre promenom Ustava, uvođenjem Člana 162, a zatim i usvajanjem Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu omogućila formiranje ovog suda koji je dobio mandat da istraži sve zločine na Kosovu počinjene od januara 1998. do decembra 2000. godine

Sud je formiran kao direktna posledica Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojenog 7. januara 2011. nakon istrage koju je sproveo tadašnji specijalni izvestilac Dik Marti.

Desetogodišnji mandat obeležilo je ukupno šest procesa od kojih su tri vezana za ratne zločine, a tri su pokrenuta za „krivična dela protiv pravosuđa“, odnosno zastrašivanje svedoka.

Poslednja optužnica podignuta je krajem prošle godine protiv Hašima Tačija, Isnija Kiljaja, Baškima Smakaja i Fadilja Fazljijua.

„Prema potvrđenoj optužnici, približno u periodu od 12. aprila do 2. novembra 2023, tokom odvojenih, neprivilegovanih poseta u pritvorskom objektu, Hašim Tači je pružio Smakaju, Kliljaju, Fazljijuu i Kučiju poverljive informacije o svedocima tužilaštva, naložio im da utiču na svedočenje svedoka tužilaštva i davao im detaljna uputstva kako da to učine“, stoji u sažetku optužnice.

Tači je 6. januara sudu podneo obaveštenje u kojem se izjasnio da nije kriv.

Tokom prvog pojavljivanja pred sudom 17. decembra Tači je rekao da je protiv njega "na brzinu" podignuta optužnica zbog izbora 9. februara, ali da on nema takvih političkh ambicija.

„Pre nego što se izjasnim, želim nešto da dodam. U ovoj ranoj fazi ovog procesa, znate, pre četiri godine, u novembru 2020. godine, podignuta je optužnica protiv mene samo tri meseca nakon što sam ponovo izabran za predsednika zemlje. Sada, pre deset dana, Tužilaštvo je na brzinu podiglo dodatnu optužnicu samo dva meseca pred parlamentarne izbore na Kosovu“, rekao je Tači.

Nepunih dva meseca ranije, u drugom postupku za krivična dela protiv pravosuđa, i samo nekoliko dana pre početka suđenja, Sabit Januzi, Hadži Šalja i Ismet Bahtijari priznali su krivicu i sklopili sporazum u kome je Šalja pristao na zatvorsku kaznu od tri godine, Januzi na dve do dve i po godine, a Bahtijari na dve godine zatvora.

U predmetima ratnog zločina zbog kojih su Specijalizovana veća i osnovana do sada su donete jedna konačna i jedna prvostepena presuda.

Procedura koja podrazumeva tri nivoa odlučivanja o kazni, u septembru prošle godine je zaokružena samo u slučaju Saljiha Mustafe, komandanta gerilske jedinice BIA, unutar operativne zone Lab OVK.

Posle tri godine suđenja, panel Apelacionog suda izrekao mu je 10. septembra jedinstvenu kaznu od 15 godina zatvora.

Prvobitno je zbog ratnih zločina osuđen na 26 godina.

Drugom, prvostepenom presudom, 16. jula prošle godine na 18 godina zatvora osuđen je pripadnik bivše OVK stacioniran u Kukrešu, Albanija, Pjetr Šalja.

On je presuđen za proizvoljno pritvaranje najmanje 18 osoba u periodu od 17. maja do 5. juna 1999. godine u fabrici metala u Kukešu, kao i za mučenje i ubistvo.

Na sednici održanoj 29. novembra Šalji je dodatno naloženo da plati i 208.000 evra kao odštetu žrtvama. Ovaj proces je u fazi žalbenog postupka.

Najvažniji proces Specijalizovanih veća - predmet protiv Hašima Tačija i još trojice visokih oficira bivše OVK ove godine ulazi u završnu fazu izvođenja dokaza tužilaštva nakon čega će sa dokazima i svedocima nastupiti timovi odbrana.

Prošle godine ovo suđenje obeležio je odlazak dvojice glavnih advokata u timovima odbrane i saslušanje 39 od ukupno predviđenih 110 svedoka Tužilaštva.  

I dok odbrane optuženih uglavnom kao ključan problem ističu finansiranje, dotle kosovska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju tvrdi da je bez presedana to što Specijalni sud nije odgovoran nijednoj instituciji na Kosovu, navodeći da se mora stvoriti međunarodni ili domaći mehanizam koji će nadzirati barem prava optuženih, pristrasnost suda i druge okolnosti koje se odnose na rad veća.

Sagovornici Kosovo onlajna uvereni su da od tog zahteva neće biti ništa.

Udruženi zločinački poduhvat

Za docenta Pravnog fakulteta u Severnoj Mitrovici Duška Čelića ključan problem rada Specijalizovanih veća je što neće biti novih optužnica, a postojeće ne obuhvataju najveći broj zločina nad Srbima.

„Ne verujem da će biti više optužnica, nažalost. Ove optužnice nisu kompletne, a da li će biti presuda, moguće je da kako se ide ovom dinamikom da možda krajem ove ili početkom naredne godine očekujemo presudu povodom suđenja Hašimu Tačiju i optuženih zajedno sa njim“, kaže Čelić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Kao ključan problem vidi način na koji su Specijalizovana veća formirana.

„Institucije u Prištini su razumele da više nisu odgovorne da sude albanskim počiniocima kada je reč o zločinima nad Srbima, nego samo ’srpskim’ zločinima i to već vidimo zadnjih godina na delu. Angažovane su da na veoma arbitraran i proizvoljan način hapse Srbe i da im se na teret stavljaju ratni i drugi zločini“, ukazuje Čelić.

Kao drugi momenat vidi neefikasnost optužnica.

„Uvidom u optužnice vidimo da nije obuhvaćen najveći broj krivičnih dela kada je reč o srpskim žrtvama. Svega nekoliko desetina srpskih žrtava je u pitanju i opet nekoliko desetina albanskih žrtava. Nema govora o zločinima u ’Žutoj kući’, nad stotinama Srba. Kao dugogodišnji predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih i ubijenih na prostoru bivše Jugoslavije mogu da kažem da je tokom ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji bilo više od hiljadu srpskih žrtava, a ovde je obuhvaćeno svega nekoliko desetina žrtava. Pritom, već imamo nekoliko optužnica za zastrašivanje svedoka što opet ukazuje na neefikasnog ovog mehanizma. Imajući sve to u vidu nažalost ne mogu da budem optimista kada je reč o rezultatima i ne mogu da kažem da će porodice žrtava dobiti pravično zadovoljenje u smislu istine i pravde“, ističe Čelić.

Pozitivnim vidi jedino činjenicu da su čelnici bivše OVK optuženi za udruženi zločinački poduhvat.

„Ono što možda može da bude sa stanovišta srpskih žrtava interesantno, to je da su u tim optužnicama krivična dela ipak okvalifikovana kao udruženi zločinački poduhvat bivših pripadnika OVK. Bez obzira na individualizaciju krivice i eventualni ishod ovih postupaka to ukazuje da je OVK bila deo tog zločinačkog poduhvata.  Prema tome može se reći da stvari na Kosovu i Metohiji nisu bile crno-bele kako ih predstavlja Priština“, precizira Čelić.

Dekan Pravnog fakulteta u Severnoj Mitrovici ocenjuje da su Specijalizovana veća od početka bila „hibridni sud“ nastao na osnovu nepoverenja međunarodne zajednice u kosovsko pravosuđe.

„Formiranje ovog kvazi sudskog tela ukazuje da je i zapadni deo međunarodne zajednice prihvatio da institucije na Kosovu i Metohiji nisu u stanju da pruže zadovoljenje i pravdu pre svega srpskim žrtvama ratnih zločina i albanskim počiniocima. A činjenica da su ova kvazi sudska tela formirana na jedan hibridan način da formalno pripadaju instucijama tzv. Kosova, a da je njegovo delovanje izmešteno u Hagu i da ga čine strane sudije i tužioci opet ukazuje na jednu vrstu nepoverenja u institucije u Prištini“, naglašava Čelić.

Smatra da su Specijalizovana veća morala da budu pod okriljem nadležnosti Saveta bezbednosti UN, a ne kosovskog sistema.

Kao drugi problem apostrofira pitanje zastrašivanja svedoka koje je počelo još tokom rada Haškog tribunala.

„Pogotovo imajući u vidu iskustvo sa zastrašivanjem svedoka, sa činjenicom da smo i u onom Međunarodnom tribunalu za zločine na teritoriji bivše Jugoslavije imali takvu situaciju. Pomenimo optužnice i oslobađajuće presude protiv (Fatmira) Ljimaja, (Ramuša) Haradinaja. Ovde sam još manji optimista“, kaže Čelić.

Smatra da je jedino rešenje za porodice i udruženja kidnapovanih i nestalih da ne dozvole da se procesi pred ovim sudom odvijaju u mraku.

„Ono što možda treba da učinimo i što možemo da učinimo, to je da se rad ovog Tribunala ne odvija u mraku, nego da i sredstva javnog informisanja i porodice i udruženja žrtava prosto budu zainteresovani da se proces odvija pod njihovom lupom, jer je prosto postoji interes javnosti i interes porodica žrtava da makar dođu do nekakve pravde u koju ja, kada reč o ovom mehanizmu, apsolutno sumnjam“, zaključuje Čelić.

Odugovlačenja postupaka

Za advokata iz Prištine Toma Gašija ključna reč u radu Specijalizvanih veća je odugovlačenje.

„Svi znamo da se to odugovlači. Ali, imajući u vidu činjenicu da ovaj specijalni sud možemo da tretiramo i kao međunarodni, slučajevi krivičnih dela i optužbi za ratne zločine i druga krivična dela nikada nisu okončani u postupcima koji su trajali manje od pet godina. Više puta sam ukazivao da će ova suđenja trajati jako dugo i da će suđenja pred Specijalnim sudom trajati još najmanje godinu - godinu i po dana“, kaže Gaši za Kosovo onlajn.

I pored toga uveren je da bi prvostepena presuda u ključnom postupku protiv Hašima Tačija i još trojice komandanata bivše OVK mogla da bude donete do kraja ove ili najkasnije početkom sledeće godine.

„Tužilac je predložio sve svedoke i otprilike do marta ili aprila ove godine oni će završiti svedočenje. Onda dolazi faza kada branioci i klijenti predlažu i ispituju svedoke odbrane. Mislim da će tokom ove, a moguće čak i početkom naredne godine suđenje biti završeno“, smatra Gaši.

Komentarišući izjavu ministarke pravde Aljbuljene Hadžiu da bi trebalo stvoriti međunarodni ili domaći mehanizam koji će nadzirati barem prava optuženih, pristrasnost suda i druge okolnosti, Gaši kaže da je to dobar, ali za sada nemoguće ostvarljiv predlog.

„To bi bilo veoma dobro, ali to je za sad skoro nemoguće pošto to uopšte nije predviđeno u Zakonu o specijalnom sudu“ smatra Gaši.

Smatra da je o tome trebalo da razmišljaju poslanici koji su 2. avgusta 2015. godine glasali za formiranje Specijalizovanih veća i Tužilaštva-

„Oni su tada morali da razmišljaju šta će biti sa ovim sudom, ko će biti nadležan, kako će raditi... Na Kosovu imamo Sudski savet, ali ta institucija nema nikakvih ingerencija kada je reč o Specijalnom sudu sa sedištem u Holandiji, u Hagu“, naglašava Gaši.

(Ne)ispunjena očekivanja

Nekadašnji vojni tužilac, advokat Dragan Pašić smatra da su Specijalizovana veća delimično opravdala očekivanja.

Kao ključan, ali i najsloženiji predmet ovog suda vidi postupak protiv Hašima Tačija i trojice visokih oficira bivše OVK zbog optužbi za ratni zločin koji nisu počinjeni samo na Kosovu, već i na teritoriji Albanije.  

„U ovoj godini očekujem da će se završiti suđenje koje je u toku, a u kome su optuženi Hašim Tači i druga lica. Takođe, očekujem da će početi i druga suđenja, a to na osnovu dosadašnjeg iskustva, jer otprilike prvostepena suđenja traju od godinu do godinu i po dana. Istina ovo suđenje protiv Hašima Tačija i trojice njegovih saradnika koji su imali aktivnu ulogu u tzv. OVK je najsloženije jer su u pitanju zločini ne samo na teritoriji Kosova, nego i u severnoj Albaniji“, ističe Pašić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Podseća da se pred ovim sudom trenutno vode postupci protiv 16 osoba koje su optuženi za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga dela propisana zakonima Kosova.

„Verovatno će taj broj biti veći, ali ono što je i sada evidentno jeste da Specijalizovano tužilaštvo vodi temeljne istrage, rasvetljuje najteže zločine. Sve to ne bi bilo moguće da nije bilo Dika Martija, poznatog švajcarskog političara i pravnika, koji još 2010. godine sačinio izveštaj o nehumanom postupanju prema civilima i trgovini ljudskim organima, a što je za posledicu imalo usvajanje takvog izveštaja od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i drugih institucija“, kaže Pašić.

Komentarišući optužnice i broj okrivljenih za ratne zločine,  Pašić je uverenja da je taj broj trebalo da bude mnogo veći.

„Bez obzira što su čelni ljudi tzv. OVK procesuirani, ali itekako postoji veliki broj zločina za koje zna i naša zemlja, ali je upoznata i javnost“, ističe ovaj stručnjak.

Precizira da se pred Specijalizovanim većima vode i postupci za „ometanje pravde“, a da se pod tim podrazumeva uticanje na istražitelje i druge osobe koje su vodile istragu, kao i zastrašivanje svedoka.

„I tu je vrlo efikasan sud tako da već ima već nekoliko lica koja su pravosnažno osuđena zbog zastrašivanja svedoka, a neki su i ponavljali to krivično delo, uključujući i Hašima Tačija protiv koga se vodi postupak za ometanje pravde. E, tu su Specializovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova pokazali efikasno postupanje“, kazao je Pašić.

U decembru je, podseća, trojica optuženih za ovo krivično delo sa tužilaštvom postigli sporazum o priznavanju krivice.

„Tako da imamo pravnosnažne presude u vezi ovih krivičnih dela“, precizira Pašić.

Smatra da su u dosadašnjem toku postupka Specijalizovana veća delimično opravdala svoja očekivanja.

Taj zaključak izvodi analizirajući konačnu presudu na osnovu konačne presude Saljih Mustafi kome je suđenje počelo 15. septembra 2021, a okončano je krajem prošle godine.

„Prvostepena presuda je bila 26 godina da bi kasnije, u žalbenom postupku dobio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. To je do sada jedina pravnosnažna presuda. Visina ove kazne, 15 godina, dokaz je da ovaj sud, tačnije, Specijalizovaa veća nisu u potpunosti opravdala očekivanja, jer su u pitanju najteži zločini. Saljih Mustafa je osuđen za protipravno lišavanje, slobode, mučenje i ubistva. I to je relativno blaga kazna“, tvrdi Pašić.

Tvrdnju kosovske ministarke pravde Hadžiu da je bez presedana to što Specijalni sud nije odgovoran nijednoj instituciji na Kosovu i da je potrebno stvoriti stvoriti međunarodni ili domaći mehanizam koji će nadzirati prava optuženih, pristrasnost suda i druge okolnosti, Pašić vidi kao političku izjavu koja nema pravno utemeljenje.

„Specijalizovana veća Kosova i Specijalizovano tužilaštvo Kosova je samo formalno deo kosovskog pravnog sistema. Međutim, nikakve ingerencije kosovske institucije nemaju nad ovim pravosudnim institucijama, niti ih finansiraju. Finansira ih Evropska unija, odnosno zemlje Evropske unije. Tako da nikakav nadzor, nikakva instrukcija i nikakva kontrola ne može biti od bilo kojeg tela takozvanog Kosova, uključujući Skupštinu Kosova“, objašnjava Pašić.