Spremaju li stranke kandidate za naslednika Vjose Osmani?

Ko će biti na čelu nove Vlade Kosova pitanje je koje je već sedam meseci bez odgovora, a sustiže ga sledeće: ko će biti kandidat za predsednika Kosova? Vjosa Osmani još nije odlučila da li će probati da dobije drugi mandat, mada analitičari procenjuju da su joj šanse za reizbor sve manje. Unutar većih stranaka postoje kadrovi „viđeni“ za mesto predsednika, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, ali zbog dubokih podela među partijama ima i mišljenja da bi do dvotrećinske podrške u parlamentu pre stigla neka nepolitička ličnost.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Iako je neizvesno da li će poslanički sastav izabran 9. februara „preživeti“ ili će se ići na nove izbore, u stranačkim proračunima o formiranju nove vlade neminovno se nameće i pitanje budućeg kosovskog predsednika. 

On najkasnije mora da bude izabran prvih dana marta, sa minimum 80 glasova od 120 poslanika. Ukoliko se u tri kruga glasanja ne izabere nijedan kandidat, parlament se raspušta i raspisuju se novi izbori. 

O mogućoj ponovnoj kandidaturi za predsednički mandat, Vjosa Osmani je prošle nedelje rekla novinarima da o tome još nije donela odluku.

U poslednjih desetak dana njene izjave i stavove analitičari u Prištini su oštro kritikovali. Mogle su da se čuju ocene da je njen učinak prethodnih godina bio manji od očekivanja, da nije ispunila ono što potpada pod dužnosti predsednika, kao i da je trenutno u otvorenom savezu sa Aljbinom Kurtijem jer joj se uskoro završava mandat.

Marko Milenković iz nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“, međutim, ocenjuje da, iako se čini da Osmani u poslednje vreme nekim svojim izjavama i politikom pokušava da se približi Samoopredeljenju i na taj način kalkuliše, ne treba očekivati da ona ponovo bude kandidat Samoopredeljenja za predsednika Kosova.

On takođe ukazuje da Skupština mora da bude funkcionalna kako bi Kosovo moglo da dobije novog predsednika, što u ovom trenutku nije slučaj, i da će političke partije vrlo verovatno kalkulisati oko kandidata za ovo mesto deleći uloge između sebe. 

„Jedino na taj način vidim da bismo mogli da dođemo do  pozicije da se odabere predsednik, ukoliko se nastavi sličan trend u smislu broja glasova i popularnosti političkih aktera. Ono što znamo za sada je da, recimo, ako Samoopredeljenje bude biralo predsednika a Aljbin Kurti bude bio premijer, onda ta funkcija ponovo neće biti toliko značajna, kao što je bilo i u mandatu Vjose Osmani. Sav fokus je bio na Kurtiju, on je bio neko ko donosi ključne odluke dok je Osmani više imala ceremonijalnu ulogu i nije imala značajan uticaj kako u političkom smislu tako i u ostalim institucionalnim stvarima“, kaže Milenković, za Kosovo onlajn.

U slučaju da Samoopredeljenje kandiduje predsednika, prema oceni Stefana Surlića, docenta Fakulteta političkih nauka u Beogradu, njihov predlog bi ovog puta možda bila Donika Gervala, za koju se ranije pominjalo da u nju Aljbin Kurti ima veliko poverenje.  

„S obzirom na njen međunarodni status, dobro poznavanje jezika, već etabliranu poziciju ministra spoljnih poslova, ona bi hipotetički mogla da bude njihov valjan kandidat“, navodi Surlić za Kosovo onlajn. 

Ukoliko opozicione stranke budu deo većinske koalicije, Ljumir Abdidžiku, lider Demokratskog saveza Kosova, bio bi, smatra Surlić, idealan kandidat te stranke za mesto predsednika.

„Uz sve prigovore, on je kreirao predstavu o sebi kao lider DSK, kao neko ko dolazi iz akademske zajednice i ko ima staložen stav“, ističe on.

Ako bi, pak, DPK bila manjinski partner u budućoj vladajućoj koaliciji, njihov kandidat bi mogao da bude lider stranke Memlji Krasnići, kaže naš sagovornik, ali napominje da se ne može reći da je neko u isto vreme i u strankama već viđen za mesto predsednika i međunarodno etabliran.

„Mislim da će na kraju odlučivati stranačka kombinatorika kome to mesto pripada, po principu podele političkog kolača: 'ko uzima premijersko, a ko predsedničko mesto'. Onda će stranke unutar sebe prebrojavati koja to ličnost ispunjava minimum standarda i kriterijuma za tako jednu važnu poziciju koja je bar deklarativno ujedinjujuća i koja treba da osvoji značajan procenat glasova, uključujući verovatno i opozicione“, naglašava Surlić.

O mogućem rešenju za mesto predsednika analitičarka iz Prištine Aljma Ljama razmišlja van uobičajene prakse na Kosovu.

Kako nijedna politička ličnost trenutno nema potrebne dve trećine glasova u parlamentu koje su prema Ustavu potrebne za izbor predsednika, Ljama kaže za Kosovo onlajn da bi u postojećim uslovima velikih političkih podela neko ko je van politike možda mogao da okupi stranke i bude izabran za predsednika Kosova.  

„Imamo još nekoliko meseci do kraja mandata predsednika. Rešenje bi mogla da bude ličnost van politike koja možda može da okupi stranke, ali nisam baš optimistična po ovom pitanju, jer su podele trenutno veoma velike. Možda će novi izbori biti rešenje, ali ni oni neće proizvesti većinu od dve trećine na jednoj strani da bi se izabrao predsednik. Dakle, konsenzus je uvek neophodan“, ukazuje Ljama.

Kao kandidat Pokreta Samoopredeljenje, podsetimo, Vjosa Osmani je u Skupštini Kosova 4. aprila 2021. izabrana za predsednicu. Protivkandidat joj je bio Nasuf Bejta, takođe iz Samoopredjeljenja, a nijedno od njih dvoje nije dobilo potrebnih 80 glasova u prva dva kruga glasanja.

Pošto je u trećem krugu potrebna većina glasova prisutnih poslanika, tako je Osmani sa dobijenim 71 glasom postala predsednica.