Dačić: Reizbor Srbije u Izvršni savet Uneska znači veću sigurnost u zaštiti našeg nasleđa na KiM

Izbor Srbije u Izvršni savet Uneska, treći put zaredom, prema oceni ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića veliki je diplomatski uspeh Srbije, priznanje za njen dosadašnji rad u ovoj organizaciji i priznanje za spoljnu politiku koju vodi. Kako Dačić kaže u intervjuu za Kosovo onlajn, ovaj izbor znači i veću sigurnost da će Beograd uspeti da zaštiti prioritete kada je reč o državnim i nacionalnim pitanjima, u uslovima kada postoje pokušaji da se srpsko nasleđe na Kosovu i Metohiji prevede u „kosovsko“.

Iako će, kaže, mnoge zemlje u svetu nastaviti da forsiraju prijem Kosova u Unesko, glasovi koje je Srbija juče dobila jasan su pokazatelj da do toga nikada neće doći. Što se tiče mogućnosti da Kosovo postane član Saveta Evrope, Dačić ukazuje da je tu situacija drugačija, ali i da bi prijem Kosova u tu organizaciju bilo drastično kršenje Statuta SE i svih međunarodno pravnih normi.

Šta za Srbiju na međunarodnom planu znači to što je po treći put izabrana da bude u Izvršnom savetu Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko)?

Ovo je veliki diplomatski uspeh Srbije imajući u vidu da je ovo treći put uzastopce kako smo birani za članicu Izvršnog saveta na tom najširem skupu svih članica Uneska. To je veliko priznanje i za dosadašnji rad Srbije zato što je Srbija bila predsedavajuća Izvršnim savetom u prethodnom mandatu. Naša šefica misije Tamara Rastovac Siamašvili je bila predsedavajuća i njen rad je ocenjen i od strane generalne direktorke i od svih država članica kao izuzetno uspešan. Ujedno to je priznanje za spoljnu politiku koju vodi država Srbija, sve državne strukture na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koja se trudi da ima uravnotežen pristup kada je reč o svim problemima kojih nažalost širom sveta ima mnogo. Ovakav rezultat smo očekivali, ali smo izuzetno zadovoljni jer je to još jedna potvrda našeg dobrog rada i pokazatelj koliko nas visoko cene članice Uneska.

Srbija je unutar svoje istočno-evropske grupe dobila najveći broj glasova, šta to govori?

Za nas je veliko priznanje što smo dobili najviše glasova unutar naše grupe. U uslovima kada je bilo više kandidata dobili smo 137 glasova. To je veliko priznanje za Srbiju.

Koliko je članstvo u Izvršnom savetu Uneska značajno sa aspekta zaštite nacionalnih interesa Srbije u oklonostima kada postoje pokušaji da se srpsko kulturno nasleđe na Kosovu predstavi kao „kosovsko“?

Ovo članstvo znači pre svega jednu veću sigurnost da ćemo uspeti da zaštitimo naše prioritete kada je reč o državnim i nacionalnim pitanjima, pošto je ovo organizacija koja se bavi kulturnim nasleđem. Za nas je veoma bitno naše kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiju oko čega se vodi bitka svih ovih godina jer albanska strana pokušava da to premesti, da to ne bude više srpsko nasleđe i da to nasleđe bude tzv. kosovsko. Sa druge strane, moći ćemo da se uspešno borimo i protiv eventulanog pokušaja da Kosovo dobije članstvo u Unesku. Mislim da to u ovom trenutku apslutno nije realno. Pobedili smo na glasanju 2015. godine, bio je još jedan njihov pokušaj 2017. godine, a nakon toga su i odustali, nisu se čak ni prijavljivali jer znaju unapred kakav će biti rezultat. Ovo je garancija da će, kada je reč o KiM, pristup Uneska biti u skladu sa našim državnim i nacionalnim interesima. To naročito ističem jer su i dalje naše kulturno nasleđe na KiM, naši spomenici pod zaštitom Uneska pre svega srpski manastiri i crkve iz 12, 13 i 14. veka definisani kao kulturno blago u opasnosti. U opasnosti od koga? Od albanskih separatista i terorista koji uništavaju srpske crkve i spomenike na KiM. Reč je o četiri spomenika kulture – Gračanica, Pećka patrijaršija, Dečani i Bogorodica  Ljeviška. Za nas je to veoma bitno, imajući u vidu da će sigurno mnoge zemlje u svetu nastaviti da forsiraju prijem Kosova u Unesko a ovo je jasan pokazatelj da do toga nikada neće doći.  

Da li ste se nekim putem obraćali Francuskoj ili Nemačkoj povodom izmeštanja spomen ploče srpskim vojnicima palim u Prvom svetskom ratu na groblju u Prištini, a do čega je došlo na inicijativu ambasadora te dve zemlje u Prištini?

Mi procenjujemo da je to skandalozan potez, naročito što dolazi od nekih zemalja koje bi trebalo da dobro znaju koliki je bio dopinos Srbije pobedi u Prvom svetskom ratu i koje se predstavljaju kao naši prijatelji. Imajući to u vidu dao sam nalog da moja pomoćnica za bilateralnu saradnju pozove na razgovor francuskog i nemačkog ambasadora i da im ukaže na neprihvatljivost takvog postupka. Dobili smo uveravanja od francuske ambasade u Beogradu da nisu bili upoznati sa tim što se desilo i da će se založiti za to da se sve vrati u pređašnje stanje.

Smatrate da Kosovo nikada neće preći prag Uneska, a kakva je situacija u Savetu Evrope u kom je zahtev Kosova za članstvo ušao u proceduru?

U Savetu Evrope je situacija značajno drugačija zato što je u Evropi naša pozicija kada je reč o zemljama koje priznaju ili ne priznaju Kosovo najteža, imajući u vidu da je pod pritiskom zapadnih zemalja koje su uglavnom iz Evrope, ne računajući SAD, značajan broj zemalja priznao Kosovo. U SE je otpočeta procedura, ali mislim da smo daleko od toga kada će biti završena. Smatramo da za to ne postoje nikakvi međunarodno pravni uslovi, da to nije u skladu ni sa Statutom SE i da bi to bila prva teritorija koja bi postala članica SE, a da nije priznata od UN kao država. Da ne govorim o čitavom nizu drugih nedostataka, ako bismo se složili sa tim da o tome uopšte možemo da razgovaramo – a to su stanje na KiM, stanje ljudskih prava i napadi na srpski narod koji tamo živi. Za sada je nezahvalno prognozirati kojom brzinom će sve to ići. Nadamo se da će svi poštovati međunarodno pravo, ali je svakako situacija u toj međunarodnoj organizacij najteža jer se tu odluke donose određenom većinom koja trenutno postoji, a to znači da postoji dovoljan broj zemalja koje su za to. Dok u organizacijama koje su na svetskom nivou te većine nema. Oni (Kosovo) nemaju nikakve šanse da budu članovi Ujedinjenih nacija, Uneska, Interpola, ne mogu da postanu član EU, jer tu jedan broj zemalja ne priznaje Kosovo i Metohiju, ni član OEBS-a jer je tamo potreban konsenzus. Jedno gde bi mogli da postanu članovi je Savet Evrope ukoliko se zažmuri nad tim pitanjem da li je to država ili nije. Po našem mišljenju, njihov prijem bi bio drastično kršenje Statuta SE i svih međunarodno pravnih normi.