Šta bi za sobom povuklo dodeljivanje Kosovu statusa specijalnog gosta u PSSE?

Status specijalnog gosta u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Kosovu ne bi doneo mnogo veća prava nego što ih već ima u aktuelnom statusu „druge delegacije“ jer i dalje ne bi imalo pravo glasa u ovoj instituciji. Ali, kada bi došlo do ove promene, vrata PSSE, gledano iz ugla zemalja koje ne priznaju Kosovo, bila bi otvorena svojevrsnom „trojanskom konju“.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Status specijalnog gosta, naime, otvoren je za parlamente „država koje su podnele zahtev za članstvo u Savetu Evrope“, dok se Kosovo u PSSE trenutno tretira uz zvezdicu i fusnotu koje ukazuju da se status Kosova ne prejudicira. 

Zvezdica i prateća fusnota u kojoj se navodi da će se „svaka referenca na Kosovo, bilo da se radi o teritoriji, institucijama ili stanovništvu, razumeti u potpunoj saglasnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez prejudiciranja statusa Kosova“, vidljive su baš ovih dana na naslovnoj stranici sajta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na kojoj se nalazi vest o predizbornoj poseti Prištini delegacije PSSE.  

Kosovo, iako je zatražilo prijem u Savet Evrope i prošlo veliki deo potrebnih procedura, i dalje nije njegov punopravni član. PSSE je prošle godine preporučila prijem Kosova u Savet Evrope, ali se ono na ovom putu, ipak, saplelo o preuzetu, a 12 godina neispunjenu obavezu iz dijaloga sa Beogradom da formira Zajednicu srpskih opština, zbog čega je ostalo bez završne reči Komiteta ministara SE. Upravo zbog ignorisanja dogovora iz Brisela koji se tiču prava Srba na Kosovu, unapređenje statusa Kosova u PSSE, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, moglo bi da se protumači i kao nezaslužena nagrada Prištini.

Status specijalnog gosta u PSSE Priština je zatražila pismom upućenim krajem novembra prošle godine, ali se ovo pitanje nije našlo u decembru na dnevnom redu Političkog komiteta PSSE, koji se o tome izjašnjava. Zahteva nema ni sada u nacrtu dnevnog reda Političkog komiteta koji će se sastati sledeće nedelje, tokom januarskog zasedanja. Teoretski, međutim, postoji mogućnost da neka od članica SE, kada se bude glasalo o dnevnom redu, zatraži da se ovo pitanje ubaci na agendu. 

Inače, nacionalne delegacije koje su zastupljene u PSSE, pripadaju ili zemljama članicama Saveta Evrope (46), posmatračima (Kanada, Izrael, Meksiko), Partnerima za demokratiju (Jordan, Kirgistan, Maroko, Palestina), dok je u grupi „Druge delegacije“ jedina delegacija Kosova. Status specijalnog gosta dobila je Narodna skupština Belorusije 16. septembra 1992. godine, ali je on odlukom Biroa SE suspendovan 13. januara 1997. 

Povodom inicijative Prištine, kako je za Kosovo onlajn izjavila šefica srpske delegacije u PSSE Biljana Pantić Pilja, srpski poslanici ukazali su članovima PSSE da bi potezanje ovog pitanja ponovo napravilo podelu unutar Saveta Evrope. Drugi argument koji su predočili je da vreme predizborne kampanje na Kosovu nije moment da Priština dobije svojevrsnu nagradu jer su kršenja ljudskih prava Srba na Kosovu i dalje učestala. 

“Status specijalnog gosta može da ima država, a Kosovo i Metohija nije država, to je entitet i to je ono što redovno ponavljamo. Iako se njima pravno-formalno ne bi mnogo promenio položaj u PSSE, ipak bi to značilo da su prešli stepenicu više i napredovali i to bi koristili u svojoj kampanji. Specijalni gost je poslovnička kategorija, dok druga delegacija ne postoji u Poslovniku PSSE. Zato bi im to bio vetar u leđa za njihovo dalje agitovanje da postanu punopravni članovi u Savetu Evrope“, navela je Pantić Pilja.

Prema njenim rečima, Srbija je imala dosta razumevanja među članicama PSSE po ovom pitanju i dobila je podršku na prvom mestu poslanika iz Mađarske i Španije, ali i drugih.

„Predsedavajući Političkog komiteta, pred kojim treba da se nađe ovo pitanje, u decembru je ovu temu ostavio za januar, a pošto ni sada nije na dnevnom redu mislim da je to jasan signal Kurtiju da nisu zadovoljni njegovim jednostranim potezima i nepoštovanjem do sad potpisanih međunarodnih ugovora. Briselski sporazum i Zajednica srpskih opština je nešto što redovno svi članovi naše delegacije konstantno spominju i to je bio jedan od razloga navedenih u pismu koje smo poslali argumentujući da oni ne mogu dalje da dobijaju nagrade, pri čemu ne učestvuju u dijalogu, a ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji se konstantno krše“, navela je naša sagovornica. 

Ukoliko bi Kosovo, ipak, u nekom narednom periodu uspelo da izdejstvuje status specijalnog gosta u PSSE, to bi smatra Pantić Pilja, vrlo verovatno moglo da ima uticaj i na Komitet ministara SE koji daje konačnu reč o zahtevu Kosova da postane punopravan član ove organizacije.

„Iako je PSSE, nažalost, decidno dala svoj stav da ih preporučuje za članstvo, ovo bi bio još jedan njihov pogodak, na osnovu kog bi mogli da kažu: ‘eto, oni nas već prepoznaju, potrebno je da nas sad pustite u Savet Evrope kao punopravne članove’. Tako da bi to bio zaista vetar u leđa takozvanom Kosovu i za punopravno članstvo i verujem da bi se onda na to gledalo blagonaklono. Zato je nama bitno da ispratimo svaki takav korak i da se diplomatskom borbom izborimo da do toga ne dođe“, ističe Pantić Pilja.  

Pravnik Milan Antonijević kaže da bi svakoga ko je poznavalac međunarodnog prava začudilo stavljanje na dnevni red PSSE  predloga o bilo kakvom unapređenju statusa Kosova unutar ove institucije jer je jasna odluka iz aprila prošle godine kojom je Kosovu poručeno da ono za početak mora da sprovede svoju obavezu osnivanja Zajednice srpskih opština.

„Za unapređenje statusa Kosova u PSSE zaista nije ni vreme, ni mesto. Ne treba zaboraviti da Kosovo u narednim nedeljama ima izbore i na ovaj način bi se, čini mi se, dala podrška jednoj strani, dok bi se Srbi demotivisali da učestvuju na izborima i da pošalju jasan signal da žele da budu deo kosovskih institucija, da žele da ostvaruju svoja prava i da ne žele da odustanu od onoga na šta se Kosovo obavezalo po briselskim sporazumima“, naveo je Antonijević za Kosovo onlajn. 

Samim tim što se status specijalnog gosta dodeljuje državama, Antonijević kaže da se ne očekuje da će zemlje koje nisu priznale Kosovo a koje su članice SE dozvoliti da ovako nešto na mala vrata uđe u sistem te organizacije. 

“Takođe, tako nešto bi dugoročno moglo da napravi mnogo veće turbulencije, zbog čega ne verujem da će biti pokušaja da se ova odluka donese na mala vrata“, ističe Antonijević.

Da za Kosovo ništa ne bi značilo da dobije status specijalnog gosta u PSSE i da takav status ne treba ni tražiti, mišljenja je univerzitetski profesor iz Prištine Mazlum Baraljiu.

„Ako se pristupi sa takvim stavom, to bi mogli biti pogrešni pravci spoljne politike za Kosovo, zbog toga što je skupština Saveta Evrope prihvatila sa apsolutnom većinom stav da je Kosovo ispunilo sve uslove za članstvo u SE. To se, međutim, nije desilo ali punopravno članstvo treba tražiti“, rekao je Baraljiu za Kosovo onlajn. 

On smatra da SE ali i Evropska unija igraju političku igru sa postavljanjem dodatnih uslova za Kosovo kada ono podnese zahtev da pristupi nekom međunarodnom telu ili organizaciji. 

„Treba ili punopravno članstvo ili ništa. Čekati da prilike i okolnosti budu pogodne da se učvrsti svest da Evropa treba da ima Kosovo i ceo Zapadni Balkan u okviru Evropske unije, zato što je to dodatna vrednost za EU i za zapadnu Evropu uopšte“, naveo je Baraljiu.