Šta diplomatsko prisustvo ili odsustvo sa Kosova govori o odnosima sa Prištinom?

Slovačka, jedna od pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju Kosovo, zatvoriće svoju Kancelariju za vezu u Prištini do kraja godine. Poljska i Irska, koje su među prvima priznale Kosovo, ambasade u Prištini nikad nisu ni otvorile. Varšava pokriva Kosovo iz Skoplja, a Dablin iz Budimpešte. Koliko o nivou odnosa Kosova i njegovih priznavača i nepriznavača govori diplomatsko prisustvo u Prištini?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kosovo priznaje nešto više od 80 zemalja, a ambasade u Prištini, prema podacima sa sajta kosovskog Ministarstva spoljnih poslova, imaju njih 22. Među njima je i Turska koja ima i konzulat u Prizrenu. Belgija, takođe priznavač, nema ambasadu već Diplomatsku kancelariju. Od zemalja nepriznavača, kako stoji na sajtu kosovskog MSP, Kancelarije za vezu imaju Grčka, Rumunija, Rusija, Kina i Slovačka. Kancelarija Slovačke je, međutim, pred zatvaranjem zbog, kako je obrazložilo njihovo Ministarstvo spoljnih poslova, "reorganizacije diplomatske mreže i smanjenja budžeta".

Ovaj potez Bratislave, analitičari, ipak tumače kao loš znak za Kosovo kojim se šalje poruka da Slovačka nije spremna da prizna Kosovo.

Pre tri godine mediji u Prištini su spekulisali da će Kancelariju za vezu otvoriti i Španija, po uzoru na rusku, koja postoji pri Unmiku još od 2005. godine, pre nego što je Kosovo proglasilo nezavisnost, ali je zvanični Madrid demantovao da je u njihovim planovima otvaranje kancelarije na Kosovu.

Koji interesi presuđuju kada neka zemlja odlučuje da li će imati predstavništvo u Prištini i u kom obliku?

Prema rečima bivše ambasadorke Srbije u Velikoj Britaniji i direktorke Centra za spoljnu politiku Aleksandre Joksimović, najveće svetske sile imaju diplomatska predstavništva na svim mestima u svetu, a onda se "ide na dole", pa različite zemlje po različitim kriterijumima odlučuju da li će negde da otvore predstavništvo ili ne.

"Ako pogledamo ko je prisutan u Prištini, to su uglavnom zemlje koje su najveći promoteri nezavisnosti, zatim priznavači iz regiona, ali i nepriznavači ne samo iz Evropske unije. Imamo i Rusiju koja ima svoju Kancelariju u Prištini", navela je Joksimović za Kosovo onlajn. 

Ona primećuje da veliki broj zemalja iz EU nemaju u Prištini svoje predstavništvo i kaže da jedan od razloga za to može biti ekonomske prirode. 

Istovremeno daje i primer Norveške kao bogate zemlje, ali sa ekstremno redukovanom diplomatskom mrežom. 

"Baltičke zemlje iz finansijskih razloga ne otvaraju svuda u svetu diplomatska predstavništva. Dakle, postoji taj unutrašnje finansijski razlog, a zatim tema razvijenosti odnosa pre svega u oblasti ekonomije. Ekonomska komponenta doprinosi odluci da li će se negde predstavništvo otvoriti ili ne. Daću primer Irske koja nije imala ambasadu u našem regionu, pokrivala ga je iz nekoliko evropskih zemalja, ali je sada donela odluku da otvori ambasadu u Beogradu. To će biti prva ambasada u regionu, upravo iz želje i potrebe da se ekonomija pojačano razvija. To su neke od tema koje odlučuju, a naravno da je i politika jedan od bitnih momenta", ukazala je naša sagovornica.

Kada je konkretno reč o Slovačkoj i najavi zatvaranja njene Kancelarije za vezu u Prištini, Joksimović smatra da je to gest kojim Slovačka želi da zaustavi glasine i stavi tačku na temu da li je ona sledeći potencijalni priznavač Kosova. 

"Naravno da u diplomatiji zbog reorganizacije diplomatske službe koja zahteva finansijska sredstva može doći do zatvaranja određenih kancelarija, predstavništava, konzulata, ali to je najčešće obrazloženje, čak i kada je politička odluka u pitanju. S obzirom na to da se za zemlje nepriznavače u EU uvek postavlja pitanje da li će neka od njih 'pokleknuti' pa priznati i da se Slovačka često spominje kao jedna od 'sumnjivih' koja bi mogla da promeni odluku, meni se čini da je ovo gest kojim Slovačka želi da zaustavi te sumnje zbog pozitivnih koraka u bilateralnim odnosima između Srbije i Slovačke", navodi Joksimović.

Profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku kaže za Kosovo onlajn da se uprkos tvrdnjama iz Slovačke zapravo ne zna pravi razlog za zatvaranje njihove Kancelarije za vezu, a po njegovoj oceni to ima veze sa političkim promenama koje su se desile u toj zemlji.

"Tamo postoji proruska vlada koja ne podržava politiku Natoa i EU. Vlada Slovačke nije za transatlantsku integraciju, pa možete očekivati takve promene. Premijer Fico koji je pobedio na izborima ima otvorenu prorusku i prokinesku orijentaciju", navodi on.

Ukazuje, međutim, da ima mnogo zemalja koje iako se međusobno priznaju nemaju međusobno otvorene ambasade. 

"Dakle, države su te koje određuju obim, mogućnost i karakter svog diplomatskog predstavništva. Grčka, na primer, ne priznaje nezavisnost Kosova, ali priznaje kosovske pasoše, ima ekonomske odnose i korak je ispred u odnosu na druge zemlje EU koje ne priznaju Kosovo", ističe Mazreku.

Istovremeno, kaže, obim zastupanja zavisi i od veličine neke zemlje i strateških, ekonomskih i političkih interesa. Kosovo, navodi, ima ambasadu u Berlinu, ali i dva konzulata u Nemačkoj.

"I to je opravdano jer je u Nemačkoj veliki broj građana Kosova, blizu 600.000, pa su konzularne službe otvorene u Štutgartu i Frankfurtu u kojima živi veliki broj naših građana. Dakle, razlozi zbog kojih države otvaraju svoja diplomatska predstavništva ili kancelarije za vezu, zavise od interesa pojedine države", navodi Mazreku.

Politički analitičar iz Beograda Predrag Rajić izjavio je za Kosovo onlajn da postoji mešavina razloga iz kojih zemlje koje priznaju Kosovo nemaju svoja diplomatska predstavništva u Prištini.

"Pre svega to je jedan provizorijum i oni koji su priznali tzv. Kosovo svesni su toga, pa čak ni mnoge države koje su priznale tzv. Kosovo nemaju ni želju ni interes da razvijaju odnose na nekom kvazidiplomatskom nivou. S druge strane, definitivno je jasno da Prištini u tom smislu manjka i administrativnih kapaciteta i ugleda, čak i u kontaktu sa onim državama koje ih doživljavaju kao formalno ravnopravne partnere. Mnoge države su našle neko kompromisno rešenje - zvanično su priznale Kosovo, ali su odlučile da ne razvijaju diplomatske odnose, kao što je, recimo, Egipat ili kao što je dugo bila Češka. To su bile situacije u kojima je tzv. Kosovo priznato pod nekim pritiskom, ali te zemlje nisu želele da odu korak dalje i da odnose podižu na viši nivo, pre svega iz respekta prema zvaničnom Beogradu”, ocenjuje Rajić.

On najavu zatvaranja Kancelarije Slovačke u Prištini, otvorenu za mandata prethodne vlade, naziva "lepim gestom Bratislave" i to vidi kao posledicu ozbiljnog rada Vlade Srbije i respekta koji predsednik Srbije uživa u Slovačkoj, pa i kao malu diplomatsku pobedu Beograda. 

Što se tiče Grčke i Rumunije koje takođe ne priznaju Kosovo, ali imaju kancelarije u Prištini, Rajić smatra da će ih one verovatno ostaviti otvorenima, iako, kaže, i Grci i Rumuni tvrde zvanično da to ne menja njihovu politiku i njihov stav prema statusu Kosova, već da kancelarije drže otvorenim "iz praktičnih razloga". 

"Činjenica je da je među nepriznavačima bilo različitih odnosa i da nije svaka država imala jednako čvrst stav kada je reč o Kosovu i Metohiji. Ne u pogledu priznavanja i nepriznavanja, već u pogledu relacija sa samoupravom u Prištini, ali mislim da se, barem ono što sad možemo izanalizirati, u neko dogledno vreme ništa neće menjati kada je reč o službenim stavovima ovih država i kada je reč o njihovom odbijanju da uprkos raznim pritiscima priznaju tzv. Kosovo”, kaže Rajić.