Šta je poručeno Zapadnom Balkanu sa samita EPZ u Tirani - može li se zajedno, da li su razvejane sumnje?

Sa samita Evropske političke zajednice, prvi put organizovanog u nekoj od zemalja Zapadnog Balkana, regionu je juče iz Albanije, kako za Kosovo onlajn ocenjuju analitičari iz Tirane, Prištine, Beograda i Skoplja, poručeno da EU za njega drži otvorena vrata, mada je očito da je njena briga broj jedan bezbednost kontinenta i kako će se okončati rat u Ukrajini. Svojevrsna završna reč samita, sa kojom bi se možda saglasili svi njegovi učesnici, mogli bi da budu stihovi Elvisovog evergrina „Suspicious Minds“, koji je Edi Rama odabrao kao muzičku podlogu za video o samitu postavljen jutros na njegovom Fejsbuk nalogu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Šesti sastanak Evropske političke zajednice, održan u Albaniji, okupio je 47 lidera iz cele Evrope, pod sloganom „Nova Evropa u novom svetu: jedinstvo - saradnja - zajednička akcija“.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je u Tirani da je za Evropsku uniju proširenje sa zemljama Zapadnog Balkana najveća geopolitička investicija. Sličnu poruku imala je i italijanska premijerka Đorđa Meloni. 

„Evropska integracija Zapadnog Balkana je investicija u evropsku bezbednost. Važno je da zemlje regiona imaju jasnu evropsku perspektivu, iako to donosi nove izazove“, navela je ona. 

Predsednik Francuske Emanuel Makron, inače inicijator Evropske političke zajednice kao političkog okvira, istakao je juče da treba preduzeti veće korake na integraciji zemalja Zapadnog Balkana u EU, ali i da se koordinira povodom pretnji koje dolaze spolja. Domaćin samita, albanski premijer Edi Rama ukazao je da proces proširenja EU sada može da se ubrza, ali i da se može usporiti ako se ne iskoristi postojeći zamah. 

Sumirajući poruke evropskih lidera u vezi sa regionom, direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović kaže za Kosovo onlajn da su se u Tirani čule ohrabrujuće poruke u kontekstu fokusa Evropske unije na proces proširenja, koji je primarno iskazan prilikom konstituisanja novog saziva Evropske komisije. 

Tema Zapadnog Balkana i proširenja EU, kako ističe, spada u korpus bezbednosti koji je u ovom trenutku ključan za Evropsku uniju koja želi da u potpunosti zaokruži svoje granice. 

„Rekla bih da će EU insistirati da se do kraja mandata aktuelne Komisije desi novo proširenje. U ovom trenutku favoriti za proširenje su Crna Gora i Albanija, što je u okviru skupa i konstatovano. Srbija jeste bila u grupi favorita, ali u ovom trenutku je iskliznula zbog različitih problema koje ima u vezi sa pitanjima vladavine prava i u vezi sa usaglašavanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Čuli smo i da postoji mogućnost da u narednom periodu Srbija napravi određene iskorake koji će je ponovo dovesti u bolju poziciju u ovom procesu. To bi bila ohrabrujuća vest, dakle, još postoji mogućnost da se Srbija pridruži onima koji imaju izgleda da se nađu na listi sledećih zemalja članica“, navodi Joksimović.

Teme samita, kako ukazuje bile su fokusirane na ono što Evropu u ovom trenutku najviše okupira - bezbednost, ekonomija i migracija, a poseban akcenat bio je na bezbednosti, odnosno na situaciji u vezi sa Ukrajinom.
Imajući u vidu pokušaj pregovora između Rusije i Ukrajine, organizovan u Istanbulu, veliki broj gostiju u Tirani je, ukazuje Joksimović, fokus svojih diskusija stavljao na potencijalni ishod tih pregovora.

Evropska politička zajednica, kao platforma, kako objašnjava, ima nedefinisani okvir jer nema sekretarijat, ali se lideri vrlo rado odazivaju ovom formatu, pa ove godine niko nije odbio poziv da dođe u Tiranu. 

„Uobičajeni format je da samit jednom bude u zemljama EU, a jednom van njih. Ovo je bilo prvi put da je Evropska politička zajednica organizovana u Tirani, na Zapadnom Balkanu i samo mesto održavanja je već značajna poruka“, ističe Joksimović.  

Osim tematskih diskusija koje su evropski lideri vodili na tri okrugla stola, održan je i veliki broj bilateralnih susreta, a naša sagovornica kaže da su oni, kao propratni deo većih samita, uvek dobrodošli. 

„Neformalni razgovori ne mogu dovesti do rešenja, ali mogu dovesti do razmene informacija i planiranja nekakvih budućih aktivnosti na obostranu korist ili razjašnjavanja nekih tema koje su u prethodnim susretima možda ostale nedorečene. Tako da je u tom kontekstu svakako jako dobro razmišljati i o tome sa kim će lideri moći da o određenim temama razgovaraju u četiri oka, a da to ne bude preterano formalno“, ističe Joksimović.

Predavač na Univerzitetu „Epoka“ u Tirani i politički analitičar Armand Pljaka kaže da je inicijativa Evropske političke zajednice u početku dočekana sa skepticizmom, ali da se čini da je ona efikasna u održavanju nade zemalja u regionu u članstvo u EU. 

„Zemlje Zapadnog Balkana izgleda imaju otvorena vrata, uprkos skepticizmu koji postoji u Evropskoj uniji, naravno, imajući u vidu da moraju da završe svoj 'domaći zadatak'. Ne zaboravimo da su brojne debate o članstvu naših zemalja u Evropskoj uniji postale jedan od podsticaja koji su stvorili ono što se naziva Evropskom političkom zajednicom“, naveo je Pljaka za Kosovo onlajn.

Činjenica da je samit EPZ održan u Tirani, kako ocenjuje, posebno je značajna za naš region, naročito za Albaniju, za koju je kao domaćina, sastanak bio svojevrsna potvrda onoga što se može nazvati dostignućima Albanije.

Pljaka ukazuje da je potrebno ujedinjenje stavova u vezi sa krizom u Ukrajini i „sutrašnjim mirom“, a da je tokom godina, od izbijanja krize u Ukrajini jedan od najvećih problema u Evropi ili za atlantske partnere bio nedostatak kohezije ili promena stavova različitih zemalja. 

„Generalno je postojalo jedinstvo, ali postoje i zemlje poput Mađarske, Slovačke ili neke druge, koje su s vremena na vreme 'dizale glavu' stavovima koji se razlikuju od zvaničnog stava EU. U tom pogledu, ujedinjenje stavova zemalja Zapadnog Balkana je od posebnog značaja, naravno pored drugih zemalja EU i van nje. To bi bio glavni motiv ovog sastanka. I među zemljama koje teže EU kao što su Albanija, Crna Gora ili Srbija, imamo neujednačene stavove. Ovde imam u vidu posebno stav zvaničnog Beograda u vezi sa ulogom Rusije, koji nije isti kao stav Albanije ili drugih zemalja koje teže članstvu u EU“, naveo je Pljaka. 

Prema oceni političkog analitičara iz Prištine Bljerima Burjanija glavna poruka Samita EPZ bila je potreba očuvanja mira i stabilnosti i zaustavljanja rata u Ukrajini, dok je proširenje EU na balkanske zemlje, kako smatra, tema koja će još biti na čekanju.

Po pitanju proširenja EU, Burjani ne očekuje ništa novo do 2030. godine 

„Najznačajnija tema Evropske unije je odbrana EU. Evropska unija će uskoro biti naoružana do zuba. Mir i stabilnost je za sada najbitnija tema, dok proširenje EU nije tema, ono je na čekanju“, rekao je Burjani za Kosovo onlajn.

Na drugoj strani, analitičar iz Skoplja Petar Arsovski smatra da je održavanjem samita EPZ u Tirani poslata jasna poruka da je EU i dalje zainteresovana za evropske integracije u ovom regionu, ali i da Albaniju smatra liderom u ovom procesu.

„Poruka je relativno jasna. Radi se o tome da postoji izvesna želja da se Zapadni Balkan dalje kreće ka Evropskoj uniji i da je Albanija relativni lider u tom procesu. Apetit Evropske unije za proširenjem ili bolje rečeno apetit za uspešnim pričama na Balkanu u pogledu proširenja, fokusiraće se samo na Crnu Goru i Albaniju“, izjavio je Arsovski za Kosovo onlajn, ali kako naglašava, domaći zadatak ostaje na zemljama u regionu.