Šta povezuje, a šta opterećuje saradnju Srbije i Severne Makedonije?

Pre tačno godinu dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova poručili su da će raditi na učvršćivanju odnosa dve zemlje. Užasna tragedija u Kočanima marta ove godine ujedinila je region, ali i pokazala na delu rezultate te saradnje. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da su bilateralni odnosi dve države u usponu i da ih povezuje ista vizija budućnosti bez obzira na različito viđenje pitanja Kosova.

Piše: Đorđe Barović

„Srbija i Severna Makedonija će razvijati odnose i graditi ih pažljivo, uz međusobno poštovanje i raditi na konkretnim projektima“, kazao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare održanoj 2. avgusta 2024. u manastiru Prohor Pčinjski kod Vranja.

Makedonska predsednica je tada apostrofirala potrebu za „međusobnim razumevanjem“.

„Ako se mi ne razumemo međusobno ne možemo očekivati da nas drugi razumeju, zato moramo da učinimo sve da naše probleme rešavamo sami i da ne dozvoljavamo da nam neki zeleni stolovi rešavaju naše probleme, jer mi smo komšije i nije slučajno da živimo jedni pored drugih“, rekla je Siljanovska Davkova.

Tragedija u diskoteci u Kočanima odnela je 16. marta ove godine 62 mladih života, a u požaru je povređeno više od 200 ljudi. 

Vlada Srbije je istog dana proglasila 18. mart za Dan žalosti, ali ovaj događaj je pokazao i na koji način dve zemlje mogu brzo delovati u ovakvim situacijama. Srbija se angažovala ne samo u akciji spasavanja, već i zbrinjavanja povređenih. 

„Hvala što ste smestili veliki broj pacijenata i radite sve što je nužno. Vaši ministri su nam se među prvima javili i premijer Vučević i ministar Marko Đurić, ne samo da pokažu empatiju već da daju podršku i pomoć. Pokazana je solidarnost vaše države, lekara i naroda. Molim se za zdravlje ovih ljudi, a vama i vašem medicinskom osoblju hvala za to što radite za nas“, poručio je ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Timčo Mucunski.

Tragedija u Kočanima

Za saradnika Novog trećeg puta Mijata Kostića tragedija u Kočanima bila je tužan, ali konkretan primer unapređenja saradnje dve zemlje.

„Nažalost, prvi pokazatelj te saradnje već je bio vidljiv u martu ove godine kada su pripadnici srpskog MUP-a učestvovali u akciji evakuacije i zbrinjavanja povređenih nakon nesreće u Severnoj Makedoniji. Nakon toga su ti ljudi bili zbrinuti po bolnicama u Srbiji što je još jedan od pokazatelja funkcionalnosti ove saradnje. Nažalost, trebalo je da se dogodi tragedija da bi tu saradnju videli na delu“, ističe Kostić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Podseća i da su prošlog meseca dve države potpisale sporazum o bržem protoku ljudi i robe preko graničnih prelaza.

„Uveden je sistem jednog zaustavljanja gde ukoliko prelazite granicu na Preševu ili Tabanovcima neće biti dva, već samo jedan ček point što dodatno olakšava ne samo putovanje turista, nego i protok robe i kapitala, a što je u skladu i sa sporazumom Otvoreni Balkan koji podrazumeva neki vid ekonomske integracije čitavog regiona“, kaže Kostić i dodaje da će završetak Koridora 10, odnosno deonice Niš-Skoplje, doprineti povezivanju ne samo Zapadnog Balkana, već i Evrope.

„Bilateralna saradnja Srbije i Makedonije ide u korist generalne geografske i ekonomske integracije ne samo regiona već i čitave Evrope“, ističe Kostić.

Ključna tačka sporenja dve zemlje je, naglašava, činjenica da je Severna Makedonija priznala Kosovo zbog čega srpska diplomatija „ima dodatnu motivaciju“ kako bi zvanično Skoplje promenilo taj stav.

„To je jedna od tački sporova, ali uzimajući u obzir da su i neke prethodne tačke, kao što je raskol između crkava, nakon decenija rešen, ubeđen sam da će diplomatskim ili bilateralnim sporazumima i ostale nesuglasice ubrzano biti rešene ukoliko obe zemlje zaista odluče da žele da pomognu jedna drugog u procesu integracija“, naglašava Kostić.

Za to, uveren je, postoji diplomatska volja.

„I to se ne odnosi samo na Severnu Makedoniju već i na druge države Zapadnog Balkana. Ovaj vid bilateralnih sporazuma će biti u narednih par godina dodatno intenziviran“, zaključio je ovaj analitičar. 

Strah od „srpskog sveta“

Bivši predsednik opštine Centar u Skoplju Saša Bogdanović kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da bez obzira što „nekima to ne odgovara“ ili imaju strah od „srpskog sveta“, bilateralni odnosi Srbije i Severne Makedonije su u uzlaznoj putanji.

„Možda nekome ne odgovara da Srbija i Makedonija imaju dobre odnose. To može da se vidi po izjavama. Krajnje sam razočaran opozicionim političarima koji svako približavanje sa Srbijom i srpskim narodom definišu kao neki 'srpski svet' bez obzira što Severna Makedonija nema nikakvih problema sa Srbijom kao što ih ima sa Bugarskom koja joj pravi prepreke pristupanju EU“, smatra Bogdanović.

Uveren je da bilateralni odnosi dve zemlje postaju „sve bliži i bolji“, a da tome doprinosi principijelan stav Srbije.

„Primećuje se da Srbija ima principijelan pristup prema Makedoniji i da nema otvorenih pitanja za razliku od drugih makedonskih suseda“, precira Bogdanović.

Razvoj odnosa dve zemlje vidi u svim segmentima: od ekonomskih, infrastrukturalnih, pa do kulturnih i sportskih.

„Vidimo i sve veće interesovanje srpskih kompanija koji dolaze u Makedoniju i sve više osvajaju tržište Makedonije i nadam se da će ta saradnja da bude sve veća. Nadam se i da će inicijativa Otvoreni Balkan i njeni mehanizmi i dalje davati rezultate“, ističe Bogdanović.

Tragedija iz marta ove godine u diskoteci u Kočanima, naglašava, pokazala je solidarnost na delu između Srbije i Severne Makedonije, poručuje naš sagovornik.

„Velika tragedija koja se desila u Kočanima pokazala je da je Srbija uvek tu i uvek izlazi u susret kao jedna od najbližih zemalja sa Makedonijom. Primila je možda najveći broj pacijenata kojima je bila potrebna pomoć u tom trenutku. Vidimo da ta pomoć produžava i na druge načine tako da se jedni sa drugim sve više i više približavamo“, kaže Bogdanović.

Kada je reč o različitim pogledima na pitanje Kosova Bogdanović kaže da je to bio „korak protiv najbratskijeg naroda“ Severnoj Makedoniji.

„Što se tiče priznavanje Kosova od strane Makedonije mislim da je to korak koji je nažalost Makedonija uradila prema najbližem ili najbratskijem narodu to je srpski narod“, zaključuje Bogdanović.

Ukorenjeno prijateljstvo

Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, istoričar Dejan Antić ističe da odnose Srbije i Severne Makedonije karakterišu ukorenjeno prijateljstvo i zajednički koreni dva naroda, a da su ekonomija i obrazovanje dva ključna pravca buduće saradnje.

To su bile i ključne poruke predsednika dve zemlje tokom njihovog prošlogodišnjeg sastanka.

„Bio je to politički čin od izuzetnog značaja, ne samo za unapređenje bilateralnih odnosa, već i kao svedočanstvo duboko ukorenjenog prijateljstva i zajedničkih korena dva naroda. Ovaj sastanak je potvrdio nameru da se pogled Beograda i Skoplja usmeri ka budućnosti, što podrazumeva nastavak privredno-ekonomske saradnje, i zajednički rad na obezbeđivanju regionalne stabilnosti“, ističe Antić za Kosovo onlajn.

Kao najosetljivije pitanje između dve zemlje apostrofira makedonsko priznanje Kosova.

„Ta tema ostaje nesumnjivo najosetljivije i najsloženije pitanje u okviru ukupnih bilateralnih odnosa. Srbija nije, niti će ikada odustati od Kosova i Metohije, izvorišta svoje državnosti, identiteta i duhovnosti“, naglašava Antić.

Dodaje da ohrabruje činjenica da veći deo pravoslavnih građana Severne Makedonije ne podržava odluku o priznanju.

„Ohrabruje činjenica da se većina pravoslavnih građana Severne Makedonije ne slaže sa zvaničnim stavom svoje države koji je, u velikoj meri, posledica spoljnopolitičkih pritisaka i uticaja, i da Kosovo i Metohiju i dalje doživljava kao sastavni deo Srbije. Taj stav naroda ostaje značajna osnova za očuvanje dubokih istorijskih i duhovnih veza između srpskog i makedonskog naroda“, navodi ovaj istoričar.

Saradnja Srbije i Severne Makedonije u protekloj godini bila je najvidljivija nakon tragedije u Kočanima kada je život izgubilo 62. mladih, a više od 200 povređeno.

„Srbija je pružila svu neophodnu pomoć povređenim građanima Severne Makedonije. Taj bratski gest nije bio izolovan, već je podržan i novim dogovorima o uzajamnoj pomoći u kriznim situacijama i koordinaciji zdravstvenih ustanova“, zapaža Antić.

Dodaje da su Beograd i Skoplje osim na polju zdravstva intenzivirali saradnju na polju infrastrukturnog povezivanja, pre svega uređenju putne i železničke mreže koja povezuje dve države, ali i unapređenje funkcionisanja integrisanog graničnog prelaza Preševo-Tabanovce.

„Ta saradnja je nastavljena na polju kulture i očuvanja zajedničkog nasleđa. Podsetiću vas da je u aprilu ove godine u Beogradu otvoren Makedonski kulturni centar, a da se u narednom periodu očekuje i otvaranje Srpskog kulturnog centra na Vardaru“, precizira Antić.

U aktuelnim geopolitičkim okolnostima ekonomija i obrazovanje trebalo bi da budu ključni pravci saradnje Srbije i Severne Makedonije, smatra ovaj istoričar.

„Iako trgovinska razmena raste, potrebno je snažnije stimulisati investicije, zajedničke projekte u energetici, kao i podršku malim i srednjim preduzećima. Akcenat treba staviti i na digitalizaciju, gde postoji prostor za partnerstvo“, poručuje Antić.

Dodaje da u segmentu obrazovanja treba raditi na kvalitetnijem povezivanju i umrežavanju srpskog i makedonskog obrazovnog sistema. „Potrebno je institucionalizovati razmenu studenata i mladih istraživača, jer se radi o omladini koja je stasala na istoj slovenskoj i pravoslavnoj kulturi i tradiciji, i zato što naše nove generacije treba da budu nosioci dugoročnog prijateljstva i saradnje. Zajednički školski i univerzitetski programi i stipendije bi bili snažan korak u tom pravcu“, uveren je Antić.

Upitan koliko bi dve zemlje mogle jedna drugoj da budu oslonac u evropskim integracijama, ovaj istoričar poručuje da „samo onaj ko ima brata, ima i na koga da se osloni kad vremena postanu teška“.

„Srbija i Makedonija su tu, jedna uz drugu. One moraju da računaju jedna na drugu u vremenu kada pojedine članice Evropske unije iznose uslove koji često nemaju veze sa reformama, već sa geopolitičkim kalkulacijama, teritorijalnim i asimilacionim aspiracijama i pritiscima. U takvom ambijentu, bratske države nemaju veću podršku od međusobne. Srbija i Severna Makedonija nemaju bližeg partnera na Balkanu, ni istorijski, ni kulturno, ni rodbinski ni emotivno“, kaže Antić.

Objašnjava da dve zemlje i dva naroda povezuju zajednička prošlost koju su obeležile borba za slobodu, stradanje i solidarnost.

„Ali i zajednička vizija budućnosti u kojoj će se očuvati suverenitet, nacionalni identitet i stabilnost. Umesto da se prepuštaju diktatu velikih, Beograd i Skoplje moraju jedan drugom biti oslonac u dijalogu sa Evropom, ali i u odbrani legitimnih nacionalnih interesa, u ekonomskom povezivanju i regionalnoj saradnji. Srpsko-makedonsko prijateljstvo je politički kapital. Ono je naša strateška prednost i preduslov za dostojanstveno mesto na svetskoj političkoj pozornici“, zaključio je Antić.

Nerazrešena pitanja

I istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da su bilaterni odnosi dve zemlje, posebno kada je reč o ekonomskoj razmeni u uzlaznoj putanji, ali i upozorava da između Srbije i Severne Makedonije i dalje postoji niz nerešenih pitanja: od pitanja Kosova do položaja srpske zajednice, ali i srpske kulturne baštine, odnosno imovine SPC.

Vujinović kaže da su predsednici Srbije i Severne Makedonije pre tačno godinu postavili dva ključna cilja od kojih je samo jedan realizovan.

„Predsednici su postavili dva ključna cilja. Povećanje ekonomske saradnje za koju mislim da je uspešno ostvaren. Kada stignu svi statistički podaci utvrdićemo da zaista jeste skoro dve milijarde evra ekonomska razmena. Cilj, koji je za mene lično bio značajniji, a mislim da nismo daleko napredovali jeste infrastrukturna saradnja. To je pruga Beograd-Skoplje-Solun, ideja koju su predsednici lansirali tokom razgovora“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.

Upitan koliko bi dve zemlje mogle da budu jedna drugoj podrška u evropskim integracijama Vujinović sarkastično primećuje da je Severna Makedonija „odličan uzor“ Srbiji.

„Severna Makedonija je odličan 'uzor' za Srbiju u pregovorima sa EU pošto nažalost Severna Makedonija doživljava sve ono što će, lično mislim, da doživljava i Srbija kada dođe taj trenutak. To je ponašanje Bugarske i Grčke kao članica EU prema Severnoj Makedoniji. Tražili su da bukvalno sve promene da bi mogli da uđu, a ni tada nisu napredovali. Očekujem i da će Srbija od svojih suseda koji su članice EU da dobije takve neprihvatljive zahteve“, smatra ovaj analitičar.

Vujinović je uveren da će ključna tačka sporenja Beograda i Prištine - status Kosova biti rešen sa promenom geopolitičkih okolnosti.

„Jasno je da, kao i Crna Gora, da je Severna Makedonija priznala Kosovo zato što je to bio pritisak velikih sila i geopolitičkih aktera. Kad se to promeni mislim da će biti samo pitanje minuta ko će biti prvi, Crna Gora ili Severna Makedonija da promeni svoje mišljenje“, uveren je Vujinović.

Kada je reč o drugim nerešenim pitanjima u odnosima dve zemlje Vujinović podseća da je jedan od glavnih - pitanje srpskog identiteta i status srpske kulturne baštine, odnosno crkava i manastira SPC.

„Nažalost, poznata je duga istorija odnosa makedonskih Slovena prema svom identitetu, a ono što se dešava poslednje vreme je da se kulturna baština koja zapisana u svetskim registrima kao srpska kulturna baština preformuliše u makedonsku kulturnu baštinu“, upozorava Vujinović.

Smatra da je Srbija toga svesna, ali i da razume da „ne može da ratuje na sto frontova“.

„Imamo dovoljno velikih problema da bi se bavili time u toj meri, ali mislim da bi u javnosti trebalo da se drži pažnja da imamo problem da manastiri kralja Marka Mrnjavčevića ili kralja Milutina počinju da se preimenuju u neke vizantijske manastire i crkve“, kaže Vujinović.