Šta se obećava u kampanji i šta interesuje birače?

Pokret Samoopredeljenje, koji računa da će ostati na vlasti na Kosovu i posle izbora 9. februara, u predizbornoj kampanji biračima se u najvećoj meri preporučuje kroz nacionalističku retoriku, dok su opozicione stranke okrenute ekonomskim pitanjima i kritikama učinka aktuelne vlade, ocene su analitičara. Obećanja i jednih i drugih, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, nisu naročito uverljiva, a ono što građane najviše zanima je šta im se nudi na socijalno-ekonomskom planu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Predizborna kampanja je na pola puta, predviđa se da će se tek zaoštriti, a već su prijavljeni slučajevi upotrebe politički motivisanog govora mržnje. Šta u ovakvoj atmosferi stranke obećavaju građanima?

Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti najavljuje dalja ulaganja u odbrambene kapacitete, investicije u saobraćaj i sportsku infrastrukturu, ali na prvo mesto stavlja to što je za vreme njegove vlade integrisan sever i gašenje „paralelnih srpskih struktura“.

Na drugoj strani, Demokratska stranka Kosova se hvali dostignućima u Prištini pod vođstvom njihovog gradonačelnika Perparima Rame. Kandidat Demokratske partije Kosova za premijera Bedri Hamza kao obavezu njegove vlade, ako pobedi na izborima, istakao je povećanje plata i poboljšanje poslovne klime, dok kandidat za premijera Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj obećava transformaciju Kosova u energetsku supersilu.  

Da li su sva ova obećanja ostvariva? 

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić mišljenja je da se vlast i opozicija na Kosovu utrkuju u nerealnim obećanjima koja se tiču velikih izdvajanja za socijalno ugrožene grupe građana, velikih ulaganja i promene politike prema zdravstvu i obrazovanju.

„Tu postoje sistemski problemi koji se ne mogu tako lako rešiti i mislim da je Aljbin Kurti, uvidevši da ne može da se obračuna sa korupcijom, kriminalom i sa suštinskim društvenim problemima, išao na kartu severa i pričao o suverenitetu i većem naoružavanju i da on računa da će mu nacionalistička retorika omogućiti da i ovaj put Samoopredeljenje pobedi i osvoji više glasova nego ostale opozicione političke opcije zajedno“, izjavio je Surlić za Kosovo onlajn. 

Kampanja Samoopredeljenja je, navodi on, fokusirana na sever i bazirana na tome šta su postigli, a što „nije nijedna druga politička opcija u prošlosti učinila".

„Da su učvrstili suverenitet na celoj teritoriji Kosova, pogotovo u severnim opštinama sa srpskom većinom, da su sprečili bilo kakav šverc, ilegalnu trgovinu, da su ukinuli, kako oni kažu, paralelne institucije na celoj teritoriji Kosova... Ovo nije jedina tema, iako dominira i verovatno će opredeljivati mnoge birače koji su nacionalistički opredeljeni", ocenjuje Surlić. 

Sa druge strane, kako dodaje, Pokret Samoopredeljenje i dalje sebe želi da predstavi kao socijalno osetljivu grupaciju ljudi koja želi kroz inkluzivne politike, progresivno oporezivanje, specijalan sistem pomoći da ostvari veću socijalnu pravdu na Kosovu.

„To zvuči kao nerealna i neostvariva politika zato što su rezultati u borbi protiv korupcije, ali i u ostvarenju boljeg socijalnog programa koje je Samoopredeljenje postiglo bili vrlo skromni. Tu su i uobičajena obećanja, poput smanjenja nezaposlenosti, pomoć najugroženijema, čak i kreiranje neke razvojne banke koja bi pomogla ključnim sektorima. U istupima Aljbina Kurtija dominira i bezbednosni kontekst - da će nastaviti sa velikim ulaganjem u sektor naoružanja, da je Kosovo sada mnogo bezbednije", navodi Surlić.

Kada je reč o opozicionim strankama, naš sagovornik kaže da one u kampanji uglavnom kritikuju dosadašnju vladavinu Samoopredeljenja i govore kako će oni da postignu bolje ekonomske rezultate i da se korupcija još više učvrstila tokom vladavine Aljbina Kurtija, da je inflacija pojela sva moguća povećanja koja je Samoopredeljenje ostvarilo tokom svoje vlasti, te da se vodi nerazumna politika, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu. 

„Oni su vrlo uzdržani kada je reč o severu Kosova i tu zapravo niko od opozicionih stranaka oštro ne napada politiku Aljbina Kurtija. Oni pozdravljaju što nema paralelnih institucija, što je na severu Kosova prisutnija policija, što nema, kako oni kažu, kriminalnih struktura, ali kažu da je to moralo da bude sprovedeno u većoj koordinaciji sa američkim i evropskim partnerima. Kritikuju radikalni pristup koji ima Aljbin Kurti, smatrujući da je on više naneo spoljnopolitičke štete Prištini nego koristi svim ovim koracima koji su preduzeti prema srpskoj zajednici. Tako da možemo reći da postoji neki konsenzus između vlasti i opozicije oko akcija na severu Kosova i u drugim delovima gde je većinsko srpsko stanovništvo", ukazuje Surlić.  

Na osnovu dosadašnjeg toka kampanje, prema oceni Marka Milenkovića iz NVO „Nova društvena inicijativa“ deluje da Samoopredeljenje nema mnogo obećanja vezanih za životne uslove građana, već da je fokus te partije na nacionalističkoj kampanji.

„Kod Samoopredeljenja imamo retoriku o dodatnim ulaganjima u odbranu i vojsku, odnosno o ulaganjima koja se tiču bezbednosnih pitanja, ali ne i onih ekonomske prirode i privrede. Retorika je takva da se Kurti i ostali lideri postavljaju kao zaštitnici građana Kosova, predstavljajući Srbiju kao neprijatelja, a Samoopredeljenje kao činioca u političkoj sferi koji može da zaštiti građane Kosova od Srbije. Otuda i kampanja koja se vodi na severu u velikoj meri. Pitanja ekonomskog razvoja se donekle provlače, ali su i ona u duhu nacionalističkog angažovanja, ostvarivanja suvereniteta i slično“, rekao je Milenković za Kosovo onlajn. 

Što se tiče opozicije, naš sagovornik primećuje da je ona fokusirana na ekonomska pitanja, infrastrukturna ulaganja, povećanje plata, kao i da se obećava unapređenje saradnje u međunarodnim odnosima, što pre svega dolazi iz partije Ramuša Haradinaja. 

„Ta obećanja u ekonomskoj sferi koja daju opozicioni političari za sada deluju neuverljiva, u nekim segmentima i nerealna. Situacija kakva je trenutno po pitanju ekonomskog razvoja zahtevaće kompleksnije korake jer nije jednostavno povećati plate. Potreban je sveobuhvatniji i drugačiji pristup. Opozicija pokušava da dotakne dnevne probleme građana i da se stavi u njihov servis obećavajući poboljšanje ekonomske situacije i života. Koliko će građani to shvatiti kao realno nisam siguran. Deluje, međutim, da opozicija angažuje značajan broj potencijalnih birača na svojim skupovima“, naveo je Milenković.

U narednom periodu, prema njegovoj oceni, kampanja će se zaoštriti. 

„Mogli bismo čak da očekujemo neke nacionalističke reakcije i od strane opozicionih partija i retoriku koja će možda ličiti na Samoopredeljenje kao mehanizam da se biračko telo koje okuplja Samopredeljenje donekle angažuje i od strane opozicije“, ukazao je Milenković.

Na pitanje šta je za građane na Kosovu presudno kada se opredeljuju na izborima, da li ekonomska pitanja ili teme vezane za sever Kosova, univerzitetski profesor iz Prištine Mazlum Baraljiu kaže za Kosovo onlajn da je to na prvom mestu socijalno-ekonomska situacija. Potom navodi, dolaze pitanja koja se tiču severa ili juga Kosova.

Baraljiu konstatuje da vladajuće Samoopredeljenje nema pisani program za izbore, već da u kampanji ističe pojedina pitanja, dok što se tiče opozicije smatra da ona nije bila dovoljno sposobna da u protekle četiri godine igra odlučujuću ulogu i da nametne neka korektivna pitanja ili odluke.

„Opozicija je mogla samo da ometa neke sednice skupštine i ništa više od toga“, konstatuje Baraljiu.

On ističe da je na međunarodnom planu kosovski premijer Aljbin Kurti prihvatio poslednji sporazum iz dijaloga u Briselu ali da uoči izbora Samoopredeljenje o tome za sada ne iznosi stav javno.  

„Kao što Srbija strateški igra političku igru, tako i on, izgleda, verbalno priznaje, ali onda traži potpis, pa zatim kaže da neće poslati predlog statuta Asocijacije Ustavnom sudu. Dakle, igra se jedna igra i od strane Prištine i od strane Beograda“, navodi Baraljiu.