Surlić: Vlast i opozicija na Kosovu utrkuju se u nerealnim obećanjima

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenio je da se vlast i opozicija na Kosovu u predizbornoj kampanji utrkuju u nerealnim obećanjima jer sistemski problemi koji postoje ne mogu da se reše tako lako.

Surlić navodi da se obećanja daju u vezi sa velikim izdvajanjima za socijalno ugrožene grupe građana, velikim ulaganjima i promenom politike prema zdravstvu i obrazovanju. 

„Tu postoje sistemski problemi koji se ne mogu tako lako rešiti i mislim da je Aljbin Kurti, uvidevši da ne može da se obračuna sa korupcijom, kriminalom i sa suštinskim društvenim problemima, išao na kartu severa i pričao o suverenitetu i većem naoružavanju i da on računa da će mu nacionalistička retorika omogućiti da i ovaj put Samoopredeljenje pobedi i osvoji više glasova nego ostale opozicione političke opcije zajedno“, kaže Surlić za Kosovo onlajn. 

Kampanja Samoopredeljenja je, navodi naš sagovornik, fokusirana na sever i bazirana na tome šta su postigli, a što „nije nijedna druga politička opcija u prošlosti učinila".

„Da su učvrstili suverenitet na celoj teritoriji Kosova, pogotovo u severnim opštinama sa srpskom većinom, da su sprečili bilo kakav šverc, ilegalnu trgovinu, da su ukinuli, kako oni kažu, paralelne institucije na celoj teritoriji Kosova... Ovo nije jedina tema, iako dominira i verovatno će opredeljivati mnoge birače koji su nacionalistički opredeljeni", ocenjuje Surlić. 

Sa druge strane, kako dodaje, Pokret Samoopredeljenje i dalje sebe želi da predstavi kao socijalno osetljivu grupaciju ljudi koja želi kroz inkluzivne politike, progresivno oporezivanje, specijalan sistem pomoći da ostvari veću socijalnu pravdu na Kosovu.

„To zvuči kao nerealna i neostvariva politika zato što su rezultati u borbi protiv korupcije, ali i u ostvarenju boljeg socijalnog programa koje je Samoopredeljenje postiglo bili vrlo skromni. Tu su i uobičajena obećanja, poput smanjenja nezaposlenosti, pomoć najugroženijema, čak i kreiranje neke razvojne banke koja bi pomogla ključnim sektorima. U istupima Aljbina Kurtija dominira i bezbednosni kontekst - da će nastaviti sa velikim ulaganjem u sektor naoružanja, da je Kosovo sada mnogo bezbednije i kako Aljbin Kurti kaže: 'bilo ko da nas napadne danas, Kosovo je mnogo spremnije nego pre njegove vladavine'", navodi Surlić.

Opozicione stranke, prema oceni našeg sagovornika, u kampanji uglavnom kritikuju dosadašnju vladavinu Samoopredeljenja i govore kako će oni da postignu bolje ekonomske rezultate, da se korupcija još više učvrstila tokom vladavine Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija, da su ljudi nezadovoljni, da je inflacija pojela sva moguća povećanja koja je Samoopredeljenje ostvarilo tokom svoje vlasti, te da se vodi nerazumna politika, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu. 

„Oni su vrlo uzdržani kada je reč o severu Kosova i tu zapravo niko od opozicionih stranaka oštro ne napada politiku Aljbina Kurtija. Oni pozdravljaju što nema paralelnih institucija, što je na severu Kosova prisutnija policija, što nema, kako oni kažu, kriminalnih struktura, ali kažu da je to moralo da bude sprovedeno u većoj koordinaciji sa američkim i evropskim partnerima. Kritikuju radikalni pristup koji ima Aljbin Kurti, smatrujući da je on više naneo spoljnopolitičke štete Prištini nego koristi svim ovim koracima koji su preduzeti prema srpskoj zajednici. Tako da možemo reći da postoji neki konsenzus između vlasti i opozicije oko akcija na severu Kosova i u drugim delovima gde je većinsko srpsko stanovništvo, ali da je redosled koraka morao biti drugačiji i da je morala da postoji veća koordinacija sa zapadnim partnerima", ukazuje Surlić.  

Kada je reč o drugim politikama, opozicija, kako navodi Surlić, tvrdi da Aljbin Kurti jača autoritarizam na Kosovu i da njegove poslednje odluke koje se tiču medija vode ka potpunoj neslobodi i da će eventualno novi mandat Aljbina Kurtija značiti nastavak korupcije, pritiska na pravosuđe i na slobodu medija, a da od socijalnog programa, kao i u prvom mandatu, neće biti ništa, dok njihove politike mogu da promene negativni trend koji je započet sa Aljbinom Kurtijem.