Šta stoji iza najave Prištine da će suspendovati dozvole za 48 preduzeća na Kosovu?

Najavu ministarke trgovine, preduzetništva i industrije Rozete Hajdari da će 48 preduzeća ostati bez dozvola za rad jer su u dokumentima prilikom registracije koristili odrednice “Srbija” ili “Kosovo i Metohija” sagovornici Kosovo onlajna vide kao pritisak na srpsku zajednicu i smatraju da ovakvi potezi nemaju nikakve veze sa ekonomijom, već da imaju politički predznak, kao i da će, ako se obistine najave Hajdari, to dovesti do nove političke i bezbednosne krize na Kosovu.

Naime, na spisku preduzeća koji su objavili mediji na albanskom, nalaze se i MTS d.o.o, Komercijalna banka a.d, filijala u Mitrovici, Beogradska banka a.d, filijala Peć, Edukativni centar Code, Silur d.o.o, PTU Miljana...

Hajdari je, podsetimo, izjavila da je tokom inspekcije utvrđeno da 48 dosijea preduzeća registrovanih u Agenciji za registraciju preduzeća ima "sporne odrednice" i najavila da će i njihove dozvole za rad biti suspendovane, kao što je to učinjeno u slučaju Televizije Kljan Kosova.

Ona je navela da ta preduzeća u rubrici “država i prebivalište” imaju navedeno „Priština-Kosovo i Metohija“, „Peć-Republika Srbija“, „Gnjilane-Srbija“, „Đakovica-Srbija“ i da je Ministarstvo 6. jula osnovalo Komisiju za ponovnu verifikaciju dosijea u Agenciji za registraciju preduzeća, „posebno onih sa sumnjivom dokumentacijom sa neustavnim odrednicama“.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da ovu izjavu Rozete Hajdari treba posmatrati u kontekstu spinovanja kosovske javnosti kako bi se skrenula pažnja sa ukidanja dozvole za rad medijskoj kući Kljan Kosova, ali i da ukoliko se potvrde najave Hajdari da će to zasigurno dovesti da nove političke i bezbednosne krize na Kosovu.

“Po već dobro oprobanom receptu, kada god Vlada Kosova ima političkih problema na domaćoj sceni, izlaz traži u jednostranom kršenju briselskog sporazuma i pritiscima na srpsku zajednicu. Naime, među 48 preduzeća koje pominje ministarka Hajdari nalazi se i MTS d.o.o. koji je registrovan 2015. godine kao deo implementacije Sporazuma o telekomunikacijama iz 2013. godine. Ukidanje dozvole za rad ovoj kompaniji bilo bi kršenje sporazuma iz Brisela. Osim MTS d.o.o. tu je i Komercijalna banka koja posluje u srpskim sredinama na Kosovu, u mnogima od njih kao jedina poslovna banka koja je prisutna u tim opštinama. Ukoliko se potvrde najave ministarke Hajdari i ukine dozvola za rad pomenutih kompanija, to će zasigurno dovesti da nove političke i bezbednosne krize na Kosovu, daljeg urušavanja poverenja između Vlade Kosova i lokalnih Srba, ali i dodatnog zaoštravanja odnosa Vlade Kosova sa Srbijom, Briselom i Vašingtonom”, kaže Mijačić.

Predsednik Asocijacije srpskih privrednika Saša Sekulić kaže za Kosovo onlajn da misli da je najava Hajdari o suspendovanju dozvola za rad preduzeća još jedna u nizu političkih odluka Prištine.

“Posle odluke o zabrani uvoza robe iz Srbije, sada, posle 23 godine, neko se setio da mu i to smeta. Šta će biti dalje? Da li će posle ovoga, ako ovo prođe, na udaru biti škole, domovi zdravlja, jer oni isto imaju u nazivu, recimo, “Dom zdravlja Gračanica-Srbija”. Ono što me brine je blaga reakcija ovlašćenih predstavnika Srba. Oni moraju da upoznaju međunarodnu zajednicu, Euleks, Unmik.., na ono što je potpisano pre 23 godine. Ako i ovo prođe, doći će na red ovo drugo što sam rekao”, zabrinut je Sekulić koji je i vlasnik firme za proizvodnju ratluka.

Kako nam kaže, i on i drugi privrednici, imaju dvostruko registrovane firme i pri kosovskoj Agenciji za registraciju preduzeća (ARBK) i pri srpskoj Agenciji za privredne registre (APR).

“Međutim, još pre pet, šest godina je u nekoj od briselskih rundi dijaloga dogovoreno da mi radimo samo po osnovu kako smo registrovani u kosovskom sistemu, tako da, sa tim papirima i sa tom registracijom nećemo imati nikakvih poblema ni da izvozimo robu, niti da uvozimo. Moja firma koja je registrovana pri APR-u više nema smisla i nikakvu funkciju nije imala, pa je ugašena pre dve godine i ostala je samo ova koja je registrovana pri kosovskoj agenciji”, objašnjava Sekulić.

On smatra da firme koje su registrovane u periodu pre 1999. godine, ne bi smele da sada imaju probleme.

“Cilj Prištine je poznat već odavno, da ovde bude što manje srpske robe. A, ja to gledam na jedan pragmatičan način - oni na taj način kažnjavaju i svoje stanovništvo. Nije problem zameniti robu istog kvaliteta, ali ta roba će biti skuplja za nekih 20 do 25 procenata po našim podacima, jer dolazi iz Poljske, Turske. Tu cena transporta igra veoma važnu ulogu. Na taj način oni kažnjavaju i svoje stanovništvo, da plaća skuplju robu”, ocenio je Sekulić.

Politička analitičarka Mimoza Gavrani kaže za Kosovo onlajn da potezi koje je najavila ministarka Hajdari štete celom društvu Kosova, bez razlike koje su nacionalnosti vlasnici preduzeća i čime se preduzeća bave. Fokus je jasan, kaže, da se na neki način unište svi ljudi, preduzeća, agencije.., koji nisu saglasni sa politikom koju vodi aktuelna vlast. 

„Vlada Kosova je formirala Komisiju koja radi sa Agencijom za registraciju preduzeća i oni pokušavaju da pronađu preduzeća koja su registrovana na Kosovu sa imenom Srbije. Mislim da je to problem registracije i tehnički više nego što je politički, ali ova Vlada pokušava to da ima u fokusu, ponovnu verifikaciju ovih preduzeća. Ove akcije imaju fokus da nekako unište biznise, ljude, agencije, osobe koji se ne slažu sa specifičnim poliitkama koje dolaze trenutno od kosovske vlade. Mislim da je to veliki gubitak što se tiče ekonomije Kosova i da ne zaboravimo da smo mi trenutno pod sankcijama američke Vlade i da imamo druge jako velike političke probleme na koje Vlada Kosova treba da se koncentriše, kao što su razgovori sa Srbijom, poslovni razgovori i integrisanje manjina, uglavnom srpske nacionalnosti, ali i svih drugih“, kaže naša sagovornica.

Gavrani podseća da se kao prva na udaru Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine našla Televizija Kljan Kosova, koju optužuju da je "prekršila Ustav Kosova" jer se u njihovim registracionim dokumentima pominju dva grada - Peć i Đakovica, ali kao deo Srbije. Gavrani smatra da je to najteži udar na slobodu medija od rata na Kosovu. 

„Naš kolega, poznati novinar, Berat Bužala pričao je u jednoj emisiji i objasnio da je vlasnik Kljan Kosova, i ovo je neka istina koju svi već znamo, kosovski Albanac koji ima srpski pasoš, i da u registraciji Kljana Kosova kao preduzeća Srbija stoji kao zvanična država u dokumentaciji. Kljan Kosova je registrovan prvi put u Makedoniji. Onaj ko je registrovao Kljan Kosova u Makedoniji ima srpski pasoš i on je kosovski Albanac. U bazi piše Đakovica-Srbija. Dobio je dokument, otišao u Agenciju za registraciju preduzeća na Kosovu i registrovao je svoje preduzeće i na Kosovu. Oni su prihvatili registraciju“, rekla je Gavrani i dodala da Vlada Kosova treba to da reši sa Agencijom za registraciju preduzeća koja je to preduzeće registrovala.

Kako napominje, gašenjem medija umire demokratija i komunikacija sa građanima.

Poruku Rozete Hajdari, poslanik u Skupštini Srbije sa Kosova Ljubomir Marić ocenio je kao teror na ekonomskom nivou. On smatra da se time Srbima na sve načine šalje poruka da nisu dobrodošli.

“U pitanju je kontinuitet terora Aljbina Kurtija i njegove vlade koja želi čisto i monoetničko Kosovo, očišćeno od Srba i svega što je srpsko. Oni praktično gase privrednike u srpskim sredinama. To je nastavak onoga - da sve što je srpsko ne treba i ne može da postoji na Kosovu i Metohiji", rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, Priština pokušava dodatno da oslabi srpsku zajednicu u ekonomskom smislu, dok međunarodna zajednica i dalje samo upozorava, bez dovoljno snažnog pritiska.