Status kandidata za članstvo u EU – Kosovo između želja i realnosti

Na putu evrointegracija Kosovo je formalno gledano ostalo na onoj stanici na kojoj je bilo i pre dve godine kada je apliciralo za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Iako zvaničnici kosovske vlade, naročito poslednjih nedelja, poručuju da su mnoge reforme završene i da su ispunjeni kriterijumi potrebni da bi se Kosovu dodelio status kandidata za članstvo, analitičari, sagovornici Kosovo onlajna, ne veruju da će se to dogoditi u dogledno vreme.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Pre odlučivanja da li će se nekome dodeliti status kandidata za članstvo u EU, potrebno je da se popuni upitnik Evropske komisije, koji može da dobaci i do 4.000 pitanja koja se odnose na poštovanje političkih i ekonomskih kriterijuma, stepen usaglašenosti zakonodavstva sa propisima EU, sposobnosti primene evropskih standarda i slično, a taj upitnik Prištini nije ni poslat.

Ako se, recimo, uporedi sa dinamikom puta koji su do sada prešle Crna Gora ili BiH, Kosovo je već sada u osetnom zaostatku. Crna Gora je zahtev za članstvo u EU podnela u decembru 2008. godine, a u julu 2009. joj je dostavljen upitnik EK sa 2.178 pitanja, mada je taj broj, računajući i potpitanja, bio duplo veći, dok je BiH upitnik (3.242 pitanja,) dobila deset meseci pošto je predala zahtev za članstvo u februaru 2016. godine.

U ovoj proceduri prečica nema, pa će zapravo Kosovo tek morati da zasuče rukave kada bude dobilo upitnik jer dobijanje statusa kandidata zavisi od kvaliteta odgovora, zbog čega se ovaj formular smatra i svojevrsnim testom.

Zahtev Kosova za članstvo u EU premijer Kosova Aljbin Kurti, podsetimo, predao je 15. decembra 2022. godine i tada je ocenio da je reč o istorijskom danu za Kosovo, ali i "velikom danu za evropsku demokratiju".  

Status kandidata za članstvo u EU trenutno imaju Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Turska i Ukrajina.

Direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan Vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže za Kosovo onlajn da u postojećim okolnostima ne vidi mogućnost da Savet Evropske unije Kosovu dodeli status kandidata za članstvo u EU.

Štiplija navodi da iako se možda ranijih godina očekivalo da će Kosovo do sada već biti kandidat za članstvo u EU, da ne postoji jasna slika o narednim koracima Saveta EU u ovom slučaju.

"To je zbog toga što postoje restriktivne mere EU prema Kosovu i jer postoji zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, gde Kosovo očigledno ne ispunjava sve dogovore iz dijaloga. Niko nije očekivao da će proces dijaloga trajati ovoliko dugo i da do pravno obavezujućeg sporazuma nećemo doći ovoliko dugo. S druge strane ne znamo kakav će stav kada se bude odlučivalo unutar Saveta zauzeti pojedine države članice EU koje nisu priznale Kosovo. Možda se samim tim protive njegovom članstvu. Svakako, sledeći korak je da Savet da neke formalne ili neformalne instrukcije Kosovu kako bi ta aplikacija za članstvo bila kredibilna", ukazuje Štiplija.

Kasnije, kada Savet EU da zeleno svetlo, kako dodaje, Evropska komisija ulazi u proces analize da li Kosovo može da postane kandidat za članstvo.

"Tu je prvi korak svakako upitnik sa više od 3.000 pitanja koje bi Kosovo trebalo da dobije od Evropske komisije. Međutim, iz današnje perspektive deluje da je za sve to rano", kaže naš sagovornik.

Štiplija kaže i da je od početka agresije Rusije na Ukrajinu entuzijazam za prijem novih članica u EU postao dosta velik, što je dovelo do toga da određene zemlje, od kojih su neke bile duže u procesu, a neke kraće, dobiju status kandidata i da jeste realno očekivati da se to desi i Kosovu, ali napominje da postoje i problemi.  

"Vlada Kosova pominje neke uspehe u proteklom periodu koji bi možda doveli do toga da Kosovo i dobije Upitnik EK, ali u nekim situacijama ima problema, kao što je slučaj sa Reformskom agendom. Jeste da je Kosovo među prvim državama predalo Reformsku agendu EK, ali ona osnova Reformske agende, a to je pristup zajedničkom tržištu, kroz zajedničko regionalno tržište je nešto što je kamen spoticanja za Kosovo u ovom trenutku. Znamo stav Nemačke o tome da Kosovo ne ispunjava sve uslove, odnosno da ne želi da ispuni sve uslove za pristup prvenstveno zajedničkom tržištu kroz Ceftu. Tako da ne vidim da se Kosovu može progledati kroz prste za bilo koji dalji korak kao evropskim integracijama, odnosno ka statusu kandidata", zaključuje Štiplija.

Poruke premijera Kosova Aljbina Kurtija da je pravo vreme da Kosovo dobije “zasluženi status kandidata“ za članstvo u EU, prema oceni docenta na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marka Dašića su simboličkog karaktera i služe za umirivanje unutrašnje javnosti i davanje znaka da je na spoljnopolitičkom planu Kosovo usmereno ka evropskim integracijama.

“Kurti ovim pokušava da temu evrointegracija Kosova stavi na dnevni red prvenstveno novog saziva Evropskog parlamenta i novog saziva Evropske komisije. Mislim da je i on sam svestan, kao i ostatak političkog establišmenta u Prištini, da je tu nemoguće očekivati bilo kakav konstruktivan korak, s obzirom na to da postoji pregršt preduslova za evroatlantske i integracije u ostale institucije međunarodnog sistema. Svi znamo šta se dešavalo sa Savetom Evrope i svi znamo šta se dešava sa pojedinim, uglavnom ekonomskim regionalnim multilateralnim organizacijama”, naveo je Dašić za Kosovo onlajn.

Kako zaključuje, sve što je na nivou praktičnih politika u poslednje vreme, ne podupire nešto što je simbolička izjava Aljbina Kurtija.

Saradnik Instituta za humanističke nauke iz Beča Iljir Deda takođe kaže da razmatranje dodele Kosovu statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji nije trenutno na stolu u Briselu, bez obzira na to što kosovski zvaničnici smatraju da je za to došao momenat.

“Svako nešto može da očekuje. Bez obzira na ovakve zahteve, postoje konkretna očekivanja Evropske unije i Nemačke od Vlade Kosova i odluke koje treba da se donesu za Samit lidera Berlinskog procesa 14. oktobra koje bi onda možda mogle da otvore vrata za dodatne razgovore u vezi kosovskog zahteva za članstvo u Evropskoj uniji”, kaže Deda za Kosovo onlajn.

On ukazuje da je ova tema bila “deo paketa” s početka ove godine, ali navodi da ga je Vlada Kosova odbila.

“O tome se razmišljalo kada je bilo aktuelno pitanje učlanjenja Kosova u Savet Evrope i kada se od Kosova tražilo da podnese nacrt Statuta Zajednice srpskih opština Ustavnom sudu na razmatranje. Tada je deo šireg paketa dogovora bilo i razmatranje odluke Evropske unije o zahtevu Kosova za članstvo u EU koji je Kosovo podnelo pre dve godine. Sada to više nije na stolu i ne verujem da se o tome razmišlja unutar EU”, navodi Deda.