Sve brojnije pritužbe Srba na rad Kosovske policije: Sprovođenje zakona ili represija?

Brojne nevladine organizacije, ne samo na severu Kosova, poslednjih meseci upozoravaju na brojne nepravilnosti u radu Kosovske policije, posebno u srpskim sredinama. Uvećan je i broj pritužbi građana pa ih je Policijski inspektorat Kosova (PIK) u prošloj godini primio 21 odsto više u odnosu na 2023. godinu. Sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da je reč o opasnom trendu u kome se lako mogu pomešati značenja reči „sprovođenje zakona“ i „represija“.

Piše: Arsenije Vučković

„Jedna od najčešćih pritužbi je upravo ona koja se tiče upotrebe sile i nepravilne komunikacije između policijskih službenika i građana. Zatim, tu su pritužbe na zloupotrebu službenih dužnosti, tu su i žalbe vezane za primanje mita i drugi slučajevi različite prirode uključujući nesreće sa policijskim službenicima, način vođenja slučajeva, kašnjenja u vođenju predmeta“, izjavio je načelnik PIK-a Kuštrim Hodaj.

On je naveo da je PIK tokom 2024. primio 1.900 pritužbi građana na rad policijskih službenika, što je 21 odsto više nego u 2023.

Više nevladinih organizacija konstantno ukazuje da policija, posebno na severu Kosova prekoračuje svoja ovlašćenja, neretko primenjujući brutalnu silu.

„Naša deca su bila na podu, na ulici, maltretirali su ih, bukvalno gazili po njima. Vapaje mog sina i druge dece ućutkivali su kolenima", ispričao je Ljubomir Milić, otac jednog od četvorice mladića koji su septembra prošle godine uhapšeni u Severnoj Mitrocici zato što su remetili javni red i mir - pevajući.

Ali, ovo je samo jedan od primera brutalne upotrebe sile koja se ponovila i nakon eksplozije u vodokanalu Ibar-Lepenac.

I na meti nisu bili samo pripadnici srpske zajednice.

Grupa nevladinih organizacija sa severa Kosova saopštila je da je tokom racije Kosovske policije u Severnoj Mitrovici, 30. novembra, došlo do ozbiljnog kršenja ljudskih prava, uključujući fizičko nasilje, prekomernu upotrebu sile i verbalno i psihičko zlostavljanje potpredsednika stranke Romska inicijativa Gzima Jahirovića, njegove supruge Sultane i šire porodice, ali da slična svedočenja dolaze i od građana Zvečana i Zubinog Potoka.

„Gzim Jahirović je u izjavi medijima istakao da je tokom racije bio izložen brutalnom prebijanju i ponižavanju, dok je njegova supruga pretrpela seksualno uznemiravanje od strane policijskih službenika. Njihova deca su bila svedoci ovih strašnih dešavanja, što predstavlja dodatnu povredu prava na porodičnu bezbednost“, navodi se u saopštenju.

NVO sa severa do sada su u više navrata apelovale na nadležne institucije, ali i predstavnike međunarodnih zajednica zbog zloupotreba i maltretiranja građana srpske nacionalnosti.

U studiji “Etnizacija Kosovske policije: rušenje Ahtisarijevih temelja građanske i multietničke institucije” pet NVO je krajem prošle godine ukazalo da sve veći broj službenika Kosovske policije javno iskazuje ili nosi zakonom zabranjene simbole, poput oznaka Albanije ili „velike Albanije“, bivše OVK, simbola „panišera“ na kome su mrtvačka lobanja i albanska zastava...

Etnonacionalizacija

Jedna od autorki ove studije, programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da građani na severu Kosova imaju dosta razloga za nezadovoljstvo radom policije i da je jedini put promena političkih poruka koje podstrekuju etnonacionalizam i nedemokratski pristup srpskoj zajednici.

„Od kako je Samoopredeljenje preuzela vlast na Kosovu se vlada nacionalizmom i populizmom. To narušava taj multietnički karakter institucija i međuetničke odnose. I to je krenulo s vrha i odatle bi trebalo da krene da se popravlja. Ključno je da se promene te političke poruke koje dolaze sa vrha, koje podstrekuju etnonacionalizam i jedan način ophođenja prema srpskoj zajednici koji prosto nije demokratski“, ističe Andrić Rakić.

Ističe da je bilo više primera jasnih grešaka u ophođenju policije u nevećinskim zajednicama, ali i incidenata.

Poslednji navodi slučajno opaljenje pištolja jednog policajca u Zvečanu gde odgovor bio da je „potrebno više treninga“.

„Bilo je i pucanja na Bistrici, čak dva puta. Za jedno je nedavno izdata i prvostepena presuda. Dakle, postoji mnogo razloga zbog čega postoji zazornost u srpskoj zajednici zbog načina na koji se policija ophodi, a prvenstveno se zasniva na tim primerima neprofesionalnosti policije, a onda i izostanka pravovremenih reakcija institucija na tu neprofesionalnost čime se stiče utisak da postoji određenja spremnost da se policajcima oprosti zbog neprofesionalnosti“, naglašava Andrić Rakić.

Objašnjava da je bilo dosta problema sa uspostavljanjem normalnog odnosa između srpske zajednice i Kosovske policije.

„To je zapravo počelo nemogućnošću Kosovske policije da uspostavi normalan odnos unutar same policije. Da smo mi imali neki uravnoteženi odnos i odnos poverenja između regionalnog policijskog Direktorata Sever i policijskog Direktorata u Prištini još od septembra 2021. kada je počela kriza, mi ne bismo došli u tu situaciju da Srbi masovno na severu napuste Kosovsku policiju“, ističe ova aktivistkinja.

Dodaje da bez obzira da li neko veruje ili ne da su pripadnici policije iz redova srpske zajednice izašli iz KP zbog političkih pritisaka, činjenice govore da u trenutku kada je to bilo važno Kosovska policija kao institucija nije bila sposobna da odbrani svoju multietničnost zato što od početka nije postojalo poverenje između srpskih i albanskih policajaca.

„Naravno da ako ne možete da uspostavite normalan odnos poverenja sa kolegama da se to posle prenosi i na samu zajednicu i naravno da ima problema sa selektivnošću kada se radi o nekim policijskim praksama u manjinskim sredinama, posebno onda kada već dođete u fazu da policija više praktički nije multietnička ili da ima vrlo mali broj pripadnika nevećinske zajednice koji uglavnom nisu na terenu. Ili su u stanici ili eventualno u saobraćajnim kontrolama, ali u suštini u gradu ih ima jako malo. U tom smislu ima mnogo problema sa načinom na koji policija radi te policijske poslove među manjinskim zajednicama“, naglašava Andrić Rakić.

Instrumentalizacija

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je bezbednosno pitanje ključno za sever Kosova, a da postupci Kosovske policije deluju kao da su instrument za diskriminaciju srpske zajednice.

„Deluje da je policija danas na severu Kosova instrument za diskriminaciju srpske zajednice i nešto se po tom pitanju mora pod hitno promeniti. Ne možemo govoriti o bilo kakvoj vrsti ni integracije ni opstanka Srba ukoliko njima nije zagarantovana pre svega bezbednost i sigurnost u svakodnevnom životu“, izjavio je Surlić za Kosovo onlajn.

Smatra da je za sever Kosova ključno pitanje bezbednosti zbog čega bi tema povratka Srba u Kosovsku policiju morala da bude deo dijaloga Beograda i Prištine, ali i da se sprovode odmah nakon februarskih izbora.

„Bezbednosno pitanje je ključno pitanje na severu Kosova i to se mora rešavati već početkom godine. I parlamentarni izbori i lokalni izbori su samo mogućnost da se otpočne jedan proces, pre svega povratka Srba u policiju i to je nešto što mora biti među prvim tačkama u dijalogu Beograda i Prištine. Očigledno je da je ta policija potpuno entifikovana, albanska. Građani na severu Kosova ne osećaju se bezbedno i zato prijavljuju različite vrste uznemiravanja, imaju pritužbe na ophođenje, imali smo slučaje premlaćivanja od strane policije, potpuno neosnovanih hapšanja i svega ostalog“, smatra Surlić.

Objašnjava i da je Vlada Kosova javnosti predstavljala da je srpska zajednica na severu Kosova preplašena od Beograda i nekih srpskih formacija i da će im dolazak Kosovske policije uliti poverenje.

„Šta se desilo od te priče kosovske vlade do onog što sada vidimo na terenu? Postoji ogromna razlika između onoga što Priština predstavlja da je uloga policije na severu i onoga što građani osećaju na terenu. Oni ne vide policiju kao prijateljsku formaciju, vide policiju kao jedan represivni aparat koji gradi specijalne baze, koji se pojavljuje tu samo u specijalnim formacijama sa dugim cevima. I to nije atmosfera u kojoj se može govoriti o bilo kakvom građenju poverenja ili jednoj vrsti dobrovoljne integracije srpske zajednice u kosovsko društvo“, zaključuje Surlić.

Policijski inspektorat

Ipak, politički analitičar Nedžmedin Spahiu ne smatra da na severu Kosova ima previše razloga za pritužbe na rad policije i to argumentuje podatkom da je u ostalim delovima Kosova ima mnogo više povrede radne discipline među pripadnicima Kosovske policije.

„Mora se puno toga popraviti u radu policije, ali moj utisak je da je policija na severu ipak opreznija nego što je recimo u bilo kojem drugom delu Kosova. Povreda radne discipline ima mnogo više u ostalim delovima Kosova nego što je na severu. Verovatno zbog toga što je od strane nadležnih naređeno da bude što manje ili da ih ne bude“, izjavio je Spahiu za Kosovo online.

On kaže da policija mora biti na usluzi građanima.

„Trebalo bi da bude na usluzi, a koliko je, to treba biti na terenu i videti konkretno. Ja nisam primetio tako nešto naročito“, kaže Spahiu.

Kao primer navodi proslavu Dana albanske zastave koju je policija na severu Kosova zabranila.

„Znam da kad je bila proslava 28. novembra i kada se urlalo čitavim Kosovom na severu je to bilo strogo zabranjeno. Mislim da je to dobro učinjeno od strane zamenika direktora policije za sever kako ne bi bilo bilo kakvih provokacija“, ističe ovaj analitičar.

Spahiu ne isključuje mogućnost da ima ispada policije zbog čega je i veliki broj pritužbi pripadnika srpske zajednice, ali ističe da je na Policijskom inspektoratu da vodi računa da se svi prekršaji te vrste sankicionišu.

Smatra da srpska zajednica nema poverenja u Kosovsku policiju plašeći se odmazde zbog načina na koji se srpska policija ponašala prema Albancima.

„Postoje takve predrasude da će Kosovska policija biti represivna prema Srbima zbog onoga što smo doživeli u jednom periodu od srpske policije na Kosovu“, tvrdi Spahiu.

Smatra da je problem i nepozavanje jezika.

„Ipak su Srbi navikli da uvek imaju, već sto godina, sopstvenu policiju koja govori njihovim jezikom i koja je njihova. I sad odjednom imaš policiju koja čak u celini ne razume jezik koji govori ta sredina“, zapaža Spahiu.

Percepcija krivice

Sociolog Instituta za evropske studije Marija Marsenić smatra da brojne pritužbe srpske zajednice na rad Kosovske policije pokazuju da im ova institucija nije na usluzi i da su brojni razlozi za to uključujući i činjenicu da se Srbi percipiraju kao „krivci za sve“.

„Ne može se reći da je Kosovska policija na usluzi srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji, niti je oni percipiraju kao instituciju koja je u njihovom interesu, već je posmatraju kao produženu ruku tzv. kosovskog režima“, ističe Marsenić za Kosovo onlajn.

Kao jednu od glavnih prepreka vidi nemogućnost komunikacije, a zatim i stav da su „Srbi uvek krivi“.

„Stariji policijski službenici Kosovske policije koji znaju srpski jezik često odbijaju da ga govore, a mlađi pripadnici Kosovske policije ne žele da pričaju srpskim jezikom tako da na prvom mestu postoji ta jezička barijera u komunikaciji. Takođe, postoji ta indoktrinacija pripadnika Kosovske policije da Srbima ne treba verovati i da su Srbi uvek krivi. Prosto bi bilo suvišno nabrajati koliko puta su Srbi bili izloženi maltretiranju na kontrolnim punktovima, prekomernom pretresanju, verbalnom i fizičkom nasilju, hapšenjima, batinama. Nažalost ta policijska brutalnost je još uvek prisutna“, kaže Marsenić.

Smatra da je nepoverenje srpske u Kosovsku policiju još više naraslo kada su njihovi predstavnici napustili tu instituciju.  

„Prosto je nemoguće imati poverenja u jednu instituciju koja sve Srbe percipira kao teroriste“, ističe Marsenić.

Dodaje da je niz faktora, uključujući i represivne mere, koji uzrokuju ovakvoj situaciji i nepoverenju.

„Sastav policije u srpskim sredinama često ne odgovara etničkoj strukturi lokalnog stanovništva, što je jedan od glavnih uslova svih potpisanih sporazuma. To dovodi do osećaja kod Srba da policija prosto ne deluje u njihovom interesu. Takođe, primena represivnih metoda od strane Kosovske policije je još jedan razlog za ovo nepoverenje, za urušeno poverenje, jer pri svakom izlasku iz svojih domova Srbi rizikuju da budu uhapšeni, da budu pretučeni, da budu izloženi uvredama i verbalnom nasilju“, naglašava Marsenić.

Apostrofira i nedostatak pravne zaštite.

„Srbi često smatraju da nemaju pristup pravdi kroz kosovske institucije jer sudstvo i policija favorizuju albansku većinu. U mnogim slučajevima prijave protiv pripadnika Kosovske policije su prošle nekažnjeno ili čak nisu ni razmotrene, pa Srbi osećaju da ti pravni mehanizmi deluju neefikasno i selektivno“, smatra Marsenić.

To se može promeniti samo ukoliko Srbi shvate da je ta policija „njihova“.

„Da bi Kosovska policija postala efikasnija u službi građana srpske zajednice mora razviti sposobnost da deluje bez političkih i etničkih pritisaka i mora biti obučena za rad u multietničkim sredinama, sa posebnim naglaskom na ljudska prava i razumevanje kulturnih razlika. Dakle, Srbi na severu Kosova i Metohije često osećaju da policija nije 'njihova'. To je zato što nemaju predstavnika u Kosovskoj policiji, pa bi povećanje Srba eventualno moglo doprineti tom većem poverenju zajednice u ovu instituciju“, zaključuje Marsenić.

Podsticanje etnizacije

Saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković naglašava za Kosovo onlajn da je ključan problem nezakonitih postupanja Kosovske policije na severu etnizacija i nacionalizam policije koju najviši zvaničnici u Prištini podstiću svojim izjavama i nesankcionisanjem odgovornih.

„Sve dovodi do jako nestabilne situacije. Sprovođenje zakona i vladavine prava je osnovno, a ti policajci narušavaju neke kodekse ponašanja i Zakon o policijskoj službi Kosova. To je jedna stvar. A drugo, da li vlada u Prištini takvo ponašanje kosovskih policajca podstiče jer ih svojom neaktivnošću Policijski inspektorat uopšte ne sankcioniše. U isto vreme, iz Prištine od najviših političkih zvaničnika dobijamo slične poruke, promovisanje velike Albanije i menjanje granica. Samim tim to zapravo predstavlja na neki način veter u leđa tim službenicima da se ponašaju i prosto upijaju to nacionalističko ponašanje. Pre svega mislim na funkciju premijera Kosova, ali i na ostale visoke zvaničnike. Ovde je problem kršenje zakona i zapravo nedostatak želje da se ti policijski službenici sankcionišu. Ali, i njihovo postojanje na severu Kosova je problematično i upitno“, smatra Pavković.

Pavković navodi četiri faktora nepoverenje srpske zajednice u Kosovsku policiju: etnički sastav, jezička barijera, entizacija sastava i upotreba specijalne policije.

„Uzrok nepoverenja jeste da je to etnički albanska policija iako zakoni Kosova propisuju da sastav policije mora da predstavlja etničku predstavljenost tog dele teritorije. S obzirom da su Srbi još u novembru 2022. napustili Kosovsku policiju i sve druge institucije, sada nema srpskih policajaca i to je ključni uzrok nepoverenja“, kaže Pavković.

Drugi faktor nepoverenja vidi u jezičkoj barijeri bez obzira što je srpski jedan od zvaničnih jezika na Kosovu.

„I to onda stvara problem u komunikaciji, jer prosto građani nemaju način da komuniciraju sa tom policijom. Tu se stvara jedna vrsta animoziteta između građana i te specijalne policije“, precizira.

Uzroke vidi i u etnizaciji Kosovske policije.

„Odnosno njihovo ponašanje, oznake ’velike Albanije’ i drugih nacionalističkih simbola koje često nose i na uniformama ili gestikuliraju. To onda produbljuje jaz među njima i srpskom zajednicom“.

Pavković kao četvrti faktor vidi česte incidente specijalne policije i građana.

„Srpska zajednica ne može da zna kad ih policija zaustavi da li će biti uhapšeni, pretučeni, odvedeni u policijsku stanicu ili možda pucano na njih“, kaže ovaj analitičar i dodaje da je veliko prisustvo specijalnih policijskih jedinica problematično ne samo sa pravnog, već i aspekta društvene stabilnosti.

„U većinski srpskim sredinama se nalaze etnički albanska specijalna policija, što je samo po sebi problem i recept za nestabilnost. Poseban problem je što pripadnici te policije neretko, i to smo imali priliku da vidimo dokumentovano u publikaciji organizacija civilnog društva, iskazuju nacionalističko ponašanje. Da li je nužan njihov rečnik ili njihova gestikulacija, nošenje simbola drugih država ili nekih drugih simbola koji zapravo nisu ni dozvoljeni zakonima takozvanog Kosova“, upozorava Pavković.