Tri države, jedno tržište rada: Šta je inicijativa Otvorenog Balkana donela građanima i regionu

Mesec dana nakon što je jedinstveno tržište rada između tri potpisnice inicijative Otvorenog Balkana počelo da funkcioniše raste broj građana koji su zainteresovani da budući posao potraže u zemljama iz susedstva, poručuju poznavaoci ekonomskih i privrednih prilika iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Kako ističu, koristi od uklanjana barijera na tržištu rada su mnoge i doneće pozitivne efekte za radnike, ali i stvoriti bolji poslovni ambijent za domaće i strane kompanije.

Jedinstveno tržište rada u okviru Otvorenog Balkana zvanično je počelo da funkcioniše prve nedelje marta u sve tri zemlje. To je jedan od značajnijih rezultata te inicijative koji Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji pruža priliku da odgovore na problem nedostatka radne snage i postanu atraktivnije za strane investitore.

Pristup tržištu rada u okviru inicijative Otvoreni Balkan uglavnom se ostvaruje u dva koraka. Pre svega, osoba treba da se prijavi na portal za elektronske usluge u zemlji čiji je državljanin i zatraži da Оtvoreni Balkan ID broj. Nakon izdavanja broja, treba da se prijavi i na portal za elektronske usluge u zemlji u kojoj traži posao. Tada dobije sertifikat sa kojim može tražiti posao i zaposliti se u konkretnoj državi.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, objašnjava da je suština ove odluke o uspostavljanju jedinstvenog tržišta rada da sada postoji mogućnost da se lakše dođe do posla i da se ljudi koji apliciraju za posao u Srbiji tretiraju kao građani Srbije u smislu traženja posla i mogućnosti pristupa tržištu rada.

On za Kosovo onlajn kaže da interesovanje ljudi koji se informišu preko portala E-uprava o tome značajno raste, ali da su očekivanjau da će pravi domet ovog sporazuma biti vidljiv do počatka letnje sezone.

„Ono što je činjenice je da postoji određeno interesovanje radnika iz Severne Makedonije i Albanije da dođu da rade u Srbiji. Međutim, jako malo vremena je prošlo. Ono što mi imamo kao informacije jeste da interesovanje ljudi koji se informišu preko portala E-uprava o tome značajno raste, ali broj ljudi koji direktno podnose te aplikacije za dobijanje identifikacionog broja još uvek nije toliko značajan da bi mogli da izvučemo neke zaključke. Opet, sa druge strane, znamo da je bilo relativno malo vremena, imajući u vidu da je od pre nekih mesec dana to krenulo da funkcioniše“, objašnjava naš sagovornik.

Kada se radi o interesovanju građana Srbije za posao u Albaniji i Severnoj Makedoniji očekivanje je, kako kaže, niže.

„To je iz prostog razloga što je konkurencija u Srbiji za posao veća i što je, sa druge strane, ovde mogućnost veće zarade“, navodi Stanić.

Još veće interesovanje radnika iz zemalja članica "Otvorenog Balkana" za posao u Srbiji očekuje se do početka letnje sezone, kada počinje poljoprivredna sezona i nastavak građevine koja se sve više intenzivira u pogledu svih infrastrukturnih projekata. Na udaru će se tada, kako ocenjuje naš sagovornik, naći i sektor ugostiteljstva.

„Kad dođu letnji meseci mnogo naših radnika iz sektora ugostiteljstva odlazi u inostranstvo da radi, samim tim potražnja za tim kadrovima je mnogo veća tokom perioda trajanja sezone. U tom smislu, očekuje se da će ljudi i u toj oblasti biti više traženi i da će se određeni broj ljudi odlučiti da upravo iz tog razloga povećane tražnje, što se posle reflektuje i na veću nadnicu, jednostavno pokušaju da pronađu posao u Srbiji“, kaže Stanić.

Slobodno kretanje radne snage iz jedne zemlje u drugu, bez birokratskih prepreka, smanjuje troškove poslovanja i povećava mogućnost za sticanje iskustva u radu. Sve to će još više poboljšati saradanju među zemljama u regionu, a sam tim i Albaniji doprineti u mnogim aspektima, kaže za Kosovo onlajn profesor Ekonomskog fakulteta i stručnjak za rad i zapošljavanje iz Tirane, Erion Muča.

"Da nije bilo Otvorenog Balkana, radnici bi se zadovoljili minimalnim platama u svojim zemljama ili bi ostali bez posla. Drugo, mogućnost pronalaženja posla u drugim zemljama povećava nezavisnost zaposlenih, smanjuje troškove poslovanja. Danas je skraćeno vreme koje je potrebno zaposlenima da nađu posao, odnosno preduzećima da nađu zaposlene. Treće, veoma važan element je prilika da zaposleni steknu iskustvo iz više zemalja našeg regiona", rekao je Muča.

Kako navodi, u mnogim sektorima Albaniji fali radna snaga, ali tri su ključna.

"Sektori naše privrede kojima su zaposleni najpotrebniji su različite proizvodne i prerađivačke industrije. Potražnja za zaposlenima iz ovih kompanija je dosta porasla. Poljoprivreda takođe ima potrebu za radnom snagom, posebno u agro-poljoprivredi i voćarstvu. Treći sektor albanske privrede kome je potrebna radna snaga je sektor intelektualnog rada, potrebni su kvalifikovani, obrazovani radnici. Moramo da stvorimo zajednička iskustva i za ovu kategoriju profesionalaca", ocenjuje Muča.

On navodi da su Albanci u potrazi za poslom većinom odlazili u zemlje Zapadne Evrope, ali da danas potencijali regionalnog tržišta kroz Otvoreni Balkan rastu i otvaraju nove prostore za njih. 

"Albanci žele da se presele u zemlje u regionu kako bi obezbedili nove mogućnosti za posao, na različitim nivoima i interesantnim razlikama u platama za istu vrstu posla. U zemljama regiona se određeni posao može finansijski bolje oceniti nego u Albaniji. Naši zaposleni žele da imaju koristi od novog radnog iskustva, nove radne kulture ili sa većim intenzitetom, a to će im poslužiti kada se vrate u Albaniju. To bi pomoglo u napretku određenog sektora privrede u zemlji. Drugi interes koji naši zaposleni imaju u odlasku u zemlje regiona je spoj posla sa turizmom, da vide drugu zemlju, društvo, da se upoznaju sa drugom kulturom. To sve povećava horizont za rad i život radnika", zaključuje Muča.

Frosina Velkovska Petkovska iz Skoplja, član radne grupe Agencije za zapošljavanje za nesmetanu implementaciju slobodnog tržišta rada u okviru inicijative “Otvorenog Balkana” poručila je u razgovoru za Kosovo onlajn da će ova inicijativa doneti pozitivne efekte na strani radnika i poslodavaca, a naravno i u smislu povećanja konkurencije, pozitivnih efekata u privredi kao i uslova na tržištu rada u Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji.

Ona kaže da je još rano govoriti o analizama i brojkama ili ocenjivanju interesa za prijavu na takvo tržište rada, ali da je u ovom trenutku izdato ukupno 2.000 Otvoreni Balkan ID brojeva na nivou tri zemlje.

"To su samo ljudi koji su se prijavili i zatražili da im se ovaj matični broj izda u ovom prvom periodu od primene mere. A koliko će ljudi tražiti sertifikat ili zaposlenje u bilo kojoj od tri zemlje, ostavićemo da vidimo u narednom periodu. Zapošljavanje i pristup građana iz tri države takođe je sprovedeno u tri države, ali u okviru stalnih procedura zapošljavanja koje imaju dodatne korake i provere. Glavna novina koja dolazi sa Otvorenim Balkanom je pojednostavljenje samih procedura i na osnovu istih očekujemo veće interesovanje", kazala je ona.

Petkovska dodaje da po delatnostima i na osnovu iskazanih potreba poslodavaca iz privatnog sektora, najveći broj iskazanih potreba ili očekivanja za novo zapošljavanje je u delatnostima prerađivačke industrije, trgovine na veliko i malo, kao i građevinarstva.

Kako navodi, jedan od osnovnih motiva traženja posla u inostranstvu ili zaposlenja u drugoj zemlji pre svega uslovi života i rada i naravno visina plate.

"U tom pravcu treba razmišljati, odnosno kreirati mere koje će biti što atraktivnije za tražioce posla. Ali ono što je takođe važno, u budućnosti kada budemo analizirali same brojke ili efekte primene slobodnog pristupa tržištu rada, uzeti u obzir karakteristike svake od ove tri zemlje. Pre svega veličinu svake od zemalja, broj stanovnika, naravno ekonomiju, kao i karakteristike tržišta rada, po kojim se karakteristikama zapravo razlikuju ove tri zemlje jedna od druge. U svakom slučaju, očekujemo da će slobodan pristup tržištu rada u okviru inicijative Otvoreni Balkan doneti pozitivne efekte na strani radnika i poslodavaca, a naravno i u smislu povećanja konkurencije, pozitivnih efekata u privredi i uslova na tržištu rada u sve ove tri države", kazala je ona.