Tri godine od Vašingtonskog sporazuma: Zašto je propuštena dobra prilika za normalizaciju?

Na današnji dan pre tačno tri godine u Beloj kući, u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali su Vašingtonski sporazum, koji je tada viđen kao nova šansa za izgradnju trajnog mira i dugoročne stabilnosti, ne samo kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, nego i u kontekstu celog regiona Zapadnog Balkana. Danas tri godine kasnije Vašingtonski sporazum je skoro zaboravljen, a malo toga predviđenog je ostvareno.

Analitičari iz Beograda i Prištine ukazuju za Kosovo onlajn da je posle tri godine jasno da je propuštena dobra prilika koja je mogla da dovede do značajnog napretka u normalizaciji odnosa Srba i Albanaca. 

Početni optimizam vrlo brzo je utihnuo, a naročito od dolaska Aljbina Kurtija na čelo vlade u Prištini.

Vašingtonskim sporazumom Kosovo je pristalo da poštuje jednogodišnji moratorijum na kampanju za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Srbija da će obustaviti lobiranje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Moratorijum je produžavan i nakon roka iz sporazuma, sve do proleća prošle godine kada je Priština aplicirala za Savet Evrope. 

Predviđeno je i da se obostrano implementira sporazum za autoput Beograd-Priština, potpisan 14. februara 2020. godine, kao i železnički sporazum. Pored toga, obe strane su se obavezala da će se posvetiti studiji izvodljivosti o mogućnostima povezivanja železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranu.

U Vašingtonskom sporazumu navedeno je i da će Kosovo i Srbija sarađivati sa Američkom korporacijom za finansiranje međunarodnog razvoja i u memorandumima o razumevanju, na operacionalizaciji "Autoput mira", železničke pruge Priština-Merdare i železničke pruge Niš-Priština.

Sporazumom je predviđeno i da se Kosovo priključi "mini Šengenu", koji su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija, kasnije "Otvorenom Balkanu", ali se to nije desilo.

Obe strane su se saglasile da će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim entitetima američke vlade na studiji izvodljivosti, u cilju zajedničkog korišćenja jezera Gazivode, koje je i dalje predmet sporenja između Beograda i Prištine.

Sporazum je obuhvatio i obavezu zaštite i unapređenje verskih sloboda, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka u vezi sa SPC, kao i nastavak vraćanja razbaštinjene imovine, što Priština ni do danas nije ispoštovala

Takođe, obavezle su se da će ubrzati napore na lociranju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba i da će biti posvećene identifikaciji i primeni dugoročnih i održivih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica. Na rundi dijaloga na visokom nivou u Briselu, u maju ovde godine, doneta je Deklaracija o nestalima, ali se dve strane i dalje optužuju za njeno nesprovođenje. 

Kosovo je sporazumom pristalo da otvori ambasadu u Jerusalimu, a zauzvrat da Izrael prizna nezavisnost Kosova.

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže za Kosovo onlajn da je Vašingtonski sporazum bio dobra prilika za napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koja je propuštena, i da je najveća odgovornost za neiplementaciju dogovora iz ovog dokumenta na albanskoj strani, posebno od dolaska aktuelnog kosovskog premijera Aljbina Kurtija na vlast. 

"Ključna politička tačka sporazuma bio je moratorijum na apliciranje Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama, s jedne strane, i moratoriju na kampanju Beograda za povlačenje priznanja. To je bio jednogodišnji moratorijum, ali se kasnije produžavao, odnosno Stejt department je izjavljivao da smatra da treba da se produži, i Beograd i Priština su se faktički saglašavali sa tim. I dok god je takav vid ponašanja u praksi primenjivan, faktički je taj suštinski politički aspekt sporazuma delovao. Onog trenutka kada je Priština rešila da aplicira za članstvo u Savetu Evrope ta odredba je postala mrtva. Usledila je i reakcija Beograda koji je objavio nova povlačenja priznanja", navodi Krstić.

On ističe da je jedna od važnih odredbi Vašingtonskog sporazuma, koja je vrlo brzo "skinuta" sa agende, bila ulazak Kosova u tadašnji "mini Šengen", odnosno "Otvoreni Balkan", što misli da je propuštena šansa. 

"Onog trenutka kada je Aljbin Kurti, nekoliko meseci nakon potpisivanja sporazuma, pobedio na kosovskim izborima, bilo je jasno da od sprovođenja Vašingtonskog sporazuma nema ništa. Malobrojne su stvari koje su implementirane i one su uglavnom tehničke prirode, kao što je, recimo, izgradnja objekta na prelazu Merdare. Ili su neke stvari implementirane nezavisno od ovog sporazuma, uz posredovanje EU, kao što je izgradnja auto-puta Niš-Priština, deonica do Merošine. Ili su se određene stvari dešavale u okviru nekih drugih procesa, poput rada na diversifikaciji energetskih izvora", ističe on, i podseća da je prema nekim tumačenjima sporazuma Srbija trebalo da prebaci ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, što se nije dogodilo, već je Beograd tamo otvorio kancelariju Privredne komore. 

One ekonomske odredbe dogovora iz Bele kuće koje se i danas implementiraju, priča Krstić, uglavnom idu mimo Vašingtonskog sporazuma.

"Tu mislim da jeste jedna greška Vašingtona, jer je najavljivano da će biti involvirano mnogo više novca u implementaciji svih ovih dogovora, kancelarija Američke korporacije za međunarodno razvojno finansiranje (DFC) u Beogradu je otvorena, ali je ona faktički sad u nekom stanju hibernacije, ogroman novac koji je najavljivan da će biti ulagan u ove projekte još nije tu. Tako da za taj ekonomsko-razvojni deo sporazuma mislim da je nedostajao kontinuitet u odnosu na to što je obećano u Beloj kući pre tri godine. A nedostajao je kontinuitet zato što je Donald Tramp to obećavao, i to treba napomenuti, i u kontekstu svoje aktuelne kampanje za predsednika. A po promeni vlasti, bez obzira što je DFC dvopartijska institucija, osnovana uz podršku i demokrata i republikanaca, očigledno je da nova administracija u Vašingtonu nije smatrala da treba jednako ulagati u ovaj region na onaj način na koji su republikanci najavljivali i planirali", objašnjava Krstić.

Podseća da su, kada je došlo do promene vlasti u Vašingtonu, i američki državni sekretar Entoni Blinken i izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, govorili da za SAD Vašingtonski sporazum i dalje važi.

"Ali se to, očigledno, odnosilo na jedan uži deo tog sporazuma, prevashodno na njegovu političku suštinu, na dva međusobna moratorijuma. I to jeste Vašington pokušavao da održi. Oni i dalje rade na nekim tačkama, na primer, na onima koje se odnose na snižavanje uticaja Rusije i Kine posebno kroz diversifikaciju energetskih izvora. Ima nekog diskonuiteta između stare i nove američke administracije, kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, ali ima dosta i kontinuiteta Trampove i Bajdenove politike prema regionu", ukazuje Krstić.

Krstić kaže da je Vašingtonski sporazum u trenutku kada je postignut bio i pozitivan impuls u pravcu jačanja odnosa Srbije i SAD.

"Sama činjenica da je to bio prvi sastanak u Beloj kući srpskog i američkog predsednika, prvi put od Koštunice i Đinđića, jeste simbolički gledano bio korak unapred. To je bio deo kontinuiteta odnosa sa Trampovom administracijom koji je započeo malo ranije, a nastavio se, čini mi se, i danas sa Bajdenovom administracijom, uprkos povremenim oscilacijama i turbulencijama u odnosima. Ipak, ne treba preuveličavati uticaj ovog sporazuma, on je više bio simbolički bitan, nego što je operativno nešto promenio. I vidimo i danas da on faktički, politički, više nije relevantan", zaključuje Krstić.  

Pravnik i stručnjak za ljudska prava Milan Antonijević kaže za Kosovo onlajn da je Vašingtonski sporazum imao nekoliko tačaka koje su vrlo značajne, posebno u ekonomskom delu povezivanja Beograda i Prištine, kada je reč o infrastrukturi, putevima, železnicama, energetici.

"Mislim da su se na tim poljima pojedine stvari i uradile. Priština se obavezala da razmotri ulazak u 'mini Šengen', to jest, 'Otvoreni Balkan', a to je nešto što još nismo videli. Nažalost, videlo se veoma brzo da su delovi sporazuma odbačeni od strane Prištine, uključujući i taj deo koji se tiče 'Otvorenog Balkana". Ali, ponašanje Prištine ne stavlja taj sporazum van snage, naprotiv, na njega se svaka američka administracija može vratiti. Videćemo kako će izgledati naredni predsednički izbori u SAD i da li će neka od tih pitanja ponovo da se vrate u fokus američke administracije. Ali očigledno da aktuelna administracija nije bila preterano zainteresovana da se sve te tačke primene", kaže Antonijević.

Kada je reč o ponašanju albanskih vlasti, Antonijević je napravio paralelu između Vašingtonskog i Briselskog sporazuma, u kojem, kako kaže, ima tačaka koje Priština nije spremna da primeni ni 10 godina od njegovog potpisivanja.

"Priština je, verovatno, i u jednom i u drugom slučaju, samo kupovala vreme unutar procesa pregovora. Ali ne bih nijednu od tačaka ni u Briselskom ni u Vašingtonskom sporazumu odbacivao, niti umanjivao njen značaj, već se one zaista mogu koristiti i u našoj diplomatskoj komunikaciji sa Vašingtonom, da se stalno podseća na obaveze koje je Priština preuzela. Verujem da ambasador Srbije SAD i te kako dobro to sve zna i poziva se na ovaj sporazum, ukazuje šta Priština nije sprovela. Ovaj sporazum je važeći, nije stavljen van snage i daje nam neku diplomatsku prednost kada je reč o normalizaciji odnosa sa Prištinom", navodi Antonijević. 

I on smatra da je potpisivanje Vašingtonskog sporazuma pre tri godine dalo i dodatni zamah u jačanju odnosa Srbije i Amerike.

"To jeste efekat ovog sporazuma. On se vidi i po nekoj ranijoj, zaista kvalitetnoj komunikaciji između Srbije i Amerike koja je samo, čini mi se, dobila potvrdu ovakvim sporazumom. Ali i nakon toga, nakon promene američke administracije, sa administracijom Bajdena se ovakav trend poboljšanja odnosa Srbije i Amerike nastavio. Mislim da je ovaj sporazum takođe jasan signal nekim drugim 'igračima' u našem regionu da je Srbija jasno izabrala put kojim želi da rešava sva otvorena i velika pitanja, a to je pre svega, EU, Briselski sporazum, Berlinski proces. I naravno SAD, koje su, kad gledate iskustveno, na 1995. i potpisivanje Dejtonskog sporazuma, možda najbliža podrška rešavanju velikih i bolnih pitanja u regiona. Verujem da u tom iskustvu leži negde i poverenje predsednika Vučića i svih koji su učestvovali u ovom procesu da će SAD ipak neutralno pomoći najviše da se dođe do pojedinih rešenja koja odgovaraju svima koji žive na Kosovu, da će manjine biti zaštićene", uveren je naš sagovornik. 

Podseća da se i ovim sporazumom Priština obavezala da će primeniti sve ono što je ranije dogovoreno u Briselskom sporazumu. 

"Tu su i pitanje verskih prava, imovine, pre svega Srpske pravoslavne crkve, na šta se Priština i Vašingtonskim sporazumom obavezala da će ih rešiti. Tri godine nakon toga mi to i dalje nemamo, tako da i godišnjica Vašingtonskog sporazuma treba da bude iskorišćena da se vratimo na obaveze Prištine i da pokažemo da je za stolom bilo konstruktivnosti Srbije i da smo pristali na stvari koje nas vrednosno približavaju rešenjima, ali da Priština, iako je tad stavila potpis na sporazum, mnoge od tih stvari nije ni pokušala da sprovede. Naprotiv, njihovi političari, pre svih Aljbin Kurti, odbija da pojedina pitanja reši. Ako Priština želi bilo kakvo poštovanje u međunarodnim odnosima, diplomatiji, zaista mora sve ono što je preuzela kao obavezu da sprovede", ukazuje on.

Antonijević smatra da Bajdenova administracija nije odustala od Vašingtonskog sporazuma i da su američki zvaničnici u više navrata slali poruke da je on i dalje na snazi i da nijedna od tačaka sporazuma nije izmenjena od dolaska Bajdena.

"Oni vrlo jasno govore o preuzetim obavezama Prištine, šta je to što nisu sproveli, uvedene su i sankcije Kosovu. To sve govori o ozbiljnosti svakog potpisa na određeni dokument. Ona strana koja to shvati, biće u prednosti, mislim da je Srbija u ovom trenutku i te kako dobro i shvatila i mnoga od tih pitanja rešila, pa ima negde i pravo da zahteva rešavanje svega onoga što je Priština potpisala", zaključuje Antonijević. 

Govoreći o tome da li je, gledajući sa distance od tri godine Vašingtonski sporazum doprineo normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, i u kojoj meri, novinarka i odličan poznavalac međunarodnih prilika Ljiljana Smajlović za Kosovo onlajn ukazuje da je od tri potpisnika, danas na vlasti jos samo Aleksandar Vučić.

"Trampov naslednik u Beloj kući ignorisao je Trampov potpis, a danas se malo ko seća ko je uopšte bio gospodin Hoti iz Prištine. Delom je i zbog toga od septembra 2020. došlo do veće normalizacije odnosa između Saudijske Arabije i Izraela nego između Prištine i Beograda. Spominjem te dve međusobno neprijateljske države jer su i one u septembru 2020. potpisale sporazum kom je takođe kumovao Tramp, ali je razlika u tome što je predsednik Bajden njihov sporazum, tzv. Abraham sporazum, posle gurao kao svoj", ukazuje Smajlović.

Na pitanje da li je ideja iz Vašingtonskog sporazuma da ekonomska normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u tom momentu bila dobra polazna tačka za rešavanje problema na političkom nivou, Smajlović kaže da bi možda i bila da, kako ukazuje, Kurti nije došao na vlast i da je Vašington održao reč.

"Srbiji je sporazum svejedno pre koristio nego škodio, a to što Amerikanci nisu nista uradili da ga sprovedu barem nas je spasilo da ne premeštamo ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim. Popravili smo odnose sa Vašingtonom, a nismo pokvarili odnose sa Moskvom i Pekingom", navodi Smajlović.

Analitičar Nedžmedin Spahiu istakao je da je Vašingtonski sporazum i dalje na snazi, ali da nije primenjen.

"Od Vašingtonskog sporazuma ostalo je samo priznanje Izraela za Kosovo i postavljanje ambasade u Jerusalimu, a ne u Tel Avivu. Sve ostalo je mrtvo slovo na papiru. Srbija nije premestila svoju ambasadu, ekonomski sporazumi koji se tiču Kosova i Srbije takođe nisu na snazi. Tako da sporazum jeste na snazi, ali nije sproveden", rekao je Spahiu.

Prema njegovim rečima, da je Vašingtonski sporazum sproveden do kraja, odnosi Kosova i Srbije bi bili mnogo bolji.

"Mnoge stvari danas ne bi bile na dnevnom redu", dodao je Spahiu.

Kako je naglasio, i pre tri godine kada je Vašingtonski sporazum postignut smatrao ga je dobrim, ali sa sumnjom u njegovu primenu.

"I ispalo je tako. Sada možemo reći da je taj sporazum postignut uoči američkih izbora, kada je Tramp želeo da pokaže kako je on čovek koji sklapa mir. Međutim, nije ništa sadržajno postigao, jer je dobar sporazum onaj koji se primenjuje, a ne onaj koji ostaje prazno slovo na papiru", istakao je Spahiu.

Po pitanju novih izbora u Americi naredne godine, i kako će se to odraziti na dijalog Kosova i Srbije, kao i da li je moguće da dođe do novog sporazuma iz Vašingtona, Spahiu kaže da se na Kosovu nadaju da će dogovor biti postignut pre tih izbora, kako zbog vizne liberalizacije, tako i zbog ostalih pitanja.

"Nadamo se da će dogovor biti postignut pre izbora u Americi, dakle ove godine. Evropska zajednica se odlučila za viznu liberalizaciju početkom sledeće godine, jer je računala na to da će sukob između Kosova i Srbije do tada da bude okončan. Ali kako idu stvari, izgleda da će se i vizna liberalizacija odložiti, jer sadržajni sporazum nije ni na vidiku", zaključio je Spahiu.