Uticaj i rizici društvenih medija: Kako virtualne mreže oblikuju realnost u regionu?

Gotovo dve trećine svetske populacije koristi društvene mreže u nekom obliku. Sa procenjenih pet milijardi ljudi koji imaju nalog na nekoj platformi one su postale glavni kanal za povezivanje i izražavanje u 21. veku, ali su sa sobom donele i brojne rizike. Politički i društveni uticaj je nemerljiv, naročito kod mladih, pa stručnjaci iz čitavog regiona upozoravaju na opasnost od manipulacije informacijama. Kao jedan od najvećih bezbednosnih problema navode zloupotrebu ličnih podataka jer, ističu za Kosovo onlajn, društveni mediji često znaju više o nama – od nas samih.

Piše: Petar Rosić

Društvena mreža sa najvećim brojem korisnika trenutno je Fejsbuk koji ima oko 3,07 milijardi mesečnih korisnika. Slede ga Jutjub, Vocap i Instagram koji imaju više od dve milijarde korisnika.

Među najpoznatijim su i platforma „X“, Pinterest, Snepčet, Viber…

Ipak, kratkotrajna zabrana Tik Toka u SAD stavila je ovu digitalnu platformu koja broji oko 1,2 milijarde mesečnih korisnika u centar svetske pažnje tokom januara.

Zabrana je bila doneta zbog zabrinutosti da aplikacija zloupotrebljava podatke svojih korisnika. Ali, nakon što je Donald Tramp preuzeo funkciju predsednika SAD, odložio je sprovođenje ovog zakona za 75 dana i saopštio da je Majkrosoft u pregovorima za preuzimanje ove kompanije.

Međutim, Tik Tok nije uzburkao samo javnost u SAD.

Rumunske vlasti optužile su Rusiju da je sajber-napadima i preko ove društvene mreže uticala na rezultat predsedničkih izbora do mere da je Ustavni sud te države bio prinuđen da ih poništi.

U Albaniji je od 1. januara ove godine Tik Tok čak i zabranjen, ali ne zbog upliva u politiku, već kako bi se deca zaštitila od negativnih efekata društvenih mreža.

Premijer Edi Rama istakao je da je Tik Tok ozbiljan izvor opasnosti, a da su mladi najranjivija kategorija društva.

„Tik Tok je ozbiljan izvor opasnosti, ali opasnija je politika klevete i laži. Mladi su najranjivija karika. Vlada će zatvoriti vrata Tik Toku na godinu dana“, naglasio je on.

Tik Tok izazovi nisu zaobišli ni Kosovo, gde je ova društvena mreža prošlog leta zabranjena u javnim institucijama. Vlada je donela ovu odluku kako bi se eliminisali rizici za sajber bezbednost, a Odbor za bezbednost i odbranu pokrenuo je krajem prošle godine i pitanje potpunog zatvaranja.

Psiholog Iljir Havoli iz Prištine objašnjava da se društvene mreže, naročito Tik Tok, često koriste u propagandne svrhe, za politički uticaj i manipulaciju javnim mnjenjem.

„Pored toga, postoji rizik od narušavanja sajber bezbednosti, uključujući prikupljanje ličnih podataka i mešanje spoljnog faktora u javne debate. Zbog ovoga, institucije širom sveta razmatraju mere za regulisanje njihovog uticaja“, navodi Havoli za Kosovo onlajn.

Dodaje i da ove digitalne platforme imaju veliki uticaj na oblikovanje ponašanja, stavova i vrednosti mladih na Kosovu.

„Kroz viralni sadržaj, mladi ljudi su izloženi globalnim trendovima, društvenim pitanjima i političkim diskusijama, ali i fenomenima koji mogu biti problematični. S jedne strane, Tik Tok pruža mladima prostor da izraze svoju kreativnost i podele nove ideje. S druge strane, može podstaći impulsivno ponašanje zbog viralnih izazova i širiti neproverene informacije, utičući na način na koji percipiraju društvene i ekonomske realnosti“, napominje Havoli.

Objašnjava da se na društvenim mrežama često promovišu stilovi koji nisu u skladu sa lokalnim kontekstom, što može stvoriti nestabilna očekivanja među mladima.

Ocenjuje da se u mnogim slučajevima, zabrana ili ograničavanje društvenih mreža opravdava potrebom da se zaštiti nacionalna bezbednost, deca ili da se bori protiv dezinformacija. Međutim, dodaje, ove mere često izazivaju zabrinutost za slobodu izražavanja.

„Ograničavanje pristupa platformama može uticati na mogućnosti za debatu i građanski aktivizam. Štaviše, zabrane mogu dovesti do povećanja cenzure, prelaska na alternativne platforme, gubitka ekonomskih mogućnosti jer mnogi mladi ljudi i preduzetnici zavise od Tik Toka za promociju i prihode, čime se utiče na sektor digitalnog marketinga“, navodi naš sagovornik.

Komunikolog iz Skoplja Bojan Kordalov za Kosovo onlajn ocenjuje da potpuna zabrana Tik Toka zbog dece, kao što je slučaj u Albaniji, neće rešiti zloupotrebe, već da je potrebno doneti propise i staviti ih u funkciju demokratije i slobode.

Kordalov navodi da, kada se govori o uticaju društvenih mreža, postoje dve odvojene teme koje ne treba mešati.

„Najproblematičnije je kada pomešamo stvari, a to znači da ako govorimo o odgovornosti na društvenim mrežama među decom, ne govorimo o odgovornosti u politici i obrnuto. To su dve odvojene teme. Mi kao korisnici imamo odgovornost da budemo zaštićeni i institucije imaju odgovornost da nas štite svojim regulativama“, kaže naš sagovornik.

Ako se govori o deci, dodaje, mnogo više su potrebni obrazovanje, zajednica i umrežavanje u društvu, odnosno naći pozitivne prakse koje će se raditi na internetu, nego strah i zabrana. 

Ističe da zbog toga ne treba „paničiti“ već doneti propise i staviti ih u funkciju demokratije i slobode.

„Moram da vas na početku podsetim da su društvene mreže običan kanal, odnosno prazan prostor, ali moćan kanal, koji ako nije regulisan može izmaći kontroli. Baš kao i sa veštačkom inteligencijom. I zato je veoma važno da umesto panike donesemo propise i stavimo ih u funkciju demokratije i slobode. S druge strane, imamo mnogo primera u novijoj istoriji gde su društvene mreže od strane pojedinaca i grupa zloupotrebljavane za određenu stranu propagandu i to je veliki problem i to je nešto što se ne sme dozvoliti“, upozorava Kordalov.

Podseća na slučajeve u svetu u kojima je otkriven strani uticaj preko društvenih mreža, pa čak i tokom izbora u SAD, i navodi da iz toga treba izvući pouke i preduzeti mere. 

„Međutim, društvene mreže same po sebi, ako ne krše pravila, donose prednost u političkoj komunikaciji. Sada, da se odlučimo, da li ćemo napraviti dobar propis i ostaviti prostor za dobru političku kampanju ili da ostavimo da zavlada nekažnjivost i stalno pričamo o zloupotrebi slobodne volje, što je nedopustivo“, kaže komunikolog iz Skoplja.

Komentarišući zabrane društvenih mreža kaže da postoje primeri dobrog korisničkog iskustva, ali, s druge strane, i zloupotrebe zarad populističkih ciljeva.

„Negde je reč o konkretnim doprinosima, kao u zapadnoj Evropi, gde je zabrana u cilju dobrog korisničkog iskustva, ili da bi se zaštitio bezbednosni sistem, na primer, Nato alijanse, EU i svima nama kao demokratijama. Ali, postoje slučajevi kao što je Albanija, tu više liči na nešto populistički orijentisano. Najjednostavnije je kada kažete da ćete zabraniti mreže zbog dece. To znači da zapravo pokušavate da sprečite i ugasite požar. Ali kada se to radi zbog bezbednosti ljudi i podataka, da svako može da ostvari svoju demokratsku volju, onda vam je stalo do slobode. I za to morate imati podršku u demokratskoj proceduri“, zaključuje Kordalov.

S njim se slaže i analitičar iz Tirane i urednik na Njuz 24 Dritan Ljači. On je komentarisao za Kosovo onlajn nedavne odluke albanske vlade u vezi sa zabranom aplikacije Tik Tok, izražavajući sumnju u pravi razlog za ovu inicijativu.

Ljači ukazuje da zabrane nisu novost u svetskoj istoriji i podseća na slične mere u prošlosti. Zabranu rada Tik Toka upoređuje da zatvaranjem kafana u vreme Osmanskog carstva.

„Zabrane su poznate kroz istoriju celog sveta. Zabrana je postojala i za vreme Osmanskog Carstva, kada su zatvorene kafane koje su se u to vreme zvale ‘medžlis’. Prohibicija je postojala i 1930-ih u SAD, kada je alkohol bio zabranjen. Ono što se dešava u Albaniji sa Tik Tokom je takođe zabrana, ali druge vrste. Dakle, cilj je da se zatvori ‘medžlis’ gde se ljudi okupljaju i diskutuju“, kaže urednik iz Tirane.

On ističe da postoji porast kriminalnih aktivnosti povezanih sa Tik Tokom, ali izražava skepticizam u vezi motiva Vlade da zabrani ovu mrežu.

„Skepticizam ili sumnja proizilazi iz činjenice da je premijer ove zemlje zaista došao do zaključka da je Tik Tok upravo uzrok problema Albanaca. S tim u vezi, na ovu inicijativu gledamo sa sumnjom. Takođe, postoji još jedan razlog - jer smo u predizbornom periodu, pred izbore“, navodi Ljači.

Dodaje da je Tik Tok zaista imao uticaja na decu ili mlade poput „zatrovane hrane“, ali da su ga masovno koristili i mladi političari, koji su tamo ostvorili značajan uticaj i postali poznati.

„U vreme kada vlast ili većina ima skoro potpuni uticaj na tradicionalne medije, a govorim o televiziji, ovi mladi političari su pronašli Tik Tok da iznesu svoja razmišljanja i stekli svoje pratioce. Iz tog razloga, sa skepsom gledamo na ono što premijer traži. Postavlja se pitanje da li je prava svrha gašenja Tik Toka zbog ubistva koje se dogodilo među tinejdžerima, ili zbog konkurencije koja ugrožava njegovu moć. Mi sumnjamo u ovo“, izričit je Ljači.

Urednik i novinar Radio-televizije Srbije Zoran Stanojević kaže za Kosovo onlajn da su društveni mediji, kako u svetu, tako i u Srbiji, dominantni među mladima, koji gotovo da ne prate tradicionalne izvore informacija.

„Mislim da mladi ne prate druge medije osim društvenih medija. Tu računam i aplikacije za komuniciranje, kao što su Vocap, Viber, Telegram... Sve informacije koje do njih dolaze, dolaze od nekoga, znači kroz neki filter, nekoga iz njihovog okruženja koji im je to poslao i oni imaju tendenciju da tome jako veruju. Dakle, pošto je iz sigurne ruke stiglo, mora da je tačno“, navodi Stanojević.

Ističe da postoji pozitivna strana ovog fenomena, ali da ovaj način prenošenja informacija, pre svega, nosi veliki potencijal za manipulaciju.

„Mogućnost manipulacije na takav način je ogromna, kao što je i mogućnost sprečavanja da se neka informacija ne čuje isto tako ogromna. S jedne strane imamo tu dobru stvar, ne možete više da sprečite vest. Ako se nešto dogodilo, to će stići do ljudi. Ali, ono što je opasno, ne možete da sprečite ni netačnu ili polu informaciju koja će takođe da formira neko mišljenje, naročito ako vest putuje zajedno sa nekim stavom koji bi trebao da tu vest stavi u kontekst“, upozorava naš sagovornik.

Dodaje i da političke manipulacije na društvenim mrežama nisu novost.

„Političke rizici su, naravno, ukoliko ih neko vešto koristi za politički uticaj. To mogu da budu i legalne kampanje. Konkretno, u Americi se zna da postoje legalne kampanje koje kandidati imaju i koriste društvene mreže i tu je sve poznato. Ono što je loše, to je kada to radi neki drugi agent, da ga tako nazovem, koji ima nameru da provuče neku svoju agendu utičući na ljude, ubeđene da čitaju nešto što je ispravno“, navodi Stanojević.

Sa bezbednosne strane, on upozorava na ozbiljan problem, a to je prikupljanja ličnih podataka.

„Najveći bezbednosni rizik je prikupljenje naših informacija koje mi ostavljamo kada se vezujemo na mreže, mogućnost da oni prate gde se krećemo, da gledaju naše navike i onda da ih koriste ili u komercijalne svrhe, da bi na osnovu našeg ponašanja negde nam nešto prodali, ili u neke druge svrhe, da na osnovu našeg ponašanja zaključe gde smo laka meta i da nas tu gađaju kad hoće da postignu bilo kakav cilj“, ističe.

Komentarišući pokušaj zabrane Tik Toka u Americi navodi da je u pitanju isključivo motiv bezbednosti države.

„Odnosno verovanje da druga država, Kina, masovno prikuplja podatke o američkim građanima i da će zbog toga biti u određenoj prednosti, dok su društvene mreže u Kini, Fejsbuk i Tviter, pod velikom kontrolom, odnosno ne mogu se koristiti. Dakle, ne postoji reciprocitet i zbog toga je ta potreba da se zabrani Tik Tok“, kaže on.

Međutim, izražava sumnju da su zabrane moguće jer će, kako ocenjuje, verovatno doći do raznih pravnih analiza kako da se ona izbegne, a da podaci ne idu tamo gde ne treba.

Upozorava i da društveni mediji koji su legalno registrovani u Americi prikupuju podatke o korisnicima širom sveta.

„Znači i o nama. Prema tome, neko u Americi, u Meti, odnosno Fejsbuku ili Tviteru ili Gugl preko Instagrama…, oni već o nama znaju mnogo, mnogo više nego što zna bilo koja domaća služba. Znači oni prosto znaju one stvari koje ni mi ne znamo o sebi. To je izvesna opasnost za koju ja mislim da su vlade širom sveta, Srbija tu nije ništa posebno, lakoverno predale u ruke društvenim medijima“, kaže Stanojević.