Uticaj političke krize na kosovsku ekonomiju: Ko trpi posledice?

Desetomesečna politička kriza ostavila je drastične posledice na kosovsku ekonomiju, ocenjuju ekonomisti, a sve izvesniji vanredni parlamentarni izbori, prema oceni stručnjaka, neće rešiti krizu. U maratonskoj trci za formiranje kosovske vlade, prema rečima naših sagovornika, najveće posledice u neizvesnoj situaciji, osećaju građani.

Piše: Milena Miladinović

Vlada Kosova u tehničkom mandatu usvojila je Nacrt budžeta za 2026. godinu, što je naišlo na osudu javnosti na Kosovu.

Opozicioni političari kažu da vlada u tehničkom mandatu nema ustavno pravo da donosi tako važne odluke i da za predlog budžeta neće glasati u parlamentu, ukoliko se nađe na glasanju, a najavljena povećanja plata, penzija i dečijeg dodatka smatraju delom predizborne kampanje vladajuće stranke.

Zbog tog poduhvata, Vlada Kosova dobila je i tužbu od strane Mreže nevladinih organizacija Avonet.

Dok ekonomisti upozoravaju da politička kriza guši ekonomiju, te da Kosovo rizikuje da ostane bez budžeta, stranih investicija, dovodi se u pitanje i platni promet – da li će Kosovo moći da isplaćuje plate radnicima ukoliko ne dobije novu vladu?

I dok su prevremeni izbori, predlogom Samoopredeljenja da Gljauk Konjufca bude drugi mandatar za sastav nove vlade, i prahvatanjem istog od strane predsednice Kosova Vjose Osmani, odloženi za još 15 dana, građani poručuju da je uticaj krize na njihov svakodnevni život veliki, ali da političari tome ne pridaju značaja.

Iako očekuju bolje dane, skeptični su da će ekonomska situacija u skorijoj budućnosti biti bolja.

I procena direktora strategije Centra za Evropske politike u Beogradu Miloša Pavkovića je da politička kriza na Kosovu utiče na strane investicije, javni sektor i administraciju, dok najveće posledice osećaju građani.

Pavković je naglasio da je sada na Kosovu najvažnije pitanje hoće li budžet za narednu godinu biti usvojen.

„Najviše su ugroženi obični građani. Ovakva prolongirana politička kriza negativno utiče na strane investicije, stranu pomoć, što je jedan od glavnih izvora finansiranja na Kosovu, ali će uticati i na javni sektor i administraciju na Kosovu. Tu je i pitanje budžeta, da li će biti usvojen ili ne. Ako se budžet ne usvoji, državni izdaci će biti limitirani“, kaže Pavković za Kosovo onlajn.

Političku krizu na Kosovu, smatra Pavković, najviše će osetiti građani i to - kroz ekonomiju.

„Pre svega, to će uticati na obične građane, gde će oni direktno to osetiti na svojoj koži kroz pad standarda, manje radnih mesta, potencijalno smanjenje plata i tako dalje“, navodi naš sagovornik.

Na pitanje može li predsednica Kosova Vjosa Osmani da predloži Skupštini Kosova usvajanje prethodnog budžeta, Pavković ističe da to može biti prelazno rešenje do formiranja nove kosovske vlade, ali da ona za tako nešto nema ovlašćenje.

„To može biti prelazno rešenje, ali je pod velikim pitanjem da li ima ustavna ovlašćenja za tako nešto. Ovo je opet pitanje Ustavnog suda i da li bi neko podneo žalbu Ustavnom sudu, jer predsednik jednostavno nema ovlašćenje da podnese predlog budžeta. To je isključivo u nadležnosti vlade. Ponovo, vlada ima tehnički mandat od februara, bez realnih izgleda da će biti nove vlade do kraja godine, a budžet bi trebalo da bude usvojen do kraja novembra“, navodi Pavković.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini ocenjuje da Kosovo rizikuje da ostane bez budžeta, dok odgovornost za lošu ekonomsku situaciju na Kosovu snosi vadajuća partija - Samoopredeljenje.

Šahini je za Kosovo onlajn izjavio da bez budžeta ništa ne može da funkcioniše, i da su pod znakom pitanja plate za radnike u gotovo svim sektorima.

„Bez nove vlade imaćemo mnogo problema. Ukoliko u decembru, kako je najavljeno, imamo nove izbore, ostaćemo gotovo bez državnog budžeta. Time se rizikuje platni promet, unutrašnja politika Kosova - sem spoljne, plate radnika - zdravstvenih i prosvetnih, dalje opštinski budžeti... Bez budžeta ne može ništa da funkcioniše. Za ovakvu situaciju odgovorna je vladajuća partija“, rekao je Šahini za Kosovo onlajn.

Kako je naveo, u 2025. godini je na Kosovu došlo do mnogih promena, ali nagore. Prema njegovim rečima, prvi zadatak za novu kosovsku vladu, za koju veruje da neće biti formirana u skorijem vremenu, prvi zadatak će biti sanacija loših odnosa sa međunarodnom zajednicom.

„Na Kosovu smo u 2025. godini videli mnoge promene, nažalost loše po nas. Pod sankcijama smo EU, pre dva meseca su nas Sjedinjene Američke Države izbacile iz strateškog dijaloga, koji je veoma bitan za Kosovo. Bez obzira na to što Kosovo nije član Ujedinjenih nacija i Evropske unije, imalo je veliku podršku od Amerike. Sada sumnjam da će imati istu podršku kao ranije, a nova vlada prvo mora da sanira probleme koje imamo sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa SAD i EU, kao i sa vladama na Zapadnom Balkanu. Nova kosovska vlada će imati mnogo posla, ne znamo kada će biti nove vlade, ali ne vidim da će biti brzo“, istakao je Šahini.