Vizna liberalizacija za Kosovo - sigurnosni izazov za Evropu, postoji li strah od albanskog ekstremizma?

Globalizacija i sukobi u svetu doveli su do porasta ekstremizma i radikalizma širom planete, a to nije zaobišlo ni naš region. U najnovijem izveštaju o terorizmu američki Stejt department je naveo da su građani Kosova lake mete za regrutovanje u različite nasilne ekstremističke grupe. Eksperti za bezbednost ocenjuju tim povodom za Kosovo onlajn da će predstojeća vizna liberalizacija za građane Kosova, koja stupa na snagu 1. januara 2024, Evropi doneti i određene sigurnosne izazove i rizike.

Izveštaj Stejt departmenta o terorizmu obuhvata zemlje širom sveta. U delu dokumenta koji se odnosi na Kosovo, navodi se da su građani sa ove teritorije, kao i iz inostranstva, „potencijane mete za regrutovanje od strane nasilnih ektremističkih organizacija sa etnonacionalističkom ili verskom političkom orijentacijom“.

Dalje u izveštaju upozorava se na blagu kaznenu politiku i zaključuje se da Kosovu nedostaje detaljna strategija za suprostavljanje nasilnom ekstremizmu.

„Nastavlja se sa izricanjem niskih kazni za krivična dela u vezi sa terorizmom na Kosovu. Iako je suočeno sa mnogim povratnicima, Kosovo radi sa zastarelom strategijom“, navodi Stejt department.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) smatra da su kazne za teroriste na Kosovu blage pre svega zato što deo građana one koji su se borili u Siriji vidi kao heroje, pa vlasti ne žele da ih dodatno antagonizuju.

„Deo stanovništva njih vidi kao ljude koji su bili spremni da daju svoj život zarad nekih viših ideala. Ovde je posebno važno da naglasimo i činjenicu da nije toliko važno da ta kaznena politika bude veoma stroga, jer jako veliki deo radikalizacije se zapravo odvija u samim zatvorima. Zato je jedna od preporuka da kaznena politika ne bude previše stroga. Ono što možda više nedostaje na Kosovu je to što ne postoje neki ozbiljniji programi reintegracije i resocijalizacije tih ljudi koji su se vratili iz Sirije“, naglasio je Petrović za Kosovo onlajn.

Kada je u pitanju vrbovanje u nasilne ekstremističke organizacije, naš sagovornik navodi da rizik postoji, ali da je on umerene prirode. 

„Razumem da zapadne države imaju veliku bojazan od kosovskih Albanaca s obzirom na to da smo odatle imali i jednog od vođa i komandanata Islamske države Mudžaherija, a imali smo i napad na frankfurtskom aerodromu koji je isto počinio jedan od kosovskih Albanaca. Ono što jeste činjenica je to da taj rizik postoji, ali da je umerene prirode“, kazao je Petrović.

On ne veruje da vizna liberalizacija za građane Kosova koja počinje 1. januara može da pojača bezbednosni rizik od terorizma u regionu Zapadnog Balkana i Evropi, ali smatra da postoji drugi, veći problem.

„Ljudi koji su označeni kao nasilni ekstremisti poznati su vlastima. Verujem da je znatno veći rizik za zapadne države zapravo od organizovanog kriminala koji potiče sa ovog prostora“, ističe naš sagovornik. 

Na pitanje zašto je Kosovo poznato po ekstremistima koji postaju deo "Islamske države", Petrović odgovara da su razlozi uglavnom socio-ekonomske prirode. 

„Ljudi koji žive na Kosovu podložni su radikalizaciji pre svega zato što je tamo jako loša socio-ekonomska situacija. Posebno su izloženi riziku ljudi koji žive u ruralnim sredinama, koji nemaju dobar nivo obrazovanja, što sve njih čini podložnim radikalnim idejama“, zaključio je Petrović.

Prištinski stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši, komentarišući izveštaj Stejt departmenta, kaže za naš portal da Kosovo ima dobru zakonsku osnovu u borbi protiv terorizma, ali da je neophodno sve te zakone sprovesti i u praksi.

"Kosovo ima dobru zakonsku osnovu o zabrani učešća u stranim konfliktima, maksimalna kazna zatvora je 15 godina. Oko 120 povratnika sa ratišta zbog učešća u terorističkim organizacijama je vraćeno na Kosovo i još 80 se nalazi u kampovima u Siriji, pa se kritike Stejt departmena više odnose na visinu kazne. Sada je na sudovima, da dokažu njihovo učešće u terorističkim akcijama u Siriji i Iraku ranije, ili pak u drugim organizacijama koje su bile na Kosovu. Verovatno će Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada to uzeti u obzir, ali stvar je više Tužilaštva i sudstva, koje treba da dokažu učešće u terorističkim organizacijama", rekao je Ibiši. 

Kako je naveo, Zakon o zabrani učešća u terorističkim organizacijama je u skladu sa evropskim zemljama, ali je kritika Stejt departmenta usledila zbog neprimenjivanja zakona u praksi.

On dodaje da Kosovo ima široku granu sprečavanja terorističkih akata, ali da je, ipak, potrebna sinhronizacija sa partnerima kako bi na kraju procesa mere bile adekvatne.

"Imamo i Zakon o zabrani finansiranja terorističkih organizacija, imamo i Agencije koje se bave time i delovali smo protiv terorizma zajedno sa SAD. Institucionalno smo jako dobro organizovani. Imamo široku granu sprečavanja terorističkih akata i reagovanja po tom pitanju, kao i dobru saradnja u vezi sa povratkom naših građana koji su učestvovali u organizacijama, ali sve to treba sihronizovati i nadograditi saradnju da bi mere bile adekvatne, da bi se to sprečilo, bilo da je na etničkim ili verskim osnovama", dodao je Ibiši.

Direktor Međunarodnog instituta Ifimes iz Ljubljane Zijad Bećirović kaže za Kosovo onlajn da migracije i ukidanje viznog režima u svakom slučaju predstavljaju sigurnosni izazov, a u pojedinim situacijama mogu i predstavljati bezbednosnu pretnju.

On smatra da se migracije odvijaju u kontekstu planetarnog haosa, jer se u svetu dešavaju globalni ratovi i sukobi. 

„Jedan od njih je rat u Ukrajini, a pogotovo situacija između Izraela i Palestine, odnosno rat između Hamasa i Izraela koji otvara novo pitanje povećanja bezbednosnih pretnji i za Evropu. Što se tiče samog Kosova, mi moramo znati da u strukturi Albanaca, kada su se formirali, religija nije imala važnu ulogu. Pre svega je bila važna ta etnička pripadnost i pripadnost albanskom narodu, ali religija sada sve više ima ulogu i među Albancima i ona se odnosi na princip kulturne odbrane", naglasio je Bećirović.

On je dodao da je Kosovo istovremeno prostor za nametanje i pokušaje infiltriranja različitih ideologija. 

„To nije nimalo iznenađujuće iz razloga što znamo da je Albanija prihvatila iranske mudžahedine. Tamo imate jednu bazu koja se nalazi u blizini Tirane. Sada je Edi Rama potpisao novi sporazum sa Italijom i Albanija će od Italije prihvatiti oko 40.000 migranata koji će biti smešteni u Albaniji. Sve to povećava rizike pogotovo kada postoji bezvizni režim. Kosovo kao prostor nije atraktivan za migrante, može biti samo tranzitna ruta. Ipak, nikada ne znate u globalnim tokovima gde je puno aktera, ko može koga da iskoristi za različite namene", rekao je Bećirović. 

Naš sagovornik je naglasio da će se ekstremizam i radikalizam nastaviti da rastu kao posledica globalizacije, ali i svetskih sukoba. 

„To je veliki izazov za bezbednosni sektor koji mora na to pronaći odgovarajuće odgovore. Pre svega, lokalne vlasti moraju brinuti o tome i ispostaviti kontrolu i međusobno sarađivati. Bojim se da toga nema kada je u pitanju Kosovo, a mogu reći i region Zapadnog Balkana. Tu pretnje nisu samo usmerene prema jednima, to je globalna pretnja, a za globalnu pretnju treba saradnja i globalni odgovor", zaključuje Bećirović.