Vojni savezi u regionu: Fragmentacija ili „balansiranje“ Zapadnog Balkana?

U samo desetak dana na Zapadnom Balkanu sklopljena su dva vojna saveza. Prvi, u formi deklaracije potpisali su Albanija, Hrvatska i Kosovo, a drugi, kroz sporazum o vojnoj saradnji - Srbija i Mađarska. Sagovornici Kosovo onlajna na različite načine tumače njihovu suštinu. Za jedne je to nova fragmentacija ovog dela Evrope koja može dovesti do novih konfrontacija, a za druge „balansiranje snaga“ u regionu kojim se sprečavaju budući sukobi.

Piše: Đorđe Barović

Trilateralni memorandum u oblasti odbrane između ministarstava odbrane Albanije, Kosova i Hrvatske sklopljen je u Tirani 18. marta. Zatim, 1. aprila u Beogradu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potpisan je sporazum u oblasti odbrane između Srbije i Mađarske.

Albanski general u penziji Esad Čolaku poručio je da je trojni sporazum iz Tirane „jasan signal Srbiji i drugim državama koje mogu imati teritorijalne pretenzije na Balkanu“.

Istovremeno, albanski ministar odbrane Piro Vengu je objasnio da je sporazum sa Hrvatskom i Kosovom „potpuno prirodan trojni savez“.

Zbog potpisivanja vojnog sporazuma u Tirani, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je hitan zahtev kolegama u Hrvatskoj i Albaniji zato što su preduzeti koraci „koji narušavaju regionalnu stabilnost“.

„Srbija, kao država koja je garant mira i vojne neutralnosti na Balkanu, s pravom zahteva odgovore o prirodi i ciljevima ove bezbednosne saradnje. Posebno je uznemirujuće što se ovaj vojni savez formira bez konsultacija sa Beogradom, uz direktno uključivanje strukture koja nema međunarodni legitimitet i koja predstavlja bezbednosnu pretnju po srpski narod i čitav region”, navodi se u saopštenju MSP Srbije.

Komentarišući nova dešavanja na Zapadnom Balkanu, bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton izjavio je da ne veruje da bi trebalo da bude bilo kakvog mesta za vojna savezništva u Evropi osim Natoa, navodeći da bi alternativno vojno savezništvo iz bilo kojih razloga, usmereno protiv Srbije ili bilo koga drugog, predstavljalo „stvaran korak unazad“.

S druge strane, generalni sekretar Natoa Mark Rute kaže da ova Alijansa sa tim nema nikakve veze.

„Nato nije deo toga. Videli smo dosta takvih sporazuma u poslednje vreme, i sada u Tirani između Albanije, Hrvatske i Kosova. Nato nije deo toga“, poručio je kratko Rute.

Balansiranje

Za političkog analitičara iz Tirane Ben Andonija sklapanje vojnog saveza između Albanije, Hrvatske i Kosova je „pokušaj balansiranja snaga“ na prostoru Zapadnog Balkana.

„Ovo izgleda kao konkretan pokušaj balansiranja snaga na Balkanu. Tačno je da se ova vrsta inicijative donekle kosi dejure sa onim što predstavlja Nato, ali mali savezi naših zemalja prevazilaze obični vojni sporazum. Tako naše zemlje žele da opstanu u vremenu kada svetski poredak prolazi kroz mnoge probleme“, izjavio je Andoni u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da bez obzira što ovaj trojni vojni savez formalno to još nije, ipak šalje jasnu poruku pre svega Srbiji.

Andoni očekuje da će mu se uskoro priključiti i druge zemlje Balkana.

„Oni se suočavaju sa Srbijom, koja od 2023. ima sporazum sa Mađarskom, moćnom zemljom u Natou i Evropskoj Uniji. U poslednje vreme ove dve zemlje sve više materijalizuju ovaj sporazum. U međuvremenu, Bugarska će se uskoro pridružiti ovoj albanskoj inicijativi, a u daljoj budućnosti možda i Severna Makedonija i Crna Gora. To pokazuje da države na Balkanu povlače poteze koji se trenutno ne mogu u potpunosti objasniti“, zapaža Andoni.

Saradnju Albanije i Hrvatske posmatra iz više aspekata.

Najpre, ističe, povezuje ih isti odnos koji imaju prema Srbiji.

„Uprkos inicijativama Otvorenog Balkana ili Berlinskog procesa one Srbiju vide kao problematičnu“, precizira Andoni.

Druga bitna „kopča“ u saradnji Albanije i Hrvatske je razvoj vojne industrije.

„Razmišlja se o unapređenju naše vojne infrastrukture, koja trenutno ’spava’. U saradnji sa Hrvatskom, kako bi vojna industrija mogla i ekonomski da pomogne Albaniji, da donese korist našoj zemlji, Hrvatskoj, ali i Kosovu koje ima još veću potrebu pred izazovima sa Srbijom. Vidimo da vojni biznis sve više dobija na značaju na našim prostorima. Istina je da nas je Srbija u tome pretekla po interesovanju za ovu industriju, po snazi i pre svega po dogovorima koje u tom pogledu sklapa”, ističe Andoni.

Uveren je da je trojni vojni sporazum od vitalnog značaja za Albaniju, ali još više za Kosovo.

„Nisam video važniji korak Albanije po pitanju Kosova od ove vojne inicijative, jer se danas mnogo priča o smanjenju američkih snaga. Delom zbog američke pozicije, ali i i sve bliskijeg odnosa SAD sa Srbijom. To čini Kosovo sve izloženijim onome što može da se desi u budućnosti. Ali to važi i za budućnost Albanije. Na ovaj način može da se pruži najveći oblik pomoći bez obzira na Član 5 Natoa koji govori o jedinstvu u slučaju napada na neku od članica Alijanse. Ali, ovaj član je skoro zaboravljen i samo formalno je na snazi“, precizira  Andoni.

(Ne)ravnoteža

Na sličan način razmišlja i stručnjak za bezbednost iz Prištine Nuredin Ibiši.

U razgovoru za Kosovo onlajn ocenjuje da je trojni savez iz Tirane rezultat poremećenog balansa snaga u regionu.

„Poremećen je balans snaga u regionu. Došlo je do neravnoteže snaga tako da su ovi savezi više odbrambeni. Sklopljen je dogovor o zajedničkoj odbrani i drugim investicijama u industriji proizvodnje naoružanja i municije“, kaže Ibiši.

Precizira da u savezu Kosova sa Hrvatskom i Albanijom „nema ništa loše“ zbog činjenice da okosnicu čine članice Natoa.

„Nato je već prisutan ovde, a od tri zemlje dve su u Natou. Kosovo još nije zato što su oružane snage Kosova u fazi tranzicije i u dogledno vreme će ući u fazu koja prethodi članstvu u Nato, program Partnerstvo za mir“, precizirao je on.

Smatra da je vojni savez Srbije i Mađarske rezultat „revanša“ na trojnu deklaraciju, ali i da od njega preti veća opasnost zbog „pretenzija Srbije na Kosovo i BiH“.

„Ovaj prvi savez između Albanije, Hrvatske i Kosova ima više odbrane zato što nema teritorijalne pretenzije ni prema jednoj državi. Ali ovaj drugi savez može biti možda u neku ruku drugačiji, jer Srbija ima pretenzije prema Kosovu i drugim zemljama, prema BiH, pogotovo prema Republici Srpskoj. U tom smislu ovo je neka ravnoteža za neko vreme“, kazao je Ibiši.

Smisao trojnog saveza vidi i u činjenici da je Hrvatska dugo bila vojni lider u regionu, ali da je Srbija u međuvremenu pretekla o čemu svedoče podaci i vojnog portala Global fajer pauer.

„Međutim, ja ne vidim nikakav rizik od ovih saveza zato što je ipak Nato savez najači i u okviru toga postoji Član 5 koji označava i zajedničku odbranu“, precizirao je ovaj stručnjak za bezbednost.

Upitan da li ovo znači i vojnu podelu na Zapadnom Balkanu, Ibiši kaže da Mađarska nema nikakvih interesa u ovom regionu.

„Srbija ima prijateljske odnose sa Mađarskom i zbog odnosa prema Rusiji jer i jedna i druga zemlja imaju neku vrstu partnerstva i nisu izjavile ili nisu usvojile sankcije prema Rusiji. I sa te strane imaju usaglašenost stavova. To je savez koji je sklopljen između dva autoriteta, Vučića i Orbana“, smatra Ibiši.

Grupisanje

Ipak, viši savetnik ISAK fonda Marko Savković ocenjuje da bez obzira što potpisani sporazumi nisu pravi vojni savezi, ovakvo grupisanje zemalja Zapadnog Balkana nije dobro i da vodi budućim konfrontacijama.

„To nisu pravi vojni savezi. Jedno je deklaracija, a drugo je opet sporazum koji je nadogradnja postojeće, razvijene bilateralne vojne saradnje. Ako bismo tražili pozadinu rekao bih da je ovde reč o približavanju aktera koji slično misle, slično posmatraju region u kome živimo, politički, pa i ideološki u slučaju Srbije i Mađarske su bliski“, kaže Savković za Kosovo onlajn.

Uveren je da je vojni sporazum između Albanije, Hrvatske i Kosova primorao je Beograd i Budimpeštu da odgovore na sličan način.

„Očigledno je dovoljno ozbiljno da je nateralo Beograd i Budimpeštu da se dodatno približe. Dakle, da i oni jedan sporazum koji možda nije bio planiran za tako javno potpisivanje učine javnim i na taj način pošalju poruku ovoj drugoj strani“, smatra Savković.

Ovakva vojna grupisanja ne smatra dobrim za region.

„Nije dobro za region svakako jer stiče se utisak da je reč o grupisanju koje bi sutra moglo da vodi nekoj konfrontaciji. A pozivi, izjave kako su sporazumi koji nisu upereni protiv bilo koga nažalost izgleda nisu dovoljno ubedljivi ni za jednu stranu“, ističe Savković.

Komentarišući tvrdnju generalnog sekretara Natoa Marka Rutea da ova Alijansa sa ovim sporazumima nema ništa, Savković kaže da je to tačno bez obzira što je većina zemalja potpisnica upravo u ovom savezu.

„Nato zaista sa ovim nema nikave veze. Ako govorimo o deklaraciji tri strane jeste Priština, odnosno Kosovo koje nekoliko članica Natoa ne priznaje. Zatim, Nato se ne meša, to su unutrašnja pitanja njegovih članica, konkretno Hrvatske i Albanije koje odlučuju kako će voditi svoju odbrambenu politiku u jednoj meri i nezavisno od Natoa. A naročito to ne može da se kaže za Srbiju koja konstantno proklamuje tu vojnu neutralnost“, smatra ovaj analitičar.

S druge strane Mađarska je, bez obzira što je članica Nato – autlajer.

„Ona je država koja vodi spoljnu politiku koja se, rekao bih, dosta razlikuje od onoga što je mejnstrim razmišljanja i vođenja politike na Zapadu danas“, zaključuje Savković.

Defragmentacija

Bivši makedonski ambasador i analitičar Risto Nikovski je uveren da nedavno potpisani vojni sporazumi predstavljaju dalju fragmentaciju regiona i vode ka novim konfrontacijama.

„Apsolutno, ovo je nova podela i ovo su nove konfrontacije. Po mom dubokom uverenju, potpuno nepotrebno, jer obradovalo nas je to da su skoro sve zemlje sa Balkana, i one koje su već članice unije i ovih šest koje nisu, sve imale jednu evroatlantsku orijentaciju, što je bio prvi put u istoriji da su sve bile na istoj liniji. Međutim, pogrešna politika koju je vodio Brisel, koja je ovih šest zemalja kandidata ostavila na cedilu, ostavila ih je predugo u čekaonici, sve te pogrešne politike Brisela su u suštini ključ za ove nove podele, za ove nove konfrontacije, i na kraju dana, Brisel će ponovo platiti cenu“, kaže  Nikovski za Kosovo onlajn.

Smatra da ovi sporazumi „apsolutno nisu slučajni“ i da postoji „pozadina“ koja u ovom trenutku nije jasna.

Jasan znak da se ušlo u „proces militarizacije“ objašnjava ne samo odlukom SAD da članice Natoa ubuduće izdvajaju pet odsto od svog BDP-a, već i nameru EU da za vojnu industriju izdvoji više stotina miliona evra.

Posebno ga zabrinjava vojni sporazum između Albanije, Hrvatske i Kosova.

„To u regionu mora da nas brine. Znate, kada dve zemlje potpišu neki sporazum o saradnji u odbrani, to je normalna stvar. Ali kada su tri zemlje već za stolom, to je već pakt, i pokazuje nekakvo pregrupisavanje koje svakako nije slučajno i svakako ima neke posebne ciljeve i namere“, naglašava Nikovski.

Uveren je da je u pitanju nova fragmentacija regiona bez obzira što nije jasno da li je sporazum u oblasti vojne saradnje Srbije i Mađarske posledica trilateralnog sporazuma Albanije, Hrvatske i Kosova.

„U svakom slučaju to je nova fragmentacija regiona i u datoj situaciji, pošto su Makedonija i Crna Gora već deo Natoa i na neki način pokrivene sa te tačke gledišta, ostaje samo Bosna i Hercegovina. Sve te najnovije pokrete treba nazvati defanzivnim, a znate da se odbrana često svodi i na agresiju i na napad. Ovi sporazumi zabrinjavajuće dovode do daljih podela u regionu“, kaže bivši makedonski ambasador.

Upozorava da trojni pakt iz Tirane može biti usmeren isključivo protiv Srbije i da zabrinjava "taktika“ Kosova.

„Sukob će prvenstveno biti između Hrvatske i Srbije, jer je to prosto neprijateljstvo i generalno ovaj trilateralni ili de fakto pakt može biti usmeren samo protiv Srbije. Znate, pitanje Kosova ostaje nedefinisano, ovde je potpuna stagnacija, nema napretka i osnova je nespremnost Kosova da ispuni svoje obaveze i traži rešenje sa Srbijom. Kurti vodi sopstvenu politiku, često se suprotstavljajući i konfrontirajući sa SAD, koje su njihov mentor. Koliko je to taktika, koliko je suština, nikada ne možete biti sigurni, ali u svakom slučaju zabrinjavajuća kretanja, nove podele u regionu koje nam sigurno neće doneti ništa dobro“, precizira Nikovski.

Vojni sporazum iz Tirane vidi kao deo strategije koja potiče iz Hrvatske.

„U konkretnom slučaju osnova je svakako lokalna i regionalna. Mislim da je glavni koren te inicijative hrvatska konfrontacija sa Srbijom, koja se u poslednje vreme sve više produbljuje. Svi smo bili svedoci poslednjih izbora u Hrvatskoj, Srbija je bila ’glavni đavo’. Ovo je samo novi savez ili pakt da se Srbija na neki način ospori, da je stavi u neku vrstu obuzdavanja, odnosno u neko ograničenje“, veruje Nikovski.

Podseća da je na Zapadnom Balkanu naglašeno naoružavanje i da tu prednjače Hrvatska i Srbija kupovinom novih vojnih aviona, ali da će takav trend uticati i na zemlje poput Severne Makedonije koje nisu planirale da se dodatno naoružavaju.

„To će nas na ovaj ili onaj način sve naterati, pogotovo ako Nato insistira da se pet odsto bruto domaćeg proizvoda izdvaja za odbrambeni proizvod. To će biti poražavajuće za Makedoniju. I ne samo za Makedoniju, već i za mnoge članice Unije. Dakle, pred nama su ozbiljna vremena, opasna vremena koja ćemo videti šta će doneti.  U svakom slučaju, tendencije nisu pozitivne“, upozorava Nikovski.