Da li je za ulazak Kosova u Savet Evrope dovoljno da samo ispuni obaveze koje ignoriše godinama?

Diplomatski pritisak na Prištinu da najzad sprovede odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine o povratku vlasništva nad 24 hektara zemlje manastiru Visoki Dečani poslednjih dana je ponovo inteziviran, a to pitanje je kao jedno od tri glavna nerešena u vezi sa zahtevom Kosova za članstvo u Savetu Evrope istakla i izvestilac za Kosovo u SE Dora Bakojani u utorak pred Političkim komitetom Parlamentarne skupštine SE.

Najpre je šef Euleksa Đovani Pjetro Barbano prošle nedelje naveo da odluka suda iz 2016. godine obavezuje sve pojedince i ustanove, bez izuzetka. Na izjavu Barbana nadovezao se ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode s porukom da svi prijatelji i partneri pozivaju Kosovo da sprovede odluku Ustavnog suda o manastiru, da bi dan posle Rodeove izjave Visoke Dečane posetio specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin.

Da li je diplomatama zaista stalo da se vladavina prava na Kosovu dosledno poštuje ili je ova “ofanziva” povezana sa zahtevom Kosova da postane član Saveta Evrope, tek, i u Informativnoj belešci izvestioca za Kosovo u SE Dore Bakojani, koja je posetila Kosovo u novembru, stoji da je presuda o zemljištu manastira pitanje vladavine prava i da mora da se primeni. Bakojani ukazuje i na još dva nerešena pitanja koja svrstava u glavna u vezi sa zahtevom Kosova za članstvo u SE – efikasna zaštita srpske zajednice u severnim opštinama, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština i eksproprijacija zemljišta u opštinama sa srpskom većinom.

Do konačne odluke članica SE da li primaju Kosovo u svoje redove predstoji još nekoliko proceduralnih stepenica, ali se kao pitanje svakako nameće - da li je za članstvo u organizaciji koja je posvećena zaštiti i promovisanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, dovoljno da Kosovo ispuni nekoliko obaveza koje ignoriše godinama?

Što se tiče daljih koraka povodom zahteva Kosova za prijem u SE, iz Informativne službe PSSE za Kosovo onlajn je rečeno da bi sledeći sastanak Odbora za politička pitanja trebalo da se održi tokom aprilske sednice Skupštine, u periodu od 15 do 19. aprila, ali da dnevni red još nije dostupan.

„Prema uobičajenoj proceduri, nakon što Odbor za politička pitanja odobri nacrt mišljenja, dva druga odbora - skupštinski odbor za pravna pitanja i odbor za ravnopravnost - iznose svoje gledište o njemu. O radu tri odbora zatim raspravlja plenarna skupština, što dovodi do usvajanja mišljenja Skupštine za Komitet ministara Saveta Evrope. Konačnu odluku o aplikaciji Kosova za članstvo donosi Komitet ministara“, navode iz Informativne službe PSSE, u čijem je odgovoru našoj redakciji Kosovo označeno - zvezdicom.

Pravnik Milan Antonijević kaže za Kosovo onlajn da se u okviru rasprave koja predstoji unutar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o zahtevu Kosova da postane član SE neće naći samo tri tačke koje je izvestilac za Kosovo Dora Bakojani izdvojila kao „glavna nerešena pitanja” i da je neophodno da se u obzir uzme širi okvir vladavine prava i ljudskih prava, odnosno da bude ispunjen širi skup standarda ako Kosovo želi da ide dalje u ovom procesu učlanjenja.

Čak i kada bi Kosovo u dogledno vreme ispunilo obaveze koje ima u vezi sa ova tri pitanja, Antonijević kaže da članstvo u SE nije vezano samo za te teme.

„Članstvo Kosova u SE nije vezano samo i isključivo za sprovođenje njihovih međunarodnih obaveza kao što je obaveza formiranje Zajednice srpskih opština, zatim obaveza sprovođenja odluka Ustavnog suda ili pitanje eksproprijacije, već se tiče mnogo šire vladavine prava, ljudskih prava ili nekih drugih pitanja koja su u ovom trenutku otvorena. Mora da se pokaže i prompnost u rešavanju problema, a ne da se nešto ispuni u kriznim situacijama kako bi se dobio neki od međunarodnih koraka ka nezavisnosti“, kaže Antonijević.

Kako dodaje, ne treba zaboraviti da je Kosovo i dalje pod određenim vidom sankcija, odnosno mera Evropske unije.

„Od Kosova se očekuje širi skup standarda ako žele da idu dalje u ovom procesu učlanjenja. Naravno tu su i politička pitanja, da li mogu da dobiju dvotrećinsku većinu u PSSE sa ovim prilično brojnim incidentima koji se dešavaju na dnevnom nivou, tako da mislim da je sve ovo mnogo dalje nego što kosovskim vlastima možda izgleda“, kaže Antonijević.

Na pitanje da li će zemlje priznavači Kosova, koje su u SE, uzeti u obzir realnost da su etnički incidenti na Kosovu svakodnevni i da se ne poštuju ljudska prava, Antonijević kaže da je to pitanje za srpsku diplomatiju.

„To zavisi od toga koliko će se uspeti da se sa svakom članicom Saveta Evrope ostvari dovoljan kontakt i dovoljno jasna saradnja u kojoj ćemo govoriti da je članstvo Kosova u SE nešto što bi prethodno trebalo da pokaže mogućnost Kosova da sprovodi zakone i da dosledno sprovodi obaveze koje preuzima na međunarodnom planu, a ne da se na to čeka toliko godina“, kaže Antonijević. 

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković kaže da u ovom trenutku unutar Saveta Evrope „nema saglasnosti oko prijema tzv. Republike Kosovo u punopravno članstvo“, čega je, navodi, svestan i Aljbin Kurti zbog čega oteže za ispunjavanjem uslova koji su postavljeni pred Prištinu, dok se unutar SE ne oformi jedan, opšti, stav.

Proroković ukazuje da u međunarodnim organizacijama ne vole da se preglasavaju, zbog čega u slučaju kada oko nečega nema saglasnosti „izmišljaju kriterijume i uslove koje kandidat treba da ispuni kako bi stekao status punopravnog člana“, a da su se u slučaju Kosova ograničili na tri stvari – povratak zemljišta manastiru Visoki Dečani, Zajednicu srpskih opština i pitanje eksproprijacije zemlje na severu.

„Da li je to dovoljno? Nije. Kada spomenete Kosovo u SE prva asocijacija je Dik Marti i njegov izveštaj o trgovini organima. Dakle, o Kosovu se u PSSE dosta razgovaralo, sagledavano je puno tema tokom prethodnih 20 godina, ima tu stvari koje su zahtevane da se sprovedu i od različitih međunarodnih organizacija i od albanskih vlasti, a nisam siguran da su sve sprovedene i sada smo evo došli do ove tri. Ovo što govorim shvata i Aljbin Kurti, da nema saglasnosti. On čak i da ispuni ta tri uslova, verovatno bi se pojavio četvrti ili peti dok se ne formira jedan opšti stav u SE da tzv. Republiku Kosovo treba primiti i zato on sa ovim i oteže“, kaže Proroković za Kosovo onlajn.

Ipak, naš sagovornik smatra da je Kosovo na dobrom putu da bude primljeno u SE i da Srbija već sada treba da razmišlja kako će se postaviti za godinu, dve ili tri.

„Oni tamo imaju formalnu većinu za prijem, znači, to nije pitanje formalnosti već političke odluke. Kako se politička odluka pod različitim pritiscima i trgovinama bude usaglašavala, tako ćemo i mi morati da se opredelimo. Međutim, mene to puno ne zabrinjava jer je SE u velikoj meri izgubio svoju funkciju koju je imao, recimo, u prvoj deceniji 21. veka. Ta organizacija je pre svega bila posvećena Rusiji i postsovjetskom prostoru, gde je trebalo da implementira neka pravila i principe, a Rusija je istupila, Belorusija takođe i sumnjam da će se Turska dugo zadržati u toj organizaciji. Nije SE međunarodna organizacija koja postoji zbog Balkana. Onog trenutka kada su pustili postsovjetski prostor oni više nemaju svrhu svog postojanja i vrlo teško će je vratiti“, kaže Proroković.

Iako se ulazak u SE u Prištini priželjkuje jer se smatra da bi on bio „adut“ koji bi im olakšao put do članstava u drugim organizacijama, Proroković ne misli da je to slučaj.           

„Eventualni prijem tzv. Republike Kosovo u SE nije prijatan za nas, ali ne vidim da je posebno spektakularan i da bi im otvorio vrata za prijem u neke druge međunarodne organizacije bez obzira na to što se tako obrazlaže. U Prištini posmatraju da je SE prva stepenica za prijem u Unesko. Sumnjam da bi se to tako odigralo. U Unesku nemaju ni tu formalnu većinu, a da ne pričamo o političkim temama“, ističe Proroković.

Inače, Savet Evrope trenutno ima 46 zemalja članica. Članice SE su sve članice Evropske unije, ali i Velika Britanija, Turska, Norveška, Švajcarska, Srbija, BiH, Severna Makedonija, Crna Gora...