Bakojani: Nesprovođenje presude o Visokim Dečanima propust u poštovanju vladavine prava, neophodno uspostavljanje ZSO

Nesprovođenje odluke Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani predstavlja veliki propust kosovskih institucija da poštuju princip vladavine prava, a uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom smatra se neophodnim uslovom za efikasnu zaštitu ljudskih prava manjine, navodi se u Informativnoj belešci izvestioca za članstvo Kosova u Savetu Evrope Dore Bakojani, koja je danas predstavljena pred Političkim komitetom Paramentarne skupštine SE, a povodom zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope.

U ovom dokumentu, u koji je Kosovo onlajn imao uvid, navodi se i da vlasti Kosova treba da se uzdrže od eksproprijacija koje nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Kosova. 

Izvestilac Bakojani je kao glavna nerešena pitanja u vezi sa zahtevom Kosova za članstvo u Savetu Evrope izdvojila tri: presudu Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani, efikasnu zaštitu srpske zajednice u severnim opštinama i eksproprijaciju zemljišta u opštinama sa srpskom većinom. 

“Rešavajući zemljišni spor koji se odnosi na manastir Visoki Dečani u opštini Dečani, u presudi iz 2016. godine Ustavni sud je potvrdio pravno vlasništvo manastira na 24 hektara zemlje. Do danas ne samo da presuda suda nije sprovedena već je oštro kritikovana od strane političara, uključujući istaknute nosioce javnih funkcija, čime se potkopava uloga Suda koji je garant Ustava”, navela je Bakojani.

Istakla je da je tokom posete Prištini razgovarala o ovom pitanju sa premijerom i predsednicom Kosova, kao i sa ocem Savom, igumanom manastira Visoki Dečani.

“Bila sam jasna da je presuda pitanje vladavine prava i da mora da se primeni, kao što je jednoglasno zahtevala međunarodna zajednica. Manastir je blago koje pripada svim zajednicama na Kosovu”, navela je Bakojani u dokumentu.

Tokom posete Prištini, ističe, dobila je različita objašnjenja o razlozima zbog kojih presuda nije sprovedena, od toga da bi postojale dalekosežne posledice ako se koristi kao presedan, do toga da bi to legitimisalo pogrešne odluke Miloševićevog režima.

Bakojani ističe da je konsultovala razne pravne stručnjake iz Saveta Evrope i drugih relevantnih međunarodnih organizacija i da su eksperti potvrdili pravosnažnost odluke Ustavnog suda iz 2016. kao i da su insistirali na tome da je odluka konačna i obavezujuća i da bi svaki pokušaj preispitivanja takve odluke rezultirao opštom klimom pravne nesigurnosti, smanjenjem poverenja javnosti u pravosudni sistem i posledično u vladavinu prava.

“Sve u svemu, neizvršenje odluke treba posmatrati kao politički izbor i predstavlja veliki propust kosovskih institucija da poštuju princip vladavine prava”, zaključak je Bakojani .

U delu posvećenom zaštiti srpske zajednice u severnim opštinama, ona navodi da osnivanje međuopštinskog udruženja nije uslov po standardima Saveta Evrope, ali da je u slučaju Kosova, osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, osim prekretnice ka normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda, i međunarodna obaveza i najkonkretniji način da se obezbedi delotvornost zaštite srpske zajednice u severnim opštinama.

Ona podseća na Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Kosova i Srbije iz 2013. u okviru dijaloga u kom stoji da će postojati Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu i da je on ratifikovan kao međunarodni sporazum 27. juna 2013. od strane Skupštine Kosova, a ukazuje i na Sporazum o putu ka normalizaciju između Kosova i Srbije od 27. februara 2023. i njegov aneks implementacije iz Ohrida od 18. marta 2023.

Navodi i da je u oktobru 2023. specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak predstavio novi nacrt Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom bez izvršne vlasti.

“Poslednjih meseci situacija u severnim opštinama, regionu kojim upravljaju gradonačelnici kosovski Albanci koji ne uživaju narodni legitimitet (3,47 odsto birača), a u kojima kosovski Srbi predstavljaju približno 96 odsto stanovništva, izazvala je ozbiljnu zabrinutost”, stoji u dokumentu.

Takođe se ukazuje i na ”akcije marginalizacije srpske zajednice na severu Kosova koje su intenzivirane početkom ove godine sa najavom nove uredbe Centralne banke Kosova kojom se zabranjuju sve ostale valute za transakcije osim evra”.

S obzirom na to da Vlada Srbije finansijski podržava zdravstvene i obrazovne institucije na severu Kosova, ova uredba se, ukazuje Bakojani, doživljava kao neprijateljska prema opstanku srpske zajednice.

“Sve u svemu, u svetlu specifičnog konteksta i razvoja događaja u regionu, uspostavljanje Zajednica opština sa srpskom većinom smatra se neophodnim uslovom za efikasnu zaštitu ljudskih prava nacionalne manjine”, zaključuje Bakojani.

Što se tiče eksproprijacije zemljišta u opštinama sa srpskom većinom, Bakojani navodi da je eksproprijacija važno pitanje vladavine prava „koje ima široke političke reperkusije“, pojačane specifičnim okolnostima na Kosovu.

Podseća da su kosovske vlasti od 2022. godine, u opštinama sa srpskom većinom Leposavić i Zubin Potok, pokrenule proces eksproprijacije zemljišta za 118 parcela ukupne površine oko 133 hektara.

„Predstavnici međunarodne zajednice, uključujući Evropsku uniju, Euleks, Oebs i SAD izrazili su duboku zabrinutost u vezi sa ovim odlukama tvrdeći da procedura nije bila u skladu sa zakonima i propisima Kosova“, ističe Bakojani.

Navodi da, između ostalog, odlukama nije definisan „javni interes koji ove eksproprijacije čini neophodnim“, kako to zahtevaju član 44. Ustava i Ahtisarijev plan. 

„Ovakav način postupanja nije u skladu sa vladavinom prava i dodatno podriva poverenje između srpske zajednice i kosovskih institucija. Vlasti treba da se uzdrže od bilo kakvih eksproprijacija koje nisu u potpunosti u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Kosova i da ulože veće napore da se obrazlože razlozi za eksproprijaciju kako direktno pogođenim stranama, tako i široj javnosti, posebno u aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na severu Kosova“, ocenjuje Bakojani.

Dodaje i da je osnovanost kritike međunarodne zajednice potvrdio sud koji je poništio odluku o eksproprijaciji u januaru 2024. godine, na osnovu propusta vlade da na odgovarajući način objasni neophodnost i javni interes takve odluke.

Bakojani ističe da je tokom poslednje posete Kosovu izrazila zabrinutost u vezi sa novim Nacrtom zakona o eksproprijaciji nepokretnosti koji je predložila vlada, a koji, prema njenim rečima, izostavlja odredbu iz člana 3.1 aktuelnog zakona, koja predviđa da je „pokretna i nepokretna imovina SPC neprikosnovena i neće biti predmet eksproprijacije”. Ona dodaje da ova odredba proizlazi direktno iz Ahtisarijevog plana, odnosno člana 1.4 Aneksa V.

„Kao što su primetili i drugi međunarodni akteri, ovaj propust rizikuje stvaranje pravne konfuzije, može dovesti do kontradiktornih tumačenja kosovskog pravnog okvira u posebno osetljivoj oblasti i povećava verovatnoću pravnih sporova. Od najveće je važnosti da kosovske vlasti obezbede tačno  poštovanje Ahtisarijevog plana i uzdrže se od nelegalne eksproprijacije zemljišta koja utiče na nacionalne manjine“, zaključuje Bakojani.