Zabrana uvoza srpske štampe - udar na prava Srba na informisanje i na vezu sa svojim jezikom i pismom

Police bez štampe na srpskom jeziku
Izvor: Kosovo Online

Zabranom uvoza srpskih poizvoda na Kosovo, pod koju je potpala i štampa na srpskom jeziku, Srbima je, kako ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna, uskraćeno ne samo pravo na informaciju, već i pravo da budu u dodiru sa svojim jezikom i pismom.

Uprkos tome što i stariji sve više ovladavaju modernim tehnologijama i mogu da čitaju vesti na mobilnim telefonima, većina njih se i dalje informiše putem štampe. A od sredine juna, zbog odluke kosovske vlade, novine koje se štampaju u Beogradu ne stižu na kioske u srpskim sredinama.

Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac, kaže za Kosovo onlajn da je ovo za građane veliki udar, i to ne samo na njihovu informisanost, već na njihov osećaj sigurnosti i povezanosti sa Srbijom. Direktorka Narodne biblioteke u Gračanici Brankica Kostić ukazuje da uz ovu aktuelnu situaciju, ne treba zaboraviti da godinama unazad na prelazima sva štampana dela, uključujući i knjige moraju da prođu kontrolu i da često nailaze na rampu, dok novinar RTV Gračanica Zoran Stanković kaže da je paradoks da se srpska štampa prodaje u zemljama u reigionu, a da je Srbima na Kosovu zabranjeno da čitaju novine na maternjem jeziku.

„Nama su ovde uskraćena gotovo sva prava. Živimo bukvalno u getu i eto jedino pravo koje smo možda imali, da tako kažem, pravo na informaciju, pravo da pročitamo medije na našem jeziku, i ono nam je uskraćeno. A svesni smo da se ta prava nigde u svetu ne uskraćuju. U čitavom regionu, gotovo svuda, imao sam prilike da vidim da se srpska štampa prodaje na kioscima, a eto, mi koji smo deo te zemlje, nemamo pravo da pročitamo sada više ni štampu“, kaže Stanković za Kosovo onlajn.


Napominje da se većina starijih ljudi informiše putem novina.

„Mlađe generacije koriste kompjutere i mobilne telefone, naravno, ipak je 21. vek, međutim, kada su u pitanju starije osobe, iznad 65 ili 70 godina, oni su navikli na novine, na dnevnu štampu i to im nedostaje u velikoj meri“, kaže Stanković.

On ukazuje i na druge jezičke barijere u svakodnevnom životu jer u prodavnicama na deklaracijama proizvoda nema informacija na srpskom jeziku.

„Kada kupujemo neki proizvod ne možemo da pročitamo njegove sastojke i slično, zato što je to vrlo često samo na albanskom i eventualno na engleskom jeziku, tako da nam je bukvalno uskraćeno pravo na jezik u svakom smislu“, istakao je Stanković, dodajući da je to pogotovu problematično kada se Srbi nađu u sredinama sa većinski albanskim stanovništvom.

Ćirilica ističe, više i ne smeta na Kosovu jer je više i nema.

"Ona je gotovo izgubljena, više ne možemo da je vidimo ni natpisima mesta, čak ni srpskih u kojima živimo", kaže Stanković. 

Svakom novom odlukom, dodaje, Priština pokušava da izazove novu krizu.

„Cilj je očigledno da dovede do još većih tenzija. Pretpostavljam da će to tek na jesen da se vidi više. U ovom trenutku je možda mirnije, ali plašim se da je to zatišje pred buru. I cilj je bukvalno da nam se uskrati sve, ne bi li smo na taj način možda pre napustili ove prostore, ili pak, da dođe do takvog pogoršanja situacije da se dovede do situacije u kojoj bi opet Srbi na neki način bili ‘krivi’“, zaključio je Stanković.

Da ovde nije reč samo o tome da su Srbi na Kosovu uskraćeni za štampane medije na svom jeziku, ukazuje direktorka Narodne biblioteke u Gračanici Brankica Kostić koja podseća da je već sedam godina na prelazima praktično spuštena rampa za sva štampana dela, uključujući i knjige.

“Decenijama unazad svi upozoravamo do kojih razmera sve ovo stiže i da su ovo flagrantna kršenja prava bez presedana. Kada vam menjaju toponime, zabranjuju da govorite srpski ili kažu da isključivo govorite albanskim jezikom, kada vam zabranjuju knjige i štampu i kada se to selektuje, kao Večernje novosti i Politika koje su na ćirilici, šta drugo reći, nego da svet žmuri na to da se ovde u srcu Evrope jedan narod prosto drži kao nekad što je bio slučaj u Varšavskom getu“, kaže Kostić za Kosovo onlajn.

Kako ukazuje, na prelazima, knjige moraju da prođu kontrolu.

„Dovijamo se na sve načine da knjiga dođe do čitaoca. Bez obzira na sve, ipak imamo zavidan fond literature za sve one koji vole da čitaju, a zaista je potrebno čitati sve moguće. I kada u torbama imamo knjige za lične potrebe, sve to prođe njihovu kontrolu i to se prelista. Žao mi je što nemaju više vremena da nešto malo više iščitaju“, kaže Kostić.

Direktorka biblioteke tvrdi da nije jasno pod kojim izgovorom kosovska vlada ne dozvoljava da štampana dela uđu na Kosovo.

„Pre više godina bile su to takozvane mere reciprociteta, jer određeni udžbenici iz Albanije nisu mogli da se infiltriraju u srpski obrazovni sistem na jugu Srbije - Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Ali se nastavilo do dana današnjeg. Ti ljudi ne znaju koja je razlika između udžbenika, beletristike, lektire, istorijskih knjiga, pa se čak i kalendari često zaustavljaju“, navodi Kostić.

Cilj prištinskih vlasti, tvrdi naša sagovornica, uvek je bio isti.

„Da nas prioteraju, i da mi kažemo `dosta je više`, i da krenemo na taj put bez povratka, nažalost“, konstatuje Kostić.

Inače, trenutni fond biblioteke u Gračanici je oko 30.000 knjiga.

Novinar i književnik Živojin Rakočević, povodom blokade zbog koje na Kosovo ne stiže štampa na srpskom jeziku, rekao je za Kosovo onlajn da misli da je ovo jedini evropski prostor na kome se ne štampaju novine i na kom je nekoj grupi koja hoće da čita, zabranjeno da dobija ono što želi da čita.

U poslednjih deset godina, kako je dodao, postoji kontinuitet ometanja kada je štampa u pitanju. 

„Što se tiče svih tih slučajeva, jednostavno pokušavaju da nas izbace iz života tako što će jedno civilizacijsko dostignuće, jedan segment našeg života, koji je prirodan, zaustaviti. Da li možete da zamislite život bez novina? Novine, to je simbol vašeg jezika, vaše kulture, vaše potrebe da budete informisani, potrebe da učite, vaše potrebe da imate fine dnevne rituale”, naveo je Rakočević, uz ocenu da su Srbi godinama diskriminisani na svim nivoima, ali da se ovako nešto nije dešavalo ni u doba otomanske kontrole. 

Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac, kaže za naš portal da je za građane zaista veliki udar što dva meseca ne stiže štampa koja se štampa na području centralne Srbije.

“To je udar pre svega možda ne toliko na informisanost samu po sebi, koliko na osećaj sigurnosti i povezanosti sa centralnom Srbijom. Narod se uglavnom sada informiše putem interneta, čak i kada se informiše putem televizije, zapravo koristi internet i negde je moj utisak da ovih dana, pored svih problema koje imamo i pored otežanog informisanja i otežanog rada na terenu novinara, imamo i jedan problem koji je potencijalan, a to su natpisi pre svega u albanskim medijima o mogućnosti osporavanja dozvole za rad našem MTS doo. preduzeću. Mislim da je to negde velika pretnja informisanju ljudi ovde ako uzmemo u obzir da je on najveći, možda i jedini ozbiljan distributer interneta i mobilnih usluga na ovom području i da od njihovih usluga zavisi apsolutno kompletno stanovništvo na severu. To je za sada samo pretnja, ali trebalo bi to shvatiti ozbiljno jer bi mogao da bude potencijal udar na ljude u ovom području”, upozorava Vanovac.

Što se tiče poteškoća sa dostavljanjem knjiga na srpskom jeziku Vanovac kaže da se još pre pet, šest godina nailazilo na probleme pri poručivanju knjiga izdavača iz Beograda ili Novog Sada, koji su nerado slali knjige jer im se dešavalo da one završe na terminalu ili da im se vrate.

“Sada kada imamo problem sa ulaskom srpske robe, pitam se šta će biti oko prvog septembra kada bude neophodno da nam stignu udžbenici za đake na severu KiM. Verujem da će se naći neki modalitet jer ne smem ni da zamislim šta će biti ako neko zabrani dopremu udžbenika. Deca već imaju ogromne propuste, ako uzmemo u obzir koronu i poslednje trzavice. Nenadoknadive su posledice koje će ostati tim generacijama.