Zabrana Srpske liste - politička ili stvarna pretnja najvećoj partiji Srba na Kosovu?

„Istorijska prilika“. Ovako je lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti početkom godine opisao „propuštenu“ mogućnost zabrane Srpske liste na Kosovu. Pola godine kasnije predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorava da bi baš to moglo da se dogodi uoči predstojećih lokalnih izbora. Za sagovornike Kosovo onlajn realističan, ali zbog međunarodne zajednice, teško izvodljiv scenario.

Piše: Đorđe Barović

„Bio je to istorijski trenutak da se Srpska lista ne licencira, odnosno ne sertifikuje. DPK i DSK nisu napravili kvorum i onemogućili su donošenje odluke“, rekao je Kurti nakon što je samo nekoliko dana pred februarske izbore Centralna izborna komisija treći put odbila inicijativu Pokreta Samoopredeljenje da ne dozvoli učešće Srpskoj listi.

Bojazan da bi to moglo da se dogodi na jesen izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Kurti će ponovo pokušati da diskredituje i ukloni Srpsku listu i da nametne albanske predstavnike koji ne mogu da dobiju ni dva ili tri odsto glasova… Ali mu je, i sa tih tri odsto, i do sada međunarodna zajednica omogućavala da upravlja severnim, srpskim opštinama na Kosovu i Metohiji“, rekao je Vučić.

Samo nekoliko dana ranije ministarka pravde u tehničkom mandatu i kandidatkinja Pokreta Samoopredeljenje za predsednicu Skupštine Kosova Aljbuljena Hadžiju kazala je da je ova partija delima dokazala šta misli o Srpskoj listi.

„Dokazali smo delima da smo protiv Srpske liste, koja po mom mišljenju i nije politička partija“, kazala je Hažiju odbacujući tvrdnje da su vođeni pregovori da upravo većinska srpska partija obezbedi dovoljan broj glasova za njen izbor i formiranje vlade „Kurti 3“.

Izborna prava

Pravnik Milan Antonijević kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da bi zabrana Srpske liste bila politička odluka sa dalekosežnim posledicama.

„To bi bila politička odluka sa dalekosežnim posledicama i nadam se da se neće ići ka tom pravcu. Bez obzira na mnogo tenzija koje smo videli u prethodnom periodu, mislim da nije ni vreme ni mesto da se na bilo koji način utiče na izborna prava, a samim tim krše i obaveze koje Kosovo ima“, smatra Antonijević.

Dodaje da bi ukidanjem Srpske liste bile prekršene ne samo obaveze koje Kosovo ima prema Savetu Evrope, već i u odnosu na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava.

„Protokol 1 Evropske konvencije upravo govori o pravu da birate i da budete birani. Mislim da će se dovoljan međunarodni pritisak stvoriti da se to ne desi“, ističe Antonijević.

Za konstituisanje nove skupštine i vlade, ni vladajuća ni stranke opozicije nemaju potreban 61 glas. Ipak, ni jedna strana nije razmatrala mogućnost da tu prevagu dobije uz pomoć Srpske liste.

Antonijević kaže da je na Kosovu evidentna politička kriza „koja se mora razrešavati izborima“, ali i da zbog aktuelne situacije ni jedna odluka vlasti u Prištini, ali i opozicije - neće biti racionalna.

„U ovom trenutku, dok nemate izgledno mogućnost da konstituišete parlament mislim da ni jedna odluka u Prištini neće biti racionalna. Tek u onom trenutku kada se priđe izborima tada neke odluke mogu biti racionalne. Naročito kod opozicionih političara, računajući na konstruktivnoskoja je postojala u godinama koje pamtimo, pre četiri ili pet godina, kada je nešto zaista i moglo da funkcioniše na Kosovu“, smatra Antonijević.

Napominje da je od dolaska Aljbina Kurtija „jako mnogo toga urušeno“.

„Zato verujem da će opozicija biti mnogo konstruktivnija u pristupu srpskim strankama, pre svega Srpskoj listi i da od njih nećemo čuti ono što ćemo čuti od Aljbina Kurtija ako se odluči na taj potez (zabrana SL). Ipak se nadam da će biti dovoljan pritisak međunarodne zajednice da on to ne učini“, ističe Antonijević.

Uveren je i da učešće Srpske liste u budućoj vladi garantuje njenu stabilnost.

„Nije moguće napraviti stabilnu vladu bez Srpske liste. Mislim da je to poruka koja se već više godina čuje. Zato je i dobro da na ovakav način apelujemo na prištinske vlasti da ne ulaze u zabranu i da ne ulaze u ograničavanje izbornih prava bilo kome, a naročito ne onima koji jesu dobijali izbore u prethodnim ciklusima u ime srpske zajednice“, uveren je Antonijević.

Zaključuje da je jedino to način i za eventualni povratak Srba u kosovske institucije.

Želje i procedure

Profesor ustavnog prava Mazljum Baraljiju kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da zabrana neke političke stranke ne može da zavisi od nečijih želja ili volje, već isključivo od strogih procedura i zakona.

„Kada se eventualna neka politička partija bavi nečim što je protivno ustavnom i pravnom sistemu ili protiv Krivičnog zakona Kosova… U tom slučaju prvo je potreban predlog iz najmanje dva ministarstva koji zatim ide u CIK i onda on odlučuje o tome“, objašnjava Baraljiju.

Navodi i da je moguće da u slučaju kršenja zakona neke stranke, pa čak i CIK-a fizička ili pravna lica takođe podnesu krivičnu prijavu da bi se pokrenula krivična procesuda.

„To su slučajevi gde neka stranka može da bude izbrisana iz registra, a ne zbog političkih razloga ili ubeđenja ili zato što neka politička partija to želi ili hoće“, decidan je Baraljiju.

Upitan da li je moguće napraviti stabilnu vladu bez učešća Srpske liste, ovaj analitičar kaže da je to moguće, ali da je ključan problem na Kosovu to što ni albanske stranke ne mogu međusobno da se dogovore.

„Većina albanskih političkih partija može da napravi dvotrećinsku vladu. Međutim, ni oni apsolutno nisu složni. Svako je protiv svakoga“, kaže Baraljiju.

To je bilo vidljivo, podseća, i po završetku februarskih izbora kada je grupa stručnjaka poručila strankama da je formiranje vlade jedinstva u interesu građana.

„Šira vlada bi rešila sve probleme Kosova, i unutrašnje i spoljne. Ali do toga nije došlo“, uveren je Baraljiju.

Dodaje da je pitanje saradnje albanskih stranaka sa Srpskom listom prekinuto nakon događaja u Banjskoj, ali da je ključan problem što ni one ne mogu da se međusobno dogovore.

„Oni ni međusobno ne mogu da sarađuju, niti da se slože oko vlade jedinstva koja bi rešila sve probleme, ali i preuzimanja odgovornosti. Lakše bi bilo da su svi uključeni i da postoji jedinstven stav po određenim pitanjima. Do toga nije došlo zato što ne postoji dovoljno demokratske racionalnosti i nažalost, ako hoćete, nedovoljne svesti svih političkih partija o uticaju koji imaju na stabilnost i razvitak zemlje, ali i rešavanje pitanja građana“, smatra ovaj analitičar.

Takva vlada jedinstva je, naglašava, potrebna i zbog aktuelnih međunarodnih previranja.

„Svi treba da se ujedine jer postoje ozbiljni rizici u međunarodnoj zajednici, ali oni ne mogu da se slože. Zato nažalost nemamo ni vladu ni Skupštinu“, zaključio je Baraljiju.

Demonizacija SL

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić ističe da je Srpska lista „demonizovana u kosovskom društvu“ zbog čega nije „poželjan politički partner“.

„Trenutno Srpska lista nije poželjan partner nikome među kosovskim strankama“, kaže Rapajić za Kosovo onlajn.

Aktuelnu političku zbiljnu na Kosovu opisuje kao „prepucavanje u optužbama“ između vladajuće i stranaka opozicije ko bi da „šuruje“ sa najvećom političkom strankom srpske zajednice.

„Očigledno je u kosovskom društvu Srpska lista demonizovana i svaka saradnja sa njom je predstavljena negativno, nešto što će toj frakciji koja uspostavi saradnju samo oboriti popularnost na Kosovu“, plastično opisuje aktuelnu situaciju.

Pokret Samoopredeljenje je pred februarske izbore tri puta pokušao u Centralnoj izbornoj komisiji da ospori pravo Srpskoj listi da učestvuje, a Rapajić upozorava da bi to moglo da se ponovi i za predstojeće lokalne izbore u oktobru.

„Ne bi me čudilo da se nešto slično ponovi. Nećemo imati tu tendenciju da se spreči Srpska lista da izađe kao stranka, ali će biti napada na neke viđenije ljude iz Srpske liste, biće optuživani za neke stvari“, kaže Rapajić.

Upitan da li je moguće da se na Kosovu formira stabilna vlada bez učešća Srpske liste, ovaj analitičar podseća da je vlada na čijem čelu je Aljbin Kurti imala pun mandat.

„Očigledno da može, ali to nije dobro. Posebno nije dobro za srpski narod jer ne može se izboriti bolji položaj Srba ako se ne učestvuje u vladi. Ako ne učestvujete u vladi onda nemate moć odlučivanja, nemate moć da promenite stvari“, naglašava Rapajić.

(Ne)očekivane odluke

S druge strane, saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković smatra da je „za očekivati“ da Pokret Samoopredeljenje pokuša da zabrani Srpskoj listi učešće na lokalnim izborima,

„Nema osnova za takvu odluku što ne znači da Samoopredeljenje neće pokušati jer to jeste njihova pozicija, politika da deluju protiv Srba i Srpske lista i na taj način prikupljaju političke poene“, kazao je Pavković za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je to „već poznata pozicija“ Pokreta Samoopredeljenje koji je pokušao da Srpsku listu zabrani pred februarske parlamentarne izbore kao „terorističku organizaciju".

„To im tada nije prošlo. Pred prestojeće lokalne izbore koji su zakazani za 12. oktobar za očekivati je da Samoopredeljenje pokuša neku sličnu inicijativu pred CIK-om. Nisam optimista da će im to poći za rukom, pre svega zato što njihove tvrdnje ne stoje, ali i zbog toga što je raspoloženje međunarodne zajednice prema takvim odlukama vrlo negativno. I na kraju, ono suštinski utiče na razvoj demokratije i demokratske procese i izbore“, smatra Pavković.

Upitan zbog čega ni stranke okupljene oko Pokreta Samoopredeljenje, ali ni opozicija ne razmišljaju o saradnji sa Srpskom listom, Pavković kaže da je to „od početka bilo nepopularno“.

„Saradnja sa Srpskom listom oduvek je bila nepopularna. I kada je SL bila u vladi to je bilo zato što srpska zajednica svakako ima zagarantovana mesta. Ali, Srpska lista nikada u istoriji Kosova nije bila tas na vagi kada se birala vlada. Oni su uvek priključivali maltene formiranoj vladi, odnosno dovoljnoj većini“, precizira Pavković.

Dodaje da je saradnja sa Srpskom listom postala posebno „škakljiva tema“ nakon događaja u Banjskoj, a zatim i optužbi za terorizam na kanalu Ibar-Lepenac.

„Ali i zbog generalnog stava do sada vladajućeg Samoopredeljenja koje je bilo izuzetno antisrpsko i protiv Srpske liste. I to sužava koalicioni prostor za druge stranke opozicije zato što je nepopularno sarađivati sa Srpskom listom zbog takvog stava i narativa koji nameće Samoopredeljenje“, smatra Pavković.

Istovremeno, ne očekuje ni da će Srpska lista olako ući u bilo koju vladu, bez obzira koja stranka bude u prilici da je formira.

Smatra da je ključno pitanje da li je moguće napraviti stabilnu vladu bez Srpske liste.

„Po rezultatima februarskih izbora vidimo da niko ne može da formira vladu, niko nema većinu ni za izbor predsednika Skupštine, tako da je Srpska lista potrebna za neku stabilnu većinu, većinu koja neće biti minimalna. Ukoliko ne bude Srpske liste ta vlada će vrlo verovatno biti nestabilna, sklona padu, posebno ako uzmemo u obzir da na na proleće čekaju i izbori za predsednika koji se bira iz Skupštine gde je potrebna dvotrećinska većina“, navodi Pavković.