Zašto je Priština zaobiđena pri nominaciji novih ambasadora SAD u regionu?

Izostanak nominacije novog najvišeg diplomatskog predstavnika SAD u Prištini, dok je za Beograd, Podgoricu, Sarajevo i Sofiju, američki predsednik Donald Tramp predložio nove ambasadore, može se tumačiti kao signal da se od kosovskih vlasti očekuju koraci koji bi unapredili saradnju sa Amerikom. Može biti i da Bela kuća čeka rasplet na političkoj sceni Kosova posle održanih izbora, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, ali ono što smatraju očitim je da su odnosi Vašingtona i prištinske administracije osetno pogoršani.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Amerika nema ambasadora u Prištini već godinu i po, od kada je Džefri Hovenijer završio svoj mandat. 

U međuvremenu, u septembru 2025, SAD su suspendovale planirani strateški dijalog sa Kosovom i na njegovu obnovu se i dalje čeka.

Ipak, Priština se u januaru ove godine našla među prvim potpisnicima Statuta Odbora za mir, inicijative za posredovanje u sukobima, koju je pokrenuo Donald Tramp. 

Neposredno pred izbore, održane 7. juna, premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti ocenio je da odnosi njegove vlade sa SAD nisu odlični, ali da su veoma dobri i stabilni, međutim, bivši ambasador Džefri Hovenijer dao je sasvim drugačiju „dijagnozu“.

Ugled Kosova u Vašingtonu, smatra Hovenijer, pretrpeo je ozbiljan udarac tokom proteklih 16 meseci.

„Nova vlada moraće brzo i odlučno da deluje kako bi konsolidovala svoje kapacitete i počela ponovo da gradi poverenje između Kosova i njegovih partnera, uključujući i Sjedinjene Američke Države“, rekao je bivši ambasador u Prištini u intervjuu za Kosovo onlajn.

To što je Tramp „preskočio“ Kosovo kada je prošle nedelje predložio Senatu više ambasadora za ovaj region, prema oceni političkog analitičara Artana Muhadžirija predstavlja poruku Prištini da sa kosovske strane prema administraciji SAD mora biti mnogo ulaganja da bi se odnosi poboljšali i učinili normalnim kao što su bili ranije.

Muhadžiri kaže da je veoma jasno da administracija predsednika Donalda Trampa generalno nema interesovanje za kosovsku političku scenu, kao što je ono postojalo u vreme prethodne administracije. 

Zbog toga, kako je naveo za Kosovo onlajn, ambasador SAD u Prištini nedostaje ovoliko dugo.  

„To je jasna poruka Trampove administracije Kosovu da mora postojati mnogo pozitivnih, progresivnih i novih koraka, kao i rešenosti kosovskog rukovodstva, posebno premijera Kurtija, za pokazivanjem veće spremnosti i više planova za saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama. Posebno u geostrateškim pitanjima poput pitanja gasa, koje je veoma važno za SAD, ali i po drugim geopolitičkim temama“, ocenjuje Muhadžiri. 

Izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit sličnog je utiska.  

On kaže da Kosovo nije prioritet američke administracije i da izostanak nominacije ambasadora SAD na Kosovu može da se tumači kao deo šireg zaokreta Amerike prema regionu, ali da postoji i mogućnost da je reč o nameri da se sačeka završetak izbora ili da to pitanje nije prioritet u ovom trenutku. 

„Osetno pogoršanje odnosa“

Velebit napominje da je nezahvalno tumačiti šta se krije iza toga što američki predsednik još nije nominovao ambasadora za Prištinu, ali da je svakako pogoršanje odnosa prištinske administracije i Vašingtona - osetno. 

„U razgovorima u Vašingtonu može da se primeti da kada se priča o odnosima Srbije i Amerike, više se ne pominje dijalog Beograda i Prištine na način na koji se pominjao ranije. U Vašingtonu postoji akumulirana frustracija Aljbinom Kurtijem tokom poslednjih godina, pogotovo sada sa Trampovom administracijom. Tako da mislim da je Kosovo tu ostavljeno po strani“, izjavio je Velebit za Kosovo onlajn.

On pojašnjava da se pogoršanje odnosa Prištine i SAD moglo videti i kada je suspendovan strateški dijalog sa Kosovom, koji je bio najavljen isto kada i dijalog sa Srbijom.

Takođe navodi da se u dokumentu Stejt departmenta, koji je prošlog meseca dostavljen Kongresu, jasno kaže da će ove godine biti započet i održan prvi strateški dijalog sa Srbijom. 

„To jesu promene koje su vidljive kada je reč o odnosu američke administracije prema regionu, a pogotovo kada je reč o odnosu američke administracije prema Srbima u regionu, bilo da je reč o Srbima u Republici Srpskoj, Srbima na prostoru Kosova i Metohije ili Srbiji i zvaničnim odnosima Beograda i Vašingtona“, kaže on.

Imajući u vidu da se u dokumentu Stejt departmenta ne pominje strateški dijalog sa Prištinom, Velebit ocenjuje da to sigurno jeste poruka Aljbinu Kurtiju da Trampova administracija ne želi da sarađuje sa njim.

„Oni su svesni da je Aljbin Kurti boljševički i suštinski antiamerički lider po svom ponašanju. Amerikanci bi verovatno hteli da vide nekoga drugog u Prištini, ali mislim da to jeste poruka, a najveće posledice politike Aljbina Kurtija snose građani koji žive na prostoru Kosova i Metohije, bilo da je reč o Albancima ili o Srbima“, smatra Velebit. 

Na drugoj strani, kako napominje, pozitivna je promena ona koja se dešava prema srpskom narodu u regionu jer se i američka ambasada aktivirala, možda i više nego ranije, i da je glasnija kada je reč o zaštiti ljudskih i religijskih prava Srba na Kosovu.

Kandidat uskoro?

Po odlasku Hovenijera iz Prištine, dužnost otpravnika poslova američke ambasade 30. decembra 2024. preuzela je Anu Pratipati.

Za nju, viši saradnik u Odeljenju za nacionalnu bezbednost i međunarodnu politiku u Centru za američki progres u Vašingtonu i bivši američki diplomata Luk Zaner kaže da je veoma kvalifikovan otpravnik poslova, zbog čega ne misli da je problem to što Bela kuća još nije nominovala ambasadora za Kosovo.
Ambasada u Prištini, ocenjuje on, funkcioniše u punom kapacitetu.

„Ambasada je veoma angažovana na terenu. Trenutno ima veoma kvalifikovanog otpravnika poslova. Možda nećemo videti velike iskorake koje bi Sjedinjene Američke Države gurale kada je reč o Srbiji i Kosovu ili regionu u celini. Ali ne mislim da će to nužno imati negativan uticaj na bilateralne odnose u neposrednom periodu“, rekao je za Kosovo onlajn bivši američki diplomata.

On takođe očekuje da će kandidat za ambasadora na Kosovu biti nominovan u narednim nedeljama ili mesecima.

Inače, predsednik SAD Donald Tramp nominovao je prošle nedelje Majkla Janga, stručnjaka za međunarodno pravo i diplomatiju za ambasadora SAD u Srbiji. Ronald Džonson, penzionisani brigadni general predložen je za ambasadora u BiH, bivši član Predstavničkog doma Južne Karoline i federalni tužilac za distrikt Južne Karoline Piter Mekoj kandidat je za Crnu Goru, a bivši član Predstavničkog doma Floride sa iskustvom u privatnom biznisu Daglas Holder za Bugarsku. 

Pre toga, u aprilu, za ambasadora u Albaniji predložen je penzionisani general-potpukovnik Erik Vent koji je već dobio zeleno svetlo Komiteta za spoljne odnose Senata SAD i čeka na odobrenje Senata.