Zašto Lajčak u Prištini ponovo odlaže razgovore o ZSO?

Usred poplave poruka iz Vašingtona, ali i iz evropskih prestonica, da je krajnje vreme da se formira Zajednica srpskih opština, jučerašnja izjava specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Miroslava Lajčaka u Prištini - da ZSO trenutno nije na dnevnom redu dijaloga, zazvučala je, najblaže rečeno, začuđujuće.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da Lajčak kao diplomata govori tako da njegove jezičke formulacije mogu da se tumače dvosmisleno, dok bivši predsednik Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović komentarišući Lajčakovu izjavu ostavlja mogućnost da je reč o “odobrovoljavanju” Kurtija kao što su “nekada odobrovoljavali Tačija, Haradinaja ili Ljimaja”, a to što Lajčak govori o ispitivanju novih modela za ZSO, Čović naziva "izmišljanjem tople vode".

Mijačić ocenjuje da Lajčak ima mandat da stvori uslove za postizanje sporazuma o normalizaciji koji se zasniva na evropskom planu, i kako kaže, otuda njegova komunikacija ide u pravcu kreiranja podrške ili pak smanjenja otpora javnosti kako bi se došlo do dogovora.

“Kao diplomata on govori na način da su njegove jezičke formulacije jasne, ali se mogu tumačiti dvosmisleno. Primera radi, u sinoćnoj izjavi je naglasio da u ovom trenutku formiranje ZSO nije predmet dijaloga, ali nije dodao da se trenutno pregovara o mapi puta koja će dovesti do formiranja ZSO jer taj deo ne prija prištinskoj javnosti“, kaže Mijačić.

On ukazuje da Sporazum o normalizaciji koji je nedavno usvojen u Briselu jasno naglašava da prethodne preuzete obaveze moraju da budu sprovedene, uključujući i formiranje ZSO i da se trenutno pregovara o koracima kako doći do toga.

„Formiranje ZSO je zahtev Nemačke i Amerike za početak pregovora Kosova za članstvo u Savetu Evrope, tako da od te obaveze Vlada Kosova neće moći da pobegne. Drugo je pitanje koju formu će imati ZSO, da li će ona zadovoljiti potrebe srpskog naroda ili neće, što je značno bitnije od toga da li će se formirati takva institucija“, napominje Mijačić.

Samo dan pre izjave evropskog posrednika da ZSO trenutno nije na agendi dijaloga, američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil poručio je da je važno da se pitanja rešavaju i da se ZSO posle deset godina konačno formira.

Stav Beograda je već duže vreme poznat - tek kada se dogovori ZSO, može da se krene dalje sa dijalogom.

Bivši predsednik Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović kaže za Kosovo onlajn da je to što Lajčak poručuje da ZSO nije trenutno na dnevnom redu znači da se oni sada više koncentrišu ka aneksu sporazuma, odnosno onoga što nazivaju mapom puta.

“Ti aneksi u sebi treba da sadže određene tajminge, šta će se uraditi u narednih 15, a šta za 150 dana. Ali, vratimo se na početak 2013. godine i na Briselski sporazum i šta je potpisano u implementacionom planu za ZSO. Taj plan je već razrađen. Hajde da idemo po tom planu, zašto se sada izmišlja 17 modela? Nemoj sada Lajčak da izmišlja toplu vodu, jer je on poznat po tome. Već da uprostimo stvar: primenite gospodo ono što je potpisano”, kaže Čović.

On smatra da je na delu i “odobrovoljavanje” Aljbina Kurtija, kao što se nekada radilo na odobrovoljavanju Tačija, Haradinaja, Ljimaja…

“A za to vreme su uporedo pravili koncept nečega što nije zasnovano na onome što je previđeno Rezolucijom 1244. Ko da im više veruje?”, pita Čović.

Što se tiče evropskih modela koji bi mogli da posluže kao mustra za formiranje ZSO, a koje je Lajčak juče pomenuo u Prištini, Čović kaže da on to vidi kao: “traži se model za Srbe”, a što, smatra, predstavlja prevarnu radnju.

“Gledaju se modeli kakvi su u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji ili Belgiji. Tu postoji oko 17 različitih modela koje će pokušati da koriste a pri tome će faktički sugerisati da se obrati pažnja na četiri stvari. Prva je da su Nemačka, Francuska, Italija i Belgija države osnivači EU, drugi princip je da su one napredne demokratije – pa kad nešto može kod osnivača EU i naprednih demokratija, može i drugde, treće je da su te zemlje nekada bile zakleti neprijatelji i četvrto je da su ovi regioni koji služe kao model vekovima bili izvor ratova. U čemu se ovde krije prevara? U tome što su implementacioni planovi za ZSO potpisani jednim delom 2013, a drugim delom 2015. godine. I tu je sve razrađeno. To su potpsale i naša i prištinska strana, kao i međunarodna zajednica”, kaže Čović.

Kako dodaje, uprkos svemu, Beograd treba da učestvuje u razgovorima, ali i da postavlja pitanje “kada će da se spovede ono što je potpisano”.

“Ili je namera da nam se nešto nametne silom? Samo da znamo na čemu smo”, zaključuje Čović.