Zastoj u Planu rasta: Ima li na vidiku šest milijardi evra za Zapadni Balkan?

Plan rasta za Zapadni Balkan, Beograd-Priština
Izvor: Kosovo online/Ilustracija

Zapadni Balkan pripada Evropi. Poručila je novo-stara šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nakon radnog ručka sa liderima Zapadnog Balkana 19. septembra. Glavna tema bila je dinamika Plana rasta za region i kašnjenja isplata prvih tranši obećane pomoći. Ta kašnjenja su očekivana, ističu sagovornici Kosovo onlajna, ali na različite načine vide koliko će EU biti dosledna u dodatnom uslovu koji je postavljen pred Beograd i Prištinu.

Piše: Arsenije Vučković

Prve tranše iz Plana rasta trebalo je da stignu na Zapadni Balkan još u septembru. Ipak, sve je odloženo za nekoliko meseci zato što Bosna i Hercegovina nije dostavila svoj projekat. To je bio osnovni razlog sastanka Fon der Lajen sa liderima regiona 19. septembra u Briselu na kome je dogovorena dalja dimanika ambicioznog plana EU da u region do 2027. godine uloži šest milijardi evra.

Bez obziran na kašnjenje, predsednik Srbije nike krio zadovoljstvo nakon tog sastanka.

"Mislim da samo jedna zemlja nije ispunila sve kriterijume, a s druge strane jedan entitet nije hteo da prihvati pravila Cefte. Više jedan neće moći da ugrožava ostale, sviđa mi se taj princip", kazao je Vučić.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević bila je mnogo konkretnija i objasnila da je upravo Plan rasta EU za Zapadni Balkan naterao Srbiju da napravi plan reformi koje će ostvariti do kraja 2027. godine, prenosi Politika.

"Ovaj Plan rasta nas je naterao da napravimo naš plan reformi. Reforme koje ćemo do kraja 2027. godine ostvariti onako kako smo rekli, da bismo pojačali kredibilitet i nas i čitavog procesa", istakla je Miščević.

S druge strane, premijer Aljbin Kurti nakon sastanka u Briselu je poručio da je Kosovo pokazalo „nepokolebljivu privrženost evropskim i demokratskim vrednostima“.

„Završili smo mnoge reforme, pokazali nepokolebljivu privrženost evropskim i demokratskim vrednostima, kao i visok nivo institucionalne obuke. To smo dokazali i Planom rasta, gde smo prvi napredovali sa neophodnim koracima, kao što je podnošenje Reformske agende“, naveo je Kurti.

Posebni uslovi

Uz sve one uslove koji su Planom rasta predočeni za Zapadni Balkan, Beograd i Priština imaju i dodatni - konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije odnosa.

Zato saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac smatra da će EU pokušati upravo sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan da iskoristi kao instrument pritiska na Beograd i Prištinu.

Cilj je ističe, obnova pregovaračkog procesa i zaokruživanja Šolc-Makronovog plana.

„Očigledno je da će Evropska unija pokušati i ova sredstva da iskoristi kao nešto što će biti instrument pritiska na Beograd i Prištinu, a to je da se obnovi pregovarački proces jer je trenutno negde stavljen u ad akta i teško da će se obnoviti dok se ne završe izbori na Kosovu. Ali, u svakom slučaju ovo će biti sredstvo uslovljavanja da se ti pregovori nastave“, kaže Graovac za Kosovo onlajn.

EU očekuje stabilizaciju Balkana, a to vidi kroz Šolc-Makronov plan.

„Cilj zemalja Evropske unije je da se pre svega dođe do zaokruživanja Šolc - Makronovog plana koji smatraju ključnim za bar privremeno, ako ne trajno rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Smatraju da će se time stabilizovati prilike u regionu. Tako da će to biti sredstvo ucenjivanja i Beogradu i Prištini“, smatra Graovac.

Ističe da je u ovom trenutku to mnogo veće opterećenje za Prištinu nego za Beograd.

„Beograd je ispunio sve svoje obaveze što se tiče Briselskog sporazuma, a Priština nije čak ispunila ni svoje obaveze što se tiče briselskih sporazuma, nešto što je prošlo već deset godina od toga. Sve je zaustavljeno kod Zajednice srpskih opština. Priština će itekako imati problem da koristi ili da nastavi ta sredstva, a da ne sprovede tu obavezu koju je sama prihvatila“, ocenjuje Graovac.

Upozorava da se Priština odbijanjem formiranja ZSO na kraju može suočiti i sa povlačenja sredstava iz Plana rasta.

Ipak, ne očekuje da će sve dok je na vlasti Aljbin Kurti biti pozitivnih pomaka u procesu dijaloga.

„On nema i ne pokazuje nameru da će prihvatiti Zajednicu srpskih opština, niti mislim da je to njemu uopšte u političkom interesu. To će biti jedan ozbiljan problem i izazov i za Beograd i za Prištinu kada je u pitanju povlačenje tih sredstava, ali pre svega za Prištinu“, kaže Graovac.

Kada je reč o prvim tranšama iz Plana rasta uveren je da će Zapadni Balkan imati višestruke koristi.

Prva je, podseća, u činjenici da je u najvećem delu reč o bespovratnim grantovima, a u onom manjem delu o najpovoljnijim krediti koji se mogu dobiti u ovom trenutku.

Istovremeno, naglašava, Plan rasta je jasna poruka EU da računa na zemlje Zapadnog Balkana.

„Možemo razumeti da EU time pokušava da pošalje poruku Zapadnom Balkanu da ona na njih računa, da imaju evropsku budućnost, ma koliko neverovatno u ovim trenucima to zvučalo“, kaže Graovac.

Podseća da EU u ovom trenutku ne razamišlja suštinski previše o bilo kakvom proširenju i da je teško predvideti kada bi do toga došlo.

Zato je, ističe, Plan rasta „mali gest“ i poruka balkanskim narodima da EU računa na njih.

„Ovo je jedan mali gest koji njih suštinski ne košta previše, jer ta sredstva za njih nisu prevelika: Ali sa druge strane šalju poruku balkanskim narodima da računaju na njih i da ne treba da odustanu od te evropske budućnosti i da nemaju nameru da prepuštaju Balkan nekim drugim silama, da računaju da je ovo pre svega njihovo dvorište. To je ta poruka koja se šalje balkanskim narodima. Balkanski narodi naravno pre svega gledaju tu finansijsku korist koju mogu toga da ostvare, ali i razumeju tu poruku“, navodi Graovac.

Dodaje da je EU u tom pogledu iskrena, da kroz Plan rasta pričuje da je Balkan deo Evrope kojeg se neće odreći, a da je ključan problem priključenja novih članica u tome što EU ne može da reši način svog funkcionisanja i odlučivanja.

„Ne mogu oni da prime nove zemlje u Evropsku uniju dok ne reše taj princip odlučivanja, a vidimo koliko imaju problema da donesu bilo kakvu stratešku odluku. Kad imate taj način donošenja odluke konsenzusom, a imate taj broj zemalja i dovoljno je da jedna stavi veto na odluku, shvatate da je nemoguće da Evropska unija taj način funkcioniše. Mora se prvo to pitanje rešiti, a onda se tek sprovesti ostatak procesa evrointegracija. To je nešto što se iščekuje“, zaključuje Graovac.

Komičan trougao

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je Plan rasta pokušaj EU da u regionu "zavlada novi duh" jer se sve više vraća u devedesete godine prošlog veka.

I pored dobrih namera, ističe, ipak je i dalje prisutan „komičan trougao“ nepoverenja između Srbije, Kosova i EU.

„Mislim da je vreme da zavlada neki novi duh na Zapadnom Balkanu. Jer ako pogledamo šta se ovde događa sve više se vraćamo u devedesete godine, u vreme nacionalizma, vreme netrpeljivosti. U tom kontekstu Evropa pokušava da da podršku. Ali, postoji veliki problem kada su u pitanju i Kosovo i  Srbija i EU. To je komičan trougao. Kosovo ne veruje ni Srbiji ni Evropi, Srbija ne veruje ni Kosovu ni Evropi, a Evropa ne veruje ni Srbiji ni Kosovu. Prema tome, teško je da se naše neki kompromis, ali u kompromisu je rešenje, nema alternative. Pogotovo sada kada se u svetu događa puno toga na geostrateškom planu“, ocenio je Grdžaljiu za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je Plan rasta za Zapadni Balkan preokret u politici Evropske unije.

„Jednostavno su videli da na Zapadnom Balkanu ne treba da se angažuju samo politički nego tu treba implementirati razne projekte kojiće imati praktičnu dimenziju. Sama činjenica da od 2010. do 2030. godine planiraju da utroše oko 30 milijardi evra dovoljno govori. To je značajna suma“, kaže Gržaljiu.

Dodaje da je za period 2024-2027. planirano šest milijardi evra investicija, ali da je prvi uslov politička stabilnost.

„Prvi uslove da se ta sredstva iskoriste je politička stabilnost. Nažalost, ni Kosovo ni Srbija nisu rešili neka otvorena pitanja kada je reč o dijalogu. Vidimo da svaki dan stižu pretnje da ako se ne dođe do nekog sporazuma sigurno neće biti moguće koristiti te fondove, a taj novac je potreban svima. I Kosovu i Srbiji i ostalim državama na Zapadnom Balkanu. Toliko ima otvorenog prostora za nove projekte, toliko toga ima da se radi, da se implementira da je novac uvek potreban“, zaključuje Grdžaljiu.

Igre „taktike“

Istraživač u beogradskom Centru za evropske politike Đorđe Dimitrov smatra da bez obzira što Srbija i Kosovo imaju jasan uslov za sredstva iz Plana rasta - konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije odnosa, EU će ipak odigrati „taktički“ i neće biti previše zahtevna po ovom pitanju.

„Ipak se ne očekuje da će oni biti toliko striktni, već da će progledati kroz prste. Osim ukoliko ne bude nekih ozbiljnih problema, poput prošlogodišnjeg incidenta u Bajskoj. Ne žele da stvore, kao u slučaju BiH, članicu drugog reda, a ovde bi bile dve strane drugog reda što bi se naravno negativno odrazilo i na sve dalje reforme. Tako da će oni verovatno igrati taktički“, kaže Dimitrov za Kosovo online.

Objašnjava da je EU od početka uslovila sredstva iz Plana rasta ispunjavanjem određenih uslova.

„Ovo je prvi instrument Evropske unije koji zapravo uslovljava države, tako da države moraju da ispune stvari koje su zadate u reformskoj agendi kako bi one otključale narednu tranšu. Dakle, tranše će se isplaćivati dva puta godišnje u zavisnosti od ispunjenja kriterijuma. Ti kriterijumi koji su posebno naglašeni su ispunjavanje fer i demokratskih izbora, reformu u javnoj upravi i tome slično. S tim što Srbiji i Kosovu postoji jedan poseban kriterijum, a to je rad na normalizaciji odnosa između dve strane“, naglašava ovaj istraživač.

Dimitrov kaže da u raspodeli sredstava iz prve tranše Plana rasta postoji zastoj za koji je, ističe, zaslužna Bosna i Hrcegovina zato što nije predala svoju reformsku agendu.

Odlaganjem isplata, ističe, EU šalje poruku da ne želi da na taj način stvori "članice drugog reda" u regionu.

„Prvobitno, jula, BiH nije predala nacrt, zato što se četiri kantona nisu saglasila s tim dokumentom, a evo sada, septembra, oni su predali jedan dokument koji, kako kaže Evropska unija, ne ispunjava kriterijume i sve ono što je zacrtala. Tako da EU, predpostavljam, ne želi da stvori članicu drugog reda, a to bi uradila tako što bi Bosnu isključila iz prve tranša. Pretpostavljam da oni žele da daju još malo vremena BiH kako bi ona dala potpuni dokumenti i na taj način ušla u Plan rasta, odnosno u prvu tranšu koja bi trebalo da se isplati krajem oktobra, početkom novembra, uključujući sve države Zapadnog Balkana“, pojašnjava Dimitrov.

Podseća da je EU Planom rasta zemljama regiona ponudila dodatni podsticaj.

Od šest milijardi evra Srbiji opredeljeno oko 1,58 milijardi, a Kosovu - 800 miliona zato što se sredstva za ispunjenje reformske agende dodeljuju na osnovu veličine svake zemlje.

Ipak, u ponudi EU su i dodatne integracije u sferi ekonomije i zajedničkog tržišta.

„Sepa je veoma dobra inicijativa koja omogućiti plaćanje u EU bez tih dodatnih troškova, bez provizija, bez tih nekih taksi. To će naravno pojeftiniti transakcije, što će onda imati veliki potsticaj za ekonomiju.  Tu ima naravno i ponuda da se učestvuju u nekim agencijama, u nekim programima Evropske Unije, koji sigurno  mogu samo doprineti Zapadnom Balkanu“, naglašava Dimitrov.