Zapadni Balkan i novi prioriteti EK: Šta Fon der Lajen uz Plan rasta servira za ručak?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen ugostiće sutra na radnom ručku lidere regiona. Prema najavama tema će biti isplata prvih tranši iz Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan. Analitičari iz Prištine i Beograda za Kosovo onlajn ocenjuju da bi to mogao biti pokazatelj da će region biti među spoljno-političkim prioritetima nove evropske administracije.

Piše: Arsenije Vučković

„Prosperitet, bezbednost i demokratija su sveobuhvatne teme koje su definisane kroz šest prioriteta“, poručila je Fon der Lajen u sredu predstavljajući kandidate za nove komesare Evropske komisije.

Da li je briselski ručak sa njom samo dva dana kasnije dobra ili loša vest za lidere Zapadnog Balkana i šta će sve biti na meniju?

Prema najavama trebalo bi da se razgovara o prvim ratama iz najvećeg finansijskog paketa koji je EU dodelila regionu.

Paket u vrednosti od šest milijardi evra ima za cilj da udvostruči ekonomije zemalja regiona u roku od jedne decenije.

Prve rate trebalo je budu isplaćene ovog meseca, ali je čitava stvar prolongirana za oktobar.

Zemlje su imale obavezu da Briselu dostave plan reformi kao uslov za dobijanje sredstava i upravo sadržaj tih planova bi trebalo da bude glavna tema razgovora koje će Fon der Lajen voditi sa liderima regiona.

Evropski savet dao je 7. maja ove godine zeleno svetlo za formiranje Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan, instrumenta za podršku reformama i ekonomskom rastu regiona, kao finansijskog stuba Plana rasta za Zapadni Balkan od 2024. do 2027. godine.

Kosovo i Srbija pritom imaju dodatni uslov za pristup finansijskom paketu: konstruktivan pristup strana u procesu dijaloga.

Mehanizmi i prioriteti

Viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković kaže da će se bez sumnje govoriti i o ćorsokaku dijaloga Beograda i Prištine, ali na marginama sastanka zato što će  jedna od ključnih tema biti tempo podnošenja projekata i problemi u sprovođenju Plana rasta za Zapadni Balkan.

„U nekim slučajevima postoji kompletan zastoj kao što je to BiH gde ne postoji suštinski pravi koncenzus na nacionalnom nivou oko samog Plana rasta samim tim što moraju da se slože ne samo centralna vlada već i vlade entiteta, kantona i Distrikta Brčko. To pokazuje da je potrebno i da se politički poguraju unutrašnji procesi kod svih država zapadnobalkanske šestorke kako bi se unapredio efekt koji bi trebalo da ima Plan rasta“, ocenjuje Novaković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Kao pozitivan primer ističe najavu Srbije i Crne Gore da ta sredstva iskoriste za obnovu pruge Beograd-Bar.

Novaković naglašava da sastanak šefice Evropske Komisije Ursule fon der Lajen sa liderima Zapadnog Balkana istovremeno pokazuje i da će region biti u većem fokusu novog sastava Evropske komisije, a Plan rasta jedan od ključnih mehanizama za proces priključenja Uniji.

„Tu imamo dva elementa. Prvi element je da su Ursula von der Lajen, odnosno prethodna iteracija Evropske komisije početkom ove godine već najavili veći fokus na Zapadni Balkan sa Planom rasta, što je često opisivano kao prvi korak na daljem približavanju Zapadnog Balkana EU. Dakle, priključenje ne samo kroz proces proširenja, odnosno pregovora Evropske unije i država Zapadnog Balkana, već i kroz poseban plan koji bi omogućio veća financijska pomoć, pre svega za infrastrukturne projekte“, objašnjava Novaković.

Ne sumnja da će u fokusu nove evropske administracije, kada je reč o regionu, biti i stari problemi - sprečavanje mogućeg prelivanja konflikta sa istoka Evrope na prostor Balkana.

„Nova visoka predstavnica za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i zamenica predsednice EK Kaja Kalas već je neformalno najavila da je Zapadni Balkan jedan od prioriteta, pre svega u bezbednostnom smislu, u kontekstu svega onoga što se dešava na istoku Evrope i opasnosti, nekog eventualnog prelivanja konflikta na ovoj region“, ističe Novaković.

Napetosti, ali i zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, smatra, nesumnjivo će biti jedna od tema, ali na marginama ovog skupa.

„Ne očekujem da će to biti tema samog skupa, ali sigurno će na marginama biti održani odvojeni susreti sa liderima kako bi se ispitala ta situacija. Videli smo da je prošle i pretprošle nedelje Lajčak bio u Beogradu i Prištini i pitanje je da li pokušava da se kroz zvaničann dijalog nešto uradi. Moj utisak je da mora da dođe do novog reformatiranja svega. Čuli smo već da je Kalas i sama veoma zainteresovana za pitanja vezana za dijalog“, naglašava Novaković.

Princip „tri C“

Profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku nema dilemu da je sastanak šefice Evropske Komisije sa liderima Zapadnog Balkana pozitivan signal za region, ali i da će nova evropska administracija nastaviti sa politikom „tri C“ - uslovljavanja država regiona i kada je reč o članstvu u EU, ali i dobijanje sredstava iz Plana rasta.

„Mislim da će i nova, kao i dosadašnja politika Evropske Unije u vezi sa promocijom država za članstvo u EU funkcionisati na principu politike ’tri C’ (ispunjavanje obaveze, uslovljenost, komunikacija). Biće to ’uslovna politika’ koja će se odvijati kroz kontinuiranu komunikaciju između Evropske Unije, Evropske Komisije i zemalja koje teže da se pridruže Uniji. Isto tako, sprovodiće se kroz ’uslovnu politiku’ prema ovim zemljama da preduzmu određene radnje ili da ispune određene kriterijume kako bi došli do trećeg nivoa, ’trećeg C’ odnosno ’procesa konsolidacije države’. To znači da će sve biti urađeno uz stalnu komunikaciju, uslovljavajući zemlju kandidata, u cilju konsolidacije institucija te zemlje. Mislim da će se ova politika ’tri C’ primeniti i u pogledu novih fondova Evropske Unije za Zapadni Balkan”, ističe Mazreku za Kosovo onlajn.

Komentarišući izbor novih komesara, ali i sastanak koji će lideri Zapadnog Balkana imati sa šeficom EK Ursulom fon der Lajen, Mazreku naglašava da je reč o pozitivnom signalu.

„Ona će nastaviti da vodi Evropsku komisiju narednih pet godina i to je pozitivno za Zapadni Balkan zato što je upoznata sa specifičnostima i problemima regiona, ali i sa drugim globalnim izazovima koji utiču na funkcionisanje Evropske unije. U tom kontekstu mislim da je ovo nešto pozitivno“, zaključio je Mazreku.

Geopolitika i ekonomija

Programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić ocenjuje u razgovoru za Kosovo onlajn da će nova Evropska komisija za zadatak imati efikasniju spoljnu politiku EU u geopolitičkom pozicioniranju Evrope zbog čega će se fokusirati na jačanju uticaja „u svom dvorištu“, odnosno na prostoru Zapadnog Balkana.

„Ursula fon der Lajen je još u prethodnoj Evropskoj komisiji najavila da će to biti geopolitička komisija odnosno da će se baviti ne samo tehničkim, birokratskim pitanjima nego i jednim vidom efikasnije spoljne politike u pozicioniranju Evropske unije na svetskoj sceni. Teško je očekivati da bude uticajnija van svog najužeg regiona ukoliko njeno unutrašnje dvorište koje predstavlja Zapadni Balkan ne bude do kraja pacifikovano i odnosi do kraja normalizovani i na neki način te države ne budu saveznici EU, ako ne i članice“, kaže Milić za Kosovo onlajn.

On je ocenio da je veći fokus EU prema Zapadnom Balkanu aktuelizovao rat u Ukrajini, ali da je važnost ovog regiona naglasila migrantska kriza.

„Svakako rat u Ukrajini jeste aktuelizovao pitanje spoljne i bezbednosne politike EU, pa i prema našem regionu. Ali, rekao bih da su migracije pitanje koje je najviše naglasilo važnost našeg regiona“, naglašava Milić.

Podseća da je migrantska kriza koja je počela 2014, 2018. bila na vrhuncu i dalje traje.

„Da naše države regiona nisu sarađivale u toj sferi to bi delovalo mnogo haotičnije i problematičnije za EU. Po pitanju migracija i bezbednosti Zapadni Balkan je veoma važan Evropskoj uniji“, naglašava Milić.

Dodaje da će ekonomija i dalje biti na vrhu agende saradnje zato što je EU najveći ekonomski partner svim državama Zapadnog Balkana.

„U svim državama našeg regiona EU je glavni ekonomski partner. Zbog geografskog okruženja prirodno su orjentisane na EU i zato je teško politički ignorisati Uniju ukoliko ste ekonomski vezani po prirodi i geografiji“,

Dodaje da je pitanje pomoći EU Zapadnom Balkanu istovremeno i pitanje političke komunikacije lidera sa čelnicima Unije.

Uveren je da će bez obzira na negativne stavove o novo-staroj šefici Evropske komisije, lideri regiona pronaći način kako da ostvare dobru saradnju i sa njom, ali i svim članovima nove evropske administracije.

„I pored možda negativnog stava o Ursuli fon der Lajen moraće da pronađu načina kako da funkcionišu i sa njom i sa drugim članovima Evropske komisije na koje će biti opredeljeni narednih pet godina“, zaključuje Milić.