AIP: Zakonom propisan rok za pristup javnim dokumentima sedam dana

Direktor Odeljenja za spoljne odnose Agencije za informisanje i privatnost Jeton Arfi rekao je da su svi građani jednaki prilikom pristupa javnim dokumentima i da institucije ne smeju favorizovati bilo koga u procesu korišćenja tog prava, a da je zaštita podataka građana stalna misija AIP, kojoj je u potpunosti posvećena, piše Radio Kim.

"Kosovo je pokazalo posvećenost zakonskoj zaštiti prava, na zaštitu ličnih podataka, svakog pojedinca kao delu osnovnih ljudskih prava i sloboda. U suštini, mi sami najbolje štitimo svoju privatnost tako što se staramo da kontrolišemo svoje lične podatke, pokušavajući da ih ne učinimo javno dostupnim kada to nije nužno. AIP preko svojih inspektora, sprovodi inspekcije u javnim ustanovama, ali i preduzećima iz privatnog sektora i nadgleda da li se podaci građana obrađuju u skladu sa zakonom“, rekao je za RTV Kim Arifi.

Istakao je da su građani Kosova upoznati sa radom AIP koja postoji skoro deceniju. Agencija postupa i kao žalbeni organ kome građani mogu da podnesu žalbe, ako i kada im javne ustanove uskrate pristup javnim dokumentima.

„Građani mogu da pristupaju javnim dokumetima, koje su sačinile, držale i kontrolisale javne institucije. Takođe, imaju pravo da ponovo koriste dokumenta iz javnog sektora. Svi građani su jednaki prilikom korišćenja pristupa javnim dokumentima, javne institucije ne smeju da favorizuju bilo koga u procesu korišćenja ovog prava“, rekao je Arifi.

Dodao je da se zahtev za pristup javnom dokumentu može podneti elektronski, u pisanom obliku, ili usmeno.

„Lice koje traži dokument nije dužno da iznese svoje razloge“, naveo je Arifi, podsećajući da je vrlo važno napraviti razliku između ličnih i podataka pravnih lica.

Naglasio je da svi građani imaju pravo da Agenciji podnesu žalbu.

„Zakonom su zaštićeni samo lični podaci pojedinaca, a ne podaci ustanova ili privatnih kompanija. Agencija ima pravo da izrekne novčanu kaznu javnim ustanovama kada ne poštuju pravo građana“, rekao je Arifi.

Prema njegovim rečima, zakon predviđa kazne od 1.000 do 10.000 evra ukoliko institucije od kojih se zatraži uvid u dokumenta ne odgovore nakon propisanog roka.

„Zakon predviđa rok od sedam dana za pristup javnim dokumentima, institucija je dužna da odgovori u tom roku. Ukoliko odgovor ne dobije, tražilac se obraća nama, i za nedelju-dve, AIP preuzima odgovarajuće mere prema državnom oragnu koji pristup nije dozvolio“, istakao je Arifi.

Tokom pandemije koronavirusa AIP nije prestala sa radom. Arifi je naveo da u vezi sa objavljivanjem imena obolelih od kovida-19 u pojedinim medijima, u žalbi koja je bila upućena AIP-u nisu bila navedena imena i prezimena obolelih pa zaključuje da nije mogla biti uvažena, odnosno, da nije bilo kršenja zakona.

Privatnost pojedinca se često narušava na internetu i vrlo je važno da se aplikacije koje se preuzimaju pažljivo koriste.

„Ni one koje su nam ponuđene kao besplatne, to nisu, jer cenu plaćamo ličnim podacima“, zaključio je Jeton Arifi.

Institucionalna zaštita ličnih podataka

Agencija za zaštitu ličnih podataka na Kosovu je formirana 2010. godine, kada je na snagu stupio Zakon o zaštiti ličnih podataka. Ovo telo je 11. marta 2019. godine promenilo naziv u Agenciju za informisanje i privatnost (AIP).