Amnesti internešenel: Na Kosovu nedostaje odgovarajući tretman za žrtve nasilja u porodici

Izveštaj koji je u četvrtak objavila organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel pokazuje da se žrtve porodičnog nasilja na Kosovu, koje su u većini slučajeva devojke i žene, suočavaju sa neizvesnošću i nedostatkom podrške sistema, piše Glas Amerike na albanskom jeziku.

Osobe koje su preživele nasilje u porodici, a koje je anketirao Amnesti internešenel, rekli su da je odgovor države nedovoljan da ih podrži da žive samostalno, što je primoralo mnoge da se vrate nasilniku.

Rina Kika, autorka izveštaja, rekla je za Glas Amerike da odgovor države na nasilje u porodici nije dovoljno fokusiran na žrtve.

"Jedan od glavnih nalaza našeg izveštaja je da je odgovor kosovske države veoma fokusiran na krivično pravosuđe, a čak ni ovaj odgovor nije adekvatan kada su u pitanju slučajevi nasilja u porodici. U međuvremenu, veoma se malo radi da bi se omogućilo da osoba koja doživi nasilje u porodici može samostalno da živi i ima socijalnu podršku u smislu stanovanja, zapošljavanja i obuke i da živi život bez nasilja", rekla je Kika.

Preživele žene koji pokušavaju da napuste nasilnike, suočavaju se sa ozbiljnim preprekama, kao što su nedostatak informacija o dostupnoj pomoći, maltretiranje od strane policajaca, preopterećeni socijalni radnici i neadekvatne službe podrške, navodi se u izveštaju.

"Onog trenutka kada odu u policiju, prema njima se postupa s nepoštovanjem, rodno pristrasno, koristeći jezik koji ih okrivljuje za nasilje koje su doživeli, a to ih obično obeshrabruje da iznose druge slučajeve nasilja. Isto se dešava i u sudovima gde imamo veoma niske kazne. Prema analizi koju smo uradili, to su kazne nesaglasne sa težinom krivičnog dela, uglavnom su to uslovne osude i novčane kazne", kaže Kika.

Navodi i da je jedan od suštinskih faktora koji žene dovodi u tešku situaciju njihova ekonomska zavisnost od porodice ili muža.

"Videli smo i zvaničnu državnu statistiku koja pokazuje koliko je nisko učešće žena u imovini, koliko malo žena poseduje imovinu, koliko je malo žena formalno zaposleno, a to ih je prirodno učinilo zavisnim i ranjivim, primoravajući ih da se vraćaju u situacije zlostavljanja jer ne mogu biti nezavisne", naglašava ona.

Prema podacima objavljenim u izveštaju iz 2017. godine, samo 17 odsto žena je bilo formalno zaposleno u poređenju sa 50 odsto muškaraca, a 2021. godine samo 18 odsto imovine je bilo u vlasništvu žena u poređenju sa 79 odsto u vlasništvu muškaraca.

Štaviše, žene su često isključene iz porodičnog nasleđa ili se odriču svog prava zbog društvenog pritiska, uprkos zakonima koji im garantuju ravnopravnost sa muškarcima u tim pitanjima.

Studija Amnesti Internešenela preporučuje da sistem uključi žrtve nasilja u porodici u procese kreiranja politike, kao i da implementira sveobuhvatne politike prevencije koje osiguravaju da preživele imaju dovoljnu zaštitu i podršku da napuste situacije zlostavljanja i da pristupe pravdi i nadoknadi u skladu sa svojim potrebama i prioritetima.

Od 2018. godine beleži se kontinuirani porast prijavljivanja nasilja u porodici.

Kosovska policija je 2019. godine registrovala 1.915 slučajeva, a u 2022. je obeležila najveći nivo nasilja u porodici do sada sa 2.764 prijavljena slučaja.

U izveštaju se kaže da, koliko god da su alarmantne, brojke će verovatno biti manje od stvarnog broja slučajeva nasilja u porodici, jer se mnoge žene odlučuju da ne prijave vlastima.

Istraživanje iz 2019. koje je sprovela Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju otkrilo je da skoro 50 odsto od 1.990 ispitanih žena na Kosovu veruje da je nasilje privatna stvar koju treba rešavati unutar porodice.