OEBS: Nasilje u porodici, ozbiljan problem kosovskog društva

Čak 54 odsto žena koje su učestvovale u istraživanju OEBS-a, danas predstavljenom u Gračanici, tvrdi da su doživele neki oblik nasilja od strane svog partnera, a zabrinjavajući je i podatak da dve trećine anketiranih žena na Kosovu smatra nasilje nad ženama uobičajenom pojavom.

Nasilje u porodici jedna je od najbolje čuvanih porodičnih tajni. Ukoliko je žena finansijski zavisna od svog partnera ona je prinuđena da o pretrpljenom nasilju ćuti. Istraživanje koje je obavila misija Orgaizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu pokazuje da i članovi šire porodice, komšije i rođaci izbegavaju da prijave nasilje unutar porodice.  

„Uprkos znatnom procentu žena koje su otkrile da su preživele nasilje od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, samo dva odsto njih je prijavilo to policiji ili nekoj drugoj službi. Istovremeno, čak 48 odsto žena veruje da je nasilje u porodici privatna stvar koja ne sme izaći iz okvira porodice“, kaže viša savetnica misije OEBS-a na Kosovu Agnješka Stolarčik.

Na osnovu zakona o rodnoj ravnopravnosti, Kancelarija Ombudsmana ima pravo da po službenoj dužnosti prati sve slučajeve u vezi sa nasiljem po rodnoj osnovi, kaže za Kosovo Onlajn predstavnica Kancelarije u Gračanici Aleksandra Dimitrijević.

"Apelujemo na sve da se obrate našoj instituciji i prijave nasilje ukoliko nemaju poverenja da odu u policiju. Kod nas mogu biti uvek anonimni i mi možemo da ih uputimo, gde i na koji način da reaguju“, rekla je Dimitrijević.

Zahvaljujući OEBSU, nevladinom sektoru koji organizuje debate i istraživanja na temu nasilja u porodici kao i medijima koji sve više izveštavaju o ovo problemu, podignuta je svest o problemima nasilja unutar porodice, a broj žena koje se osmele da priajve nasilnika iz dana u da je veći. Kancelarija Ombudsmana u ovom slučaju može da bude od pomoći.

„Mi pružamo logističku podršku, mi pratimo suđenja, tesno sarađujemo sa braniocima žrtava nasilja, sarađujemo sa sudijama u onom pitanju gde se izdaju hitni zaštitni nalozi. Imali smo tri slučaja koja smo uspešno završili i gde su žrtve nasilja bile bezbedno zbrinute“, otkriva Dimitrijevićeva.    

Na čitavoj teritoriji Kosova postoji 10 prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja, od kojih su osam za nasilje u porodici, a dva za žrtve trafikinga i decu žrtve porodičnog nasilja. Vesna Stajić iz Prekovca kod Novog Brda vodi prihvatilište za žrtve porodičnog nasilja u ovoj lokalnoj samoupravi.

„Mi smo počeli sa opremanjem prostora koji smo dobili od opštine Novo Brdo 2017. godine uz pomoć međunarodnih misija i KFOR-a. Sa volonterskim radom smo počeli marta ove godine. Nismo licencirani i žene koje rade volonterski nemaju nadoknadu za taj svoj rad, ali i pored svega toga imali smo devet prijavljenih slučajeva“, otkriva Stajićeva.

Za uspešan rad prihvatilišta za žrtve nasilja neophodna je i saradnja sa Centrom za socijalni rad ali i policijom.

„Jedini je problem što su policijske stanice u opštinama sa srpskim većinskim stanovništvom male, kako po broju osoblja tako i po svojim mogućnostima, što znači da nemaju posebne jedinice koje rade sa žrtvama porodičnog nasilja. Menjaju se stvari polako, mnogo više ima prijavljenih slučajeva. Nisu svi za prihvatilišta, nisu tog obima i ne trebaju im takve usluge ali i to je neki pomak".

Preporuka OEBS-a je da treba izgraditi i osnažiti kapacitete usluga sigurnih kuća, a takođe i pružiti veću podršku ženama koje su pretrpele neki oblik nasilja. Poboljšanje i praćenje zakonskih propisa i njihovo sprovođenje takođe su jedna od preporuka istraživanja u cilju smanjenja nasilja unutar porodice.

„Moramo sačuvati porodicu, pred nama je dug put. Glavna prepreka u menjanju brojki, koje su zabrinjavajuće, jesu socijalne norme, koje je teško menjati“, zaključila je na kraju prezentacije Agnješka Stolarčik.